ПРОСЛАВЉЕНИ српски виолиниста Стефан Миленковић, најзвучније име 10. фестивала "Арлем" у Ариљу који је завршен минулог викенда, привукао је, очекивано, огромну пажњу у граду чувеном по малинама и памуку, и по ко зна који пут показао, поред тога што је деценијама уметник светског нивоа, да чврсто стоји на земљи, да за свакога има осмех и да се у сваком тренутку потпуно природно понаша.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - „Yagull“ и Лена Ковачевић у Народном музеју

Некадашњи вундеркинд је, заједно са оркестром "Музикон", одсвирао на прелепом острву Уски вир концерт за памћење који је, као и остали наступи на фестивалу, уживо преношен путем "Теленор" 4Г мреже. Претходно је Миленковић држао и мастер клас талентованим полазницима виолине. Причу са новинарима почео је управо говорећи о томе шта најпре каже младим музичарима при оваквим сусретима, али и као професор на факултету музике Универзитета Илиноис у Америци.

- Прва реченица је обично "Ћао, ја сам Стефан" - насмејао је све Миленковић. - Треба држати отворен ум и гледати не само свирање, већ и какви су као особе. Неке ствари на којима треба да раде су очигледне, неке су питање лоше навике, развоја... Онда приступам и краткорочно и дугорочно. Понешто може брзо да се представи и усвоји, али за нешто треба шест месеци, година.

Све, ипак, како каже, зависи од студента.

- Некима треба само да се отварају емотивно, психолошки. Имају технику и све добро свирају, али треба то што раде да "износе напоље". Други то имају, али им фали прецизност.

Стефан каже да му се често обраћају родитељи са дилемом шта даље, да ли да се отисну у иностранство...

- Увек је нешто напољу, негде другде - примећује чувени музичар. - Оно што јесте негде другде је да има више оркестара, а што се тиче самог образовања, нема тамо ништа боље него овде. Има више опција. Код нас музичар може да оде на аудицију на једно, два места. Не видим ништа погрешно да се иде напоље ако сте овде формирани, али да се једног дана и врати. Да се направи круг, а не да стрелица стално иде у једном правцу. Ја сам ван земље 22 године. Има лепих ствари, али није све идеално. Треба да ценимо и развијамо то што имамо овде. Дечаци и девојчице срцем свирају, то је савршено. То треба неко да негује, прати, тешко је кад си сам.


Миленковић је за "Новости" изнео мишљење о спајању класике са другим жанровима, односно, популарно названом кросоверу, као и о колеги Најџелу Кенедију.

- Он је генијалан, велики уметник, без обзира на жанр - вели Стефан. - Класично је школован, али је одлучио да изађе из те коцке, и то је супер. Све док је квалитет ту, ако иде у комерцијалу, није проблем. Време кросовера је чак помало и прошло. Били су популарни пре 15, можда и више година. То се извртело, појавиле су се разне варијанте. Сада је ту нова генерација уметника који свирају класично, али је презентација више поп или "фешн". Сваки албум изгледа као из неког часописа за моду, али, на самом концерту, та музика је и даље непромењена.

На радост овдашње публике, Стефан редовно наступа у Београду. Судећи по оном што је рекао за наш лист, можемо поново да га очекујемо 2020, и то поводом великог јубилеја.

- Следеће године биће четири деценије од мог првог наступа. Не знам да ли ћу само да једем торту са 40 свећица или ће бити нешто веће. Размишљам у разним правцима.

По ко зна који пут, спонтани Миленковић је изазвао смех новинара "похваливши" се да је од пре два и по месеца на "Инстаграму".

- "Напалио" сам се, пет година касније - смеје се и Стефан. - Пре тога сам, ту и тамо, постављао нешто на "Фејсбук", баш сам био изгубљен у свемиру. Сад сви ови клинци ме запиткују "Је л' можете да ме запратите?". Нешто ми је "кликнуло" и схватио сам то као игру, а не као нешто ужасно озбиљно, и онда ми је постало веома забавно. Сви савремени, успешни уметници, то раде, мање или више. Све је у реду док иза тога стоји здрав принцип. Технологија није зла. Зло је да се навикавамо и да нас искоришћавају кроз њу, и да постоји та идеја да можеш да будеш познат, а да не мораш ништа да радиш, или да ништа не умеш добро да радиш. Способност да ставите нешто на "Јутјуб", да будете инфлуенсер - треба и то знати, није лоше.


"АРЛЕМ" ЈЕ НАЈБОЉИ НА СВЕТУ

УПИТАН због чега је дошао баш у Ариље, на "Арлем", Стефан је све изненадио одговором:

- Зато што је то најбољи фестивал на свету.

После паузе, изазване одушевљењем и смехом новинара, наставио је:

- Као да сам хипнотисан. Цео град учествује у фестивалу, сви га осећају. То је некад у већој средини немогуће. Свако зна сваког, народ се поздравља на улици. Не буље сви у телефоне цео дан. Рецимо, на овом мотивационом говору људи су слушали, без мобилних, и то ми је дивно. Неки од највећих светских фестивала су у мањим местима. Овде је све директно - као што скочиш у Рзав, тако "скочиш" и у овај фестивал.

Издвојио је Стефан једну анегдоту:

- Два клинца су зујала бициклима и кочила, онако, гангстерски. Једном су то учинили поред мене. "Извините, јесте ли ви Стефан Миленковић?" "Јесам." "Ми смо волонтери, је л' треба нешто?" Они су патролирали тим корзом, зезали се.

НА ФЕСТИВАЛУ ВИШЕ ОД 10.000 ПОСЕТИЛАЦА

ВИШЕ од 10.000 људи посетило је јубиларни "Арлем" који је и ове године трајао 16 дана уз концерте, предавања и часове музичара из целог света. Завршницу манифестације је, уз наступ Стефана Миленковића, обележио и концерт "Барселона џипси Балкан оркестра", такође у петак, те "Дел арно бенда" и групе "Ничим изазван" сутрадан. Ћудљиво време није ниједног тренутка покварило сјајно расположење на Уском виру, острвцету које свим музичарима остане после наступа дуго урезано у сећању.

Укупно је више од 150 младих полазника из земље и иностранства радило са врхунским предавачима и професорима виолине, виолончела, клавира, виоле, контрабаса, духовног појања, флауте, соло певања и гитаре, да би потом своје вештине показали на концертима на отвореном.

- Увек се трудимо да донесемо нешто ново и окупимо занимљиве и несвакидашње уметнике који са собом носе посебну енергију и чине да "Арлем" остаје у сећању сваког ко га посети - прича директор фестивала Драгутин Младеновић. - Задовољство нам је што смо за деценију постојања, уз 1.100 полазника радионица, неколико хиљада индивидуалних часова, велики број програма и концерата, манифестацију мапирали као један од најквалитетнијих музичко-едукативних програма у Србији.