Iako je tokom poslednjih godina karijera Nataše Miljković bila prilično dinamična, promene koje je doživela na svom profesionalnom putu nisu uticale na njen entuzijazam, ljubav prema poslu i kvalitet rada.

Nije dozvolila da je različite medijske kuće promene ni kao novinara, ni kao ličnost, već je iz svakog novog iskustva uzimala najbolje, zadržavajući svoj autorski pečat, koji je, kako kaže, u stvari, karakter.

Trenutno je gledamo na Novoj S, gde svakog dana vodi emisiju „Među nama“, a čitaocima našeg portala otkriva zbog čega je konačno svoja na svome i niz drugih, zanimljivih detalja koji njenu karijeru i život u ovom trenutku čine kompletnim.


* Vaš put od RTS-a, preko Prve televizije, do Nove S je bio prilično brz. Šta je na njemu ostalo iza vas, a šta ste stekli i poneli sa sobom?


- “Pamtim samo sretne dane”, a iz ovih drugih učim. Kao prvo, hrabrost za promenom - nju sam ponela sa sobom, a onda ljubav prema poslu, žar za dobrom emisijom, sreću na radnom mestu koju sam tek sada, možda, istinski otkrila. Ono što sam ostavila, ostavila sam samo za sebe i ne bih o tome.


*Koliko ste se i u čemu najviše, tokom poslednjih godina i pomenutih transfera, promenili kao novinar, i zadovoljni ste zbog toga, a šta vas možda sputava?


- Ne sputava me ništa i niko, osim što je dan prekratak. Zadovoljna sam i sada se konačno osećam kao svoja na svome. U životu nas najviše određuju naši izbori, a ja sam u oba slučaja, i na Prvoj i na Novoj, napravila prave izbore. Druga stvar je što i poslodavci imaju svoje izbore, pa sam onda i ja rešila da produžim dalje.


* Pritisak javnosti je neminovan u karijeri kakva je vaša, koja nije imala turbulencija, ali nije bila ni statična. Na kakve komentare ste nailazili nakon odlaska sa Javnog servisa, zatim saPrve, a šta vam kažu danas?


- Ne obazirem se, ne pratim komentare na portalima, ali čitam poruke koje primam na telefonu. Svaki put kad sam odlazila, dobijala sam čestitke i podršku od divnih ljudi, onih sa integritetom. A to baš nije dobar znak za kuće iz kojih sam odlazila u najvećem miru i bez sukoba.



* Da li profesionalne promene podrazumevaju i one u privatnom životu, u smislu zatvaranja nekih vrata, kraja nekih kolegijalnih ili prijateljskih odnosa, drugačiju percepciju onih koji su do juče sa vama bili deo tima?


- Stekla sam toliko divnih prijateljstava na RTS-u, kao i na Prvoj, iako manje, jer je kraće trajalo. Uostalom, i odnosi koji nisu prerasli u prijateljstva, postali su draga poznanstva koja podrazumevaju da smo tu da jedni drugima, kad profesionalno zatreba, uvek pomognemo.


* Stekli ste veliko iskustvo kroz različite televizijske formate koji su uvek bili gledani, sa izrazitim autorskim pečatom. Da li taj pečat mora da se menja u zavisnosti od medija na kome radite? Jeste li morali da se borite za njega?


- Pečat je karakter! On se ne menja sa televizijom za koju radim, ali se menja sa iskustvom i godinama u ovom poslu.


* U vašem poslu emocija, suštinski, nema. Danas ih nema gotovo ni u jednoj profesiji. Ipak, čini se da niste ogrubeli. Kakvim uticajima, promenama, iskustvima, ljudima niste dozvolili da od vas naprave nešto što niste?


- Karijeristima, proračunatim ljudima spremnim da slažu zarad sopstvenog “renomea” i interesa, sujetnim likovima kod kojih je sve na rasprodaji dok god mogu skupo da plaćaju svoje satove, tašne ili automobile, onima koji se ponašaju po principu “boli me uvo za sve”, onima koji stalno govore “sistem je takav”, ljudima koji opravdavaju sve što nam ne ide i sve kompromise koje su prihvatili. Shvatila sam da su u životu najvažniji ljudi koje biramo i to je ono što me vodi. Ne cifre i privilegije. Kvalitet čoveka pored mene čuva čoveka u meni. I obrnuto.


* U kom periodu svoje karijere ste bili najstabilniji, najproduktivniji i najzadovoljniji sobom? Da li su različite televizije i emisije koje ste radili, oduzimale ponešto, što vam sada nedostaje ili samo nadograđivale vaš rad?


- Mislim da je to ovaj trenutak, kada je moj sin Lazar dovoljno veliki da mogu ponovo da se fokusiram na sebe u svom poslu i, naravno, jedno lepo vreme na RTS-u, koje je trajalo do oktobra 2013. godine. Volim da se sećam i svih nas, mladih, vrednih, zaljubljenih u novinarstvo, nekada davno na BK TV.


* Čiji savet, vezan za profesiju, niste poslušali i ispostavilo se da je to pametna odluka?


- Očev savet da budem arhitekta.



* Šta nikako da promenite i korugujete kod sebe kako u poslu, tako i u životu?


- Potrebu za kontrolom. Sve mora da bude u mojim rukama, od volana do pitanja u emisiji.


* U kom smeru, po vašem mišljenju, danas ide novinarstvo u Srbiji i koliko je medijski kaleidoskop ove zemlje postao prešaren i površan, a šta ipak daje veru da nije sve izgubljeno?


- Srediće se to sve jednog dana. Sve što je izgubljeno biće ponovo tu, sve što smo potrošili, regenerisaće se. Sve ima svoj tok u prirodi i civilizaciji, usponi i padovi su neminovni, sem ako ovaj Covid-19 nije taj poslednji šalter za naplatu.


* Kada bez razmišljanja isključujete televizor i ne čitate štampu?


- Nikada.


* Da li je emisija „Među nama“ opravdala vaša očekivanja i da li bi bila toliko uspešna da niste u tandemu sa Majom Nikolić?


- Prvo nam je obema bilo čudno da radimo zajedno, jer smo ceo život individualci, a danas, ako se jedna razboli, druga kao da radi u “gluvoj sobi”. Šalim se, naravno da bi bila uspešna, ali ovako je neobičnija i toplija, a ljudima to treba. To je naš projekat koji ljudi vole, imaju naviku da ga gledaju kad dođu s posla, premotavaju na početak, veruju mu i vezuju se za nas. To je moja “druga kuća” koju smo napravili od nule, što je poseban izazov.


* Čuvate li tajnu kada vas neko zamoli da sve ostane „među nama“, a šta u ovom suludom vremenu, ne sme da ostaje „među nama“?


- Čuvam tajne, volim i da drugi čuvaju moje. Među nama ne smeju da ostanu afere, prevare, plagijati, mržnja koju seju među nama i među njima.


* Među nama, jeste li ostvarena i zadovoljna osoba i šta je, u ovim godinama vašeg života, razlog tog ispunjenja?


- Svakog dana radim na tome. U ovo vreme, glupo je kukati, a još gore hvaliti se sopstvenom srećom i ispunjenošću. Nije pristojno prema ljudima čiji se životi raspadaju. Smejem se često, grlim i ljubim svoje dete i verujem da će sve biti u redu.


* Na koji način da ostanemo mirni, optimistični, mentalno i fizički zdravi u borbi sa korona virusom? Kako vi čuvate svoj mikrosvet i šta je najvažnija poruka u ovoj situaciji?


- Ostajemo mirni tako što znamo da će sve ovo da prođe i verujem da ćemo iz svega izaći kao bolji ljudi. Odbacićemo lažne vrednosti, vratiti se sebi, bližnjima i svojoj suštini. Mi smo ljudi koje samo duša i um mogu spasiti svake pošasti. Nemamo kandže i oštre zube, ali imamo to što nijedna vrsta na ovoj planeti nema. Niti virus. Zato smo jači!