Sanja Kužet je, pre svega, vrhunski profesionalac u svom poslu i to već godinama dokazuje u najgledanijem muzičkom takmičenju u regionu.

Velika scena “Grand” produkcije je njen kolosek koji oplemenjuje osmehom, lepotom, odmerenošću, stavom i biranim rečima. Intervjui sa njom su realni, životni i konkretni, bez mistifikacije, sa pravom merom emocija.

U susret novim poslovnim i privatnim izazovima, beležimo njenu priču iz koje saznajemo mnogo o ovoj mladoj ženi čiji se uspeh meri poštovanjem a ne naslovnim stranama.


* I ove sezone „Zvezde Granda“ obaraju sve rekorde gledanosti, uprkos tome što je sve naizgled isto kao i ranije. U čemu je ključ ili, možda, fenomen?


To zaista jeste fenomen i nešto što ne samo da komentarišu gledaoci, nego i svi mi koji radimo na stvaranju tog projekta. Mnogo puta smo se zapitali zašto je to tako, mišljenja su različita, ali smo najbliži tome da je razlog to što se bukvalno sve radi u trenutku, u zavisnosti od situacije. Samo osetite kakva je energija na sceni i idete u tom pravcu. Ne držimo se nikakvog scenarija, koji obično veliki šou programi imaju, osim što poštujemo pravila koja se u nekim trenucima promene, kada je neko baš drugačiji i poseban. Ta spontanost je u velikoj meri ključ uspeha.


* Šta je ono što ne vidimo, da li uopšte postoji ta manje blistava strana emisije?


U principu, gledaoci vide sve najzanimljivije i najreprezentativnije delove emisije. Ne emituju se momenti kada se dešavaju žustrije svađe među članovima žirija i neke stvari koje nisu za široke narodne mase. Ljude, prosto, ponese emocija i onda u afektu reaguju kako ne bi želeli što je, moram reći, veoma retko. Sve što je u službi zabave prikazuje se onako kako jeste.


Foto: Petar Đorđević


* Koliko često se ne slažete sa mišljenjem žirija ili produkcije, a ipak prećutite?


U početku sam bila vrlo uzdržana, jer to nije bila moja uloga, kao što nije ni danas, ali pošto već šest godina vodim emisiju, mislim da je prirodno da, kad procenim da je u redu da iznesem svoje mišljenje i stav, to i uradim. Naravno, ne po cenu toga da dođem u sukob sa članovima žirija, ali ako smatram da je kandidat imao potencijala, da se uplašio ili da su oni bili oštećeni jer nisu videli nastup, onda dam do znanja da tu ima materijala i da to vredi. To je jače od mene, ali ne radim to usiljeno i po svaku cenu, osim kad mislim da je moj komentar na mestu.


* Da li vas je nekada pogodila nepravda učinjena nekom kandidatu?


Nije to nepravda koju je neko namerno uradio. Sreća i sticaj okolnosti u ovom takmičenju igraju ogromnu ulogu, pa se dogodi da neko ko nema talenta prođe, jer je neko od članova žirija nešto čuo i pružio mu šansu, a onda bude oštećen kandidat koji je imao više potencijala za takmičenje. Nikada to nije zlonamerno ili smišljeno, nego je samo, kao i u životu, sreća često ključni faktor za mnogo toga.


* Šta nikada nećete zaboraviti iz dosadašnje karijere u „Zvezdama Granda“?


S obzirom na to da je sve išlo jednom dobrom, uzlaznom putanjom i da je donelo značajnu nadgradnju moje karijere kroz to takmičenje, onda je početak, možda, taj momenat koji se ne zaboravlja, u smislu pružene šanse i mogućnosti da je iskoristim na najbolji mogući način. Moj rad se dopao čelnim ljudima produkcije, ali je ipak najvažnije šta narod kaže, a ljudi su uglavnom dali najpozitivnije mišljenje, ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu. Trebalo je da prođe vreme da se moj prostor u tom šou programu oceni i proceni, i neki pik sam, čini mi se, dostigla u trećoj sezoni, kada je ta lančana reakcija dobrih kritika kulminirala. Očigledno je da sam opravdala poverenje.


* Kamera vas nije potrošila, ni milionski auditorijum, ni godine na velikoj sceni Granda. Predstavljate važnu kariku u tom lancu. Kako pronalazite meru?


Posle treće sezone ostala sam u drugom stanju i otišla na pauzu koja je bila divna i potrebna, jer sam imala subjektivni osećaj da je došlo do prezasićenja, ali su me gledaoci demantovali, što me je veoma radovalo. S druge strane, ovo je posao kao bilo koji drugi, s tom razlikom što ste izloženi, pa je nezahvalan upravo zbog te potrošnje. Zato ne živim tu vrstu života da sam ispred kamera dvadeset četiri časa, ne pojavljujem se na svim događajima u gradu i to mi prija. Od skoro je i ta nedelja aktuelna, gde smo Saša, Voja i ja domaćini u emisiji „Zvezde Granda specijal“ i mislim da više od toga ne bi valjalo, a kada bih još bila prisutna i u svim ostalim segmentima javnog života, verujem da bi to moju karijeru samo unazadilo. Oduvek sam tako živela, jer sam osećala da to nije moja priča i ne vidim razlog da bilo šta menjam, jer mi je to donelo mir i divnu saradnju sa kolegama novinarima. Svima sam izlazila u susret i imali su razumevanja kada to nisam htela ili mogla. Poštovali su moju odluku da ne objavljujem slike iz porodilišta, sa prvog dečjeg rođendana ili venčanja, jer ako ne delimo te lepe trenutke, onda nema razloga da delimo ni one tužne.


Foto: Petar Đorđević


* Život je satkan i od jednih i od drugih, ali oni su samo moji. Koje snimanje vam je do sada bilo najteže i zašto?


To ima veze sa privatnim stvarima o kojima nisam mnogo govorila, ali saznanje da mi otac boluje na dan finala prethodne sezone mi je bilo poražavajuće i tu emisiju sam najteže uradila. To su zaista bolne i jako teške stvari, ali na kraju krajeva, moramo da budemo profesionalci. Kako, nemojte me pitati, jer ne znam odgovor.


* Osmeh je vaš zaštitni znak, ali vas tuge i gubici nisu zaobišli. Kako ih nosite?


Dostojanstveno i zaista se trudim da bude tako. Roditelji su me učili da je najbolje da i u srećnim i tužnim životnim oklonostima budeš umeren u javnosti, a da ono što, zapravo, osećaš ostane u tebi, između tvoja četiri zida.


* Kada se pogase svetla, kamere, ekrani, sjaj i senzacija, šta ostaje?


Ne bih da zvučim patetično, ali ostaje jedna požrtvovana majka koja je sa dva sina u konstantnoj pod znacima navoda borbi, u smislu da im budu omogućeni svi uslovi kako bi imali što lepše detinjstvo i školske dane i zaista se trudim da im nadoknadim vreme koje ne provodimo zajedno. Srećom, posao mi dozvoljava da budem prisutna u svakoj fazi njihovog odrastanja, tako da bih, pre svega, istakla tu roditeljsku ulogu, naravno ništa manje ili više nego drugi roditelji. To mi je prioritet pored toga što sam i supruga i sestra i ćerka i pokušavam da u svim tim malim životnim ulogama budem uspešna i zadovoljna, a moji najdraži ljudi srećni.


Pročitajte još: Sanja Kužet: Svesna sam koliko vredim


* Šta vas čini srećnom, jer ste svesni da ste već usadili u svoju decu i da ona polako idu pravim putem?


Majka uvek ima neku dozu straha i to je neobjašnjivo. Kada bi mi neko rekao da će postati dobri ljudi verovatno bih odahnula, ali roditeljstvo je nešto što se do kraja života radi i uči, a rezultate možete da vidite verovatno tek kad oni budu imali trideset godina. I uvek imate taj osećaj da želite da date apsolutno sve, da sutra ne biste sebi prebacivali kako ste nešto preskočili, uspavali se u nekom momentu, ili loše odigrali. O deci brinete svakodnevno i ako ih malo zapostavite, mogu da nastanu veliki problemi. Tako da, na dobrom su putu, nema razloga da ne budu, sjajni su dečaci, i verujem da idu ka tome da postanu kvalitetni ljudi.


Foto: Z. K. Munja


* Šta je osnov vaše porodične i bračne harmonije i stabilnosti u današnjem vremenu opšteg sunovrata svih vrednosti?


Ljubav je uslov svih uslova. Ako u startu napravite takvu bazu, čija je osnova ljubav, onda možete da se bavite nadogradnjom u smislu da se uvažavaju pravila i red u kući i da dogovor i međusobno poštovanje moraju da postoje. Iskreno mislim da dogovor kuću gradi i da u jednoj porodici nema preteranog opuštanja. To, naravno, ne znači da smo u grču, naprotiv, porodica je naš svet iz kog svi crpimo energiju, jer odatle potiče sve što dalje radimo i što postajemo, ali red mora da se zna. Domaćinstvo i uopšte ta porodična atmosfera su nam jako važni i zato imamo potrebu da veći deo dana budemo zajedno, što je danas retko.


* Koju želju ćete zaista pokušati da ostvarite u 2020. godini?


Nisam ni egocentrik ni sebična, ali mislim da je došlo vreme da više stavim akcenat na sebe, zato što mi deca više nisu tako mala i sve ide svojim tokom, pa bi bilo lepo da se mama malo više posveti sebi.