Ne pristajem u životu ni na šta što nije ljubav: Kako Sanja Marinković prkosi promenama, trendovima, mišljenjima

Sanja Marinković traje već punih dvadeset godina, prkoseći promenama, trendovima i mišljenjima. Njen „Magazin in“ je jedna od retkih emisija koja je vremenom prevazišla trku za rejtingom i postala kultna, neprestano izazivajući reakcije, često crno-bele, ali konstantne. Uporedo sa uspehom emisije, Sanja je prevazišla popularnost, sačuvala svoj identitet i posvetila se meri svoje sreće. Pred još jednom godinom za koju se, kako kaže, nada da neće baš sve biti po starom, za naš list otkriva novogodišnje želje, ali i mnogo toga što je „Magazin in“ i nju samu obeležilo tokom prethodnih godina.

Koji novogodišnji “Magazin in” nikada nećete zaboraviti i zbog čega?

Oduvek sam volela šou programe, a naročito one u kojima možete da razgovarate i o onome o čemu većina ćuti, pa i kada je reč o temama koje nas okupiraju u vreme praznika. Kada se praznične svetiljke upale u mom studiju, šou ponovo može da počne i tako, evo, već dvadeseti put. Nekada ne mogu ni da pretpostavim šta će moji gosti ispričati o sebi kad evociraju uspomene na najemotivnije Nove godine, kada su u ponoć ostali bez poljupca ili odlučili da baš u novogodišnjoj noći savladaju lekciju o samoći i dočekali ponoć u pidžami, uz rusku salatu i sarmu, daleko od džet-set glamura. Trudim se da ne izneverim očekivanja publike i pozovem šarmantne, duhovite i nasmejane goste iz sfere politike, medija, estrade i kulture, kojima je do pesme i šale. Tako će biti i u prvim izdanjima “Magazina in” u 2020. godini. Posebno se radujem emisiji u kojoj je ministar Ivica Dačić pričao o tome gde su najlepše političarke na planeti.

Jedna ste od retkih koja je godinama u istoj medijskoj kući. Da li bi “Magazin in” izgubio svoj rejting na drugoj televiziji?

Ljubav između televizije “Pink” i mene postoji više od dve decenije i nikada nisam razmišljala da potražim priznanja na drugoj adresi, iako je bilo mnogo ponuda i ugovora za koje su mi govorili da sama upišem cifru koju želim. Da nije sve u novcu je moj princip u koji verujem.

Pročitajte još - Sanja Marinković: Putovanje po mojoj meri sreće (FOTO)

Oni koji vas vole uporno vas gledaju. Oni koji vas ne vole to uporno ne žele da priznaju. Koji su važniji?

Svi gosti koje pozivam imaju svoje mesto u emisiji, a i moja publika, naravno, ima otvoren poziv za zabavu i razgovor, već dve decenije, i ja sam zadovoljna ko god da se odazove.

Kakvo je danas medijsko nebo nad Srbijom? Šareno kao novogodišnja rasveta ili tamno, a veštački osvetljeno, da se sakrije mrak?

Mediji su danas stvar trenutka i ko ima osećaj za vest i senzaciju i ko ume da ih plasira prvi i izazove emociju i reakciju kod ljudi, pobeđuje u trci za gledanost i čitanost. Građani su danas, zahvaljujući “gedžetima” koje imaju u džepu ili torbi, reporteri sa lica mesta, češće nego novinari, i to nije loše ukoliko je ta misija i društveno odgovorna. Nadam se da će društvene mreže uskoro početi da neguju i tu dozu plemenitosti, posvećenosti i solidarnosti, jer jedino tako ćemo svi biti motivisani da činimo dobra dela, a ne da imamo strah od neizvesnosti.

Da li ste prestali da razbijate zablude da je ono što gledamo u “Magazinu in” isto što i vaš privatni život?

Uvek se trudim da i svoju emisiju i svoj život menjam nabolje, a koliko je Sanja Marinković iskrena kada priča o sebi i iznosi stavove na teme koje čine život, zauvek će ostati tajna.

Šta čini vaš život nezavisno do televizije, Instagrama, sveta poznatih?

Nisam od onih koji se trude da na društvenim mrežama pričaju o lažnoj sreći i često se pitam šta im se dešava kad se iz te lažne sreće jednog dana probude. Imam odgovornost, kao javna ličnost, da svojim ponašanjem, stavovima, a pre svega kroz vedar duh i poruke optimizma, dam vetar u leđa ženama da budu svoje i slobodne i da skroje, ukoliko žele, život po meri svoje sreće i ljubavi. Porodica, prijatelji, putovanja, sport, druženje, pesma i ples su ono što meni istinski hrani dušu, i ja se i privatno i javno ponašam onako kako mislim i osećam. Zato verujem u tezu kakve su ti misli takav ti je život.

Pročitajte još - Sanja Marinković: Podržavam ljubav putem interneta

Pune dve decenije kamera i ekran su vaše ogledalo. Kada ste poželeli da ga razbijete, jer je slika bila iskrivljena, a kada ste postali zadovoljni odrazom?

Žene su sklone da sebi kažu da nikada nisu dovoljno lepe da bi privukle pažnju muškarca, nikada dovoljno pametne da bi uspele, ni dovoljno zgodne baš za tu haljinu, ali ja nisam od tih. Kad pogledam svoj odraz u ogledalu, uglavnom me osveste podočnjaci od umora i neprospavanih noći i mutan pogled možda zbog nemira koji mi remete sunčan dan. Onda sastavim račun svih troškova koji mi ne čine život lepšim i poželim da napravim neke bolne, ali neophodne rezove, odložim u zaborav nepotrebne stvari, oslobodim se nekih uverenja i preteranih briga, pozovem najbolju prijateljicu i dočekam zoru sa telefonom u ruci. Ovo je bio moj scenario poslednjih dana 2019. godine, nadam se sa srećnim krajem u 2020.

Novogodišnji "Magazin in" Foto Pink

Uz sliku ide reč. Koja vam je uvek nedostajala u životu?

Oni koji me najbolje poznaju često mi kažu: ”Poslušaj me!” jer strahuju da ću zauvek biti kraljica naivnosti i lakovernosti, spremna da opravdam svačiji postupak, bilo da je reč o svakodnevnici, poslu ili ljubavi. Samopoštovanje, vera u sebe i možda neke nove zapovesti, kada mi ponestane reči.

U kojoj novogodišnjoj noći ste najviše plakali, a koja vam je ostala u najlepšem sećanju?

Trudim se da mi suze nikada ne pokvare scenario za srećan kraj novogodišnjih noći, tako da sam ih uglavnom skrivala u čašama omiljenog pića, a i nisam od onih amatera koji čekaju ponoć da bi oplakali teške trenutke iz prethodne godine. Uvek sam za otmeniju varijantu dočeka, uz šampanjac, svečanu toaletu i raskošnu večeru koju uglavnom Aleksandar sprema za Strahinju i mene, ili trenutke smeha sa društvom, uz Anu Bekutu ili Cecu do zore. Prvog januara jutarnju kafu već punu deceniju pijem na beogradskom aerodromu, čekajući let za omiljene Strahinjine destinacije. Tuga jeste jedna vrsta odbrane i u vreme kada su svi zaraženi virusom sreće, ali ne i na mojoj adresi.

Jednom ste rekli da imate utisak da je sreća u Srbiji zabranjena. Čime branite svoju i šta je čini?

Većina žena u Srbiji danas teži idealu večite lepote i mladosti, idealu uspešne karijere, idealu raskošnog i ja sam već decenijama na nekim od tih lista, ali verujte mi, nimalo nije kao u bajci i najviše bi mi prijalo da sam na listi najsrećnijih i najbezbrižnijih. Nažalost, mi na ovim prostorima teško da smo ikada spojili dve srećne i bezbrižne godine, pa tako i ja, koja sam postala kraljica strepnje, možda zato što s godinama i zrelošću spadam u one žene koje isuviše vole sve ono što im život čini lepšim - majčinstvo, posao, prijateljstvo, ljubav. Ne pristajem u životu ni na šta što nije ljubav i tako se branim, jer smo nažalost svedoci da se većina žena i muškaraca zadovoljava mrvicama, šemama, štosevima, bilo u ljubavi ili životu, uz opravdanje da im je tako bolje, isplativije, korisnije, a možda i zabavnije.

Da li krajem svakog decembra podvlačite crtu ili produžavate svoju meru sreće i kako je to ove godine?

Decembar je zaista za one koji nisu naučili da na vreme podvlače crte, kada osete da nisu dovoljno voljeni, zadovoljni i slobodni da kroje život po meri svoje sreće. Pametne žene odaberu na vreme ono što im je potrebno i shvate da nemaju više vremena za glupe stvari i pogrešne ljude. Nedavno sam i javno izjavila da su na spisku mojih novogodišnjih želja majčinstvo, posao i zdravlje, ali da je jedna od najvećih da u 2020. godini budem najvoljenija žena.

Šta je važno svakog 31. decembra pronaći u sebi?

Ide Nova godina, a kod mene, nadam se, neće baš sve biti po starom. Trudiću se da budem nežnija i manje kritična prema sebi, jer verujem da sam to zaslužila. Najhrabrija i najnežnija mama, najvoljenija žena, nasmejana ćerka i sestra i brižan prijatelj. Za ostalo ćemo lako.

Gde putujete za ove praznike i šta biste voleli da ostvarite u 2020. godini?

Sa prvim danom Nove godine biću na plaži sa porodicom, u ulozi razigrane majke i tetke, spremna da udovoljim željama sve moje dece, snaje i brata, a spisak onoga što mi je zaista potrebno, na skali od 1 do 5, znaju samo moja snaja i moja najbolja prijateljica, i tako će i ostati.