VREDAN, ambiciozan, tražen, posvećen, izuzetno talentovan, diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Nikola Šurbanović (29) iskreno voli svoj glumački poziv i bez njega ne može. Podjednako uspešno je prisutan na svim poljima dramske umetnosti i nije mu teško da sprema pozorišnu predstavu u isto vreme kada intenzivno radi više TV serija, a nađe i vremena da uradi i ostvarenja za veliki ekran, ali i da "pozajmi" svoj glas u sinhronizacijama poznatih animiranih i igranih filmova. A do sada je učestvovao u sedam projekata.

Ljubitelji pozorišta mogu ga gledati u predstavama "Selestina" (JDP), "Ljubav u Savamali (Zvezdara teatar), "Pošto gvožđe" i "Noževi u kokoškama" (Atelje 212), briljirao je u omnibus drami "I ostali" (UK Vuk) i za ulogu Petra dobio je prošle godine Sterijinu nagradu kao najbolji mladi glumac. U planu je i jedna opereta u kojoj će Nikola zaigrati i zapevati!

Filmski sladokusci su ga upoznali kroz drame "Tmina" i "Afterparti" Luke Bursaća, zapaženu epizodu imao je i u "Otadžbini" Olega Novkovića. Od novijeg datuma tu je krimi-priča "Psi umiru sami", prikazan na prošlogdišnjem Festu , kao i najnovije delo "A. S.(25)", koji je upravo imao premijeru na Festivalu autorskog filma. Ipak, Šurbanović postaje popularno TV lice zahvaljujući serijama koji se emituju. Od gostovanja u serijama "Sumnjiva lica", "Pogrešan čovek" i "Šifra Despot", TV filma "Beogradska trilogija" Biljane Srbljanović, do visoko pozicioniranih uloga u aktuelnim i popularnim projektima - "Sinđelići" (Prva), "Grupa" (RTS) i "Preživeti Beograd" (TV Pink), definitivno je došlo Nikolino vreme. Uz sve to bio je i deo ekipe strane serije "Predstraža" (Outpost) koja je snimana u Srbiji.

* Kakav je osećaj kada uskočite u jedan lik u "Sinđelićima", onda ste u drugom žanru serije "Grupa", da biste ušli u svet priče "Preživeti Beograd"?

- Najpre sam bio malo u šoku, jer nisam nikada toliko radio ranije. A onda odjednom idu snimanja jedno za drugim. U jednom trenutku bio sam malo zabrinut da li ću ja to sve moći energetski da ispratim, ali onda sam shvatio da je rešenje samo u - fokusu. Svakako jeste veoma naporno, ali to je divna stvar da mlad glumac ima ispred sebe toliko poslova, to je ona glad za glumom, kada umetnik želi što više da radi, da živi od toga, jednostavno da u tome uživa.

* Najviše ste prisutni u seriji "Sinđelići", u čak 42 epizode. Koliko vam leži glumački izazov u tako dugovečnim serijalima?

- Uvek sam gledao da odgovorim na glumački zadatak koji mi je dodeljen. Diktat tržišta i "pravila" u licenciranim projektima bili su izazov. Ranije nisam sebe video u tome, ali, eto, ispostavilo se da se sve odlično poklopilo, da je cela saradnja sa produkcijom "Emotion" bila veoma interesantna i značajno iskustvo. I dodeljena mi je inspirativna uloga Kasjinog momka, koju tumači Dragana Mićalović.

Sa Jasnom Đuričić u "Grupi"

* Kad se čuje brojka od 42 epizode, zvuči veoma ozbiljno i naporno. Za koje vreme se snimi toliki broj nastavaka?

- Nisam siguran, ali čini mi se da sam tokom četiri meseca intenzivnog rada na toj seriji imao 60 snimajućih dana. To čini 15 dana mesečno, dakle svaki drugi dan sam bio na setu. Naravno, to nije ceo dan, nekad to bude i po tri sata, sve zavisi. Svakako zanimljivo, ali i naporno iskustvo.


PROČITAJTE JOŠ - "PREŽIVETI BEOGRAD": Avanture "dođoša" u velikom gradu

* Da li ekspanzija novih TV serija može lako i brzo da potroši mlade glumce?

- Zanimljivo pitanje. Mada ja ne razmišljam na taj način. Smatram da je izuzetno naporno raditi toliko projekata u isto vreme. Čovek mora da nauči kako da živi toliko glumačkih zadataka koji se poklapaju. Ipak, ne mislim da je tako lako potrošiti glumca. Glumac mora da bude fokusiran na to što radi, mora da se štedi, da živi to što stvara i da ne rasipa energiju. Na taj način će uspeti da istraje u poslu.

Lično bih voleo da ljudi gledaju sve pozorišne predstave u Beogradu i celoj Srbiji, da sale uvek budu prepune i da ljudi ne izlaze iz pozorišta. Zamislite, napolju pada sneg, veoma je hladno, a u pozorištu je toplo, odvija se posebna magija. Možda će biti u planu i jedna opereta u kojoj ću da zaigram i zapevam!


PROČITAJTE JOŠ - Goran Radaković: "Sinđelići" su mi najbolja škola

* Serije "Preživeti Beograd" i "Grupa" posvećene su mladima. Koliko mislite da je postignuta edukativna nota tih priča?

- Obe serije su zahvatile svoju liniju edukacije. "Grupa" skreće pažnju na jednu realnu sliku u društvu i može biti poučna na više nivoa. Ako ona uspe da iznese tu strahotu ulice i generalno sve probleme koje se tiču mladih prepuštenih kriminalu, to je onda divna stvar. Serija "Preživeti Beograd" je više šaljiva, zabavnog karaktera u odnosu na "Grupu" koja se bavi tamnijim stranama našeg društva. Opet, projekat koliko god duhovit, predstavlja realnu sliku mladih koji dolaze u Beograd iz manjih sredina da se snalaze u prestoničkom životu.

* Šta možemo očekivati u daljem razvoju priče, kao i vašeg lika u seriji "Preživeti Beograd"?

- U seriji igram momka Nevene, jedne od četiri junakinje iz serije. Otvorene su neke dramske linije u toj seriji, prikazan je jedan zanimljiv život studenata, a u nastavcima serije radnja će se zakomplikovati. Prvi ciklus ima 20 epizoda, mnogo toga će tu da se izdešava, tek će da bude dosta iznenađenja. Dogovor je pao pre nekoliko dana sa produkcijom za snimanje nastavka serije, još 20 epizoda. Ne smem još ništa da otkrivam, ali - svašta se sprema!

U seriji "Preživeti Beograd"


TEATAR JE MOJE UTOČIŠTE

* PARALELNO spremate više predstava, snimate nekoliko TV serija, a na sve to ima vas i na velikom ekranu. Čemu, ipak, intimno dajete prednost?

- Volim glumu, uživam u svom pozivu u potpunosti, ipak smatram da glumac živi u - pozorištu. To je njegova kuća, i bez igranja u teatru, bez predstava, glumac se nekako oseća prazno. Ili se ja barem tako osećam. Meni je potrebno pozorište, jednostavno, ja tamo pripadam. Naravno, film, serije, sve je to deo mog puta, na kojem se glumac razvija. Ali bez pozorišta, po meni, života glumcu nema. Teatar je moje utočište i prava kuća gde glumac živi. Naravno, i snimanje za TV i film, to je prelepa stvar. Kada se nešto snimi, to ostaje u vremenu zapisano zauvek i činjenica je da kada se završi snimanje glumac i ne mora više da se bavi glumom, zapis filma trajno ostaje.