Kralj bez krune

NA sam vrh muzičkog Olimpa, Šaban Šaulić dospeo je munjevito 1979. sa pesmom "Dođi da ostarimo zajedno", mada se pročuo još krajem šezdesetih, kada je snimio prvi hit "Dajte mi utjehu". Imao je 18 godina, "Utjeha" mu je bila prva singl ploča i prodao ju je u tiražu od 150.000 primeraka. Isti tiraž postigao je i njegov drugi singl "Zbog neverstva jedne žene". Šabanov glas, način pevanja i izbor pesama koje će kasnije i sam komponovati, uprkos tome što nije znao note, publika je prihvatila. Nije završio muzičku akademiju, samo osnovnu školu, ali je zato imao talenat koji vredi.

Mada je kao dete bio odličan fudbaler, Šabanov ujak Alija primetio je da je osim za loptu, još više talentovan za muziku. Sredinom šezdesetih zamolio je nećaka da u lokalnoj kafani otpeva pesmu Esme Redžepove. Ubrzo se kafana ispunila radoznalim meštanima, jer su zbog Šabanove izvrsne interpretacije mislili da je Esma došla da peva u Šapcu.

Pročitajte još -Šaban Šaulić će počivati pored Glogovca (FOTO)

Prvi učitelj bio mu je šabačka legenda Memiš Gardić, koji je pevao i svirao violinu sa čuvenim Cicvarićem.

- Znao je hiljade pesama - sećao se Šaulić. - Taj divni čovek bio mi je prvi učitelj. Držao mi je lekcije o dinamici, o pravilnom disanju, o svemu. Na početku karijere sam ga imitirao.

Kao vrlo perspektivnog pevača, Šaulića je 1968. lansirao kompozitor nove narodne pesme Budimir Jovanović Buca, koji je na specifičan način gajio šumadijski melos.

- Buca je bio i ostao veliko, možda najveće kompozitorsko ime tog vremena, a ja sam sa njim sarađivao šest godina - pričao je Šaulić. - Njegov stil verovatno i danas provejava kroz neke moje pesme. Razišli smo se kada sam shvatio da i sam mogu da pišem muziku na vrhunskom nivou. To sam i dokazao pesmama "Ti si sada srećna" i "Verovah ti", napisanim u Bucinom maniru. Docnije je stigla nadgradnja u vidu numera "Dođi da ostarimo zajedno" i "Dva galeba bela".

Uspeh koji je postigao sa prvim singl pločama, podstakao je Šaulića da se iz rodnog Šapca preseli u Beograd, kako bi nastavio sa karijerom koja je obećavala. U Beogradu su, početkom sedamdesetih kada se preselio, žarili i palili zabavnjaci, dok se na narodnjake gledalo sa visine. U to vreme zvanični mediji su gotovo sve osim izvorne narodne muzike, one koja je bila izvođena do tada, tretirali kao kulturni otpad. Na primer, Šabanove pesme nisu bile emitovane ni na radiju, ni na televiziji. Ali su zato bile tražene po kafanama.

Šaban se nije probio zahvaljujući zvaničnim medijima, nego uprkos njima. U čuvenom pismu iz 1972. Tito je, između ostalog, kritikovao forsiranje kiča, pa je uveden porez na šund. Šaulić, koji se izdigao iznad narodnjačkog prosečnog neukusa, verovao je da više šunda ima u pesmama zabavnjaka.

Pročitajte još - TVORAC NAJVEĆIH ŠABANOVIH HITOVA: Rekao mi je "Moram malo da usporim..."

- Sećam se kako su ranije od nas bežali kao od kuge - pričao je 1986. Šaban. - Sada nam se sve više približavaju. Jasno je da jedan Bregović ili Čolić, poslednjih godina ne bi privlačili toliko publike da nisu imali narodnjačkih primesa u pesmama. Isto radi i Neda Ukraden. Nikad nije bilo više pevača, naročito ovih koji izvode novokomponovanu narodnu muziku. Misle ljudi da tu stalno lova kaplje. Da samo znate koliko sam muke ja video dok nisam postigao to što imam.