Igor Đorđević: Radujem se ekranizaciji lektire

NA temeljima čuvene rečenice "Mirko, pazi metak! Hvala, Slavko!" scenarista Nikola Pejaković izgradio je savremenu priču o prijateljstvu smeštenu u današnjoj Banjaluci. Serija "Meso", režisera Saše Hajdukovića, bez ustezanja opisuje tranzicioni period u maloj sredini i prikazuje ponovni susret dvojice drugova iz mladosti. U ulozi fudbalera na zalasku karijere, koji se vraća u rodni grad i obnavlja očevu roštiljnicu "Kod Rajka", zablistao je talentovani Igor Đorđević. Dosad ga je publika zavolela kao Petrašina u "Jesen stiže, dunjo moja", Vladu u "Nepobedivom srcu", Jovana u seriji "Žene sa Dedinja", a izvesno je da će se ovoj listi pridružiti i Mirko iz "Mesa". Taj projekat je za kratko vreme pronašao put do srca gledalaca, koji se u subotu 23. decembra opraštaju od prvog dela trilogije ("Meso", "Kosti", "Koža"). Na jedinstveni način pripovedanja scenariste ovog dela ni Đorđević nije ostao imun, što je presudilo da zaigra u seriji.

- Privukle su me savremenost i modernost koja nije tu samo zbog teme koju priča obrađuje, već i zbog odnosa između likova i načina na koji se oni pred našim očima menjaju - priča glumac. - Reditelj Saša Hajduković bio je surovo pripremljen i već na probama zadobio je moje poverenje i veliko poštovanje. Kad sam gubio veru u sebe znao je da mi je vrati, a da i ne primetim. Takođe, cela banjalučka ekipe mlade "Bosonoge" produkcije, njihov entuzijazam, posvećenost i uverenje da stvaramo nešto autentično i kvalitetno stalno su bili prisutni.

* U čemu je posebna čar "Mesa"?

- Ovde su prikazani Pejakovićevo umeće i fini osećaj za ironiju da na partizanskim stripovskim likovima, naivnoj i jednodimenzionalnoj slici drugarstva, izgradi realni, mutni i komplikovani današnji odnos dvojice drugova iz detinjstva.

* Kako biste opisali vašeg Mirka?

- Moj način da dočaram junaka je da ga odglumim. Nema više objašnjavanja, jer je sve tu. Ili nije. Delo se samostalno brani, i ako su mu potrebna dodatna pojašnjenja onda nešto ne valja.

* Da li ste zadovoljni dosadašnjim reakcijama publike?

- S obzirom na to da već dva meseca snimam novi projekat u selu nadomak Jagodine, pomalo sam odsečen od takvih informacija. Ne znam reakciju prave TV publike, ali dobijam dobre kritike kolega sa kojima sam u kontaktu. To me raduje i potvrđuje mi da sam učestvovao u nečemu što nije beznačajno. Srećan sam i zbog te mlade produkcije, koja tek treba da pokaže za šta je sposobna.

Serija "Meso"

* Koliku posvećenost gledalaca zahteva ova serija i da li je upravo to ono što je razlikuje od mnoštva drugih?

- Moguće. Nikad, ma koliko se trudio, ne mogu objektivno da gledam projekat čiji sam bio deo. Iskreno, nastojim da ih ne pratim redovno, već samo kad "naletim". Zato izbegavam da komentarišem "Meso" na taj način.

* Bliži se završetak snimanja TV serije po romanu "Koreni" Dobrice Ćosića. Šta vas je inspirisalo da zaigrate u njoj?

- Lektira, pa još naša! U pozorištu se često srećemo sa velikim piscima i književnošću, a na filmu i TV ekranu ređe. To je velika šteta, jer su televizija i veliko platno neuporedivo vidljiviji i moćniji mediji. Amerikanci i Englezi po nekoliko puta ekranizuju svoja velika dela za različite generacije. I danas se "Orijent ekspres" Agate Kristi, sa Kenetom Branom u ulozi čuvenog detektiva, prikazuje u bioskopima. To govori koliko i na koji način oni cene i neguju svoju kulturu i istoriju. Malo šta je patriotskije nego dobra ekranizacija velikog romana napisanog na srpskom jeziku!

* Ovo delo otvara mnoga pitanja i "tera" ljude da preispituju svoja uverenja i postupke. Koja tema je vas najviše zaintrigirala?

- Ćosić je glavnu radnju romana smestio u izmišljeno srpsko selo Prerovo u period s kraja 19 veka. Kao glavne likove opisao je članove i pretke porodice Katić, koja u tim okolnostima pokušava da opstane, ali i da bude uticajni politički faktor. Slika jednog vremena i karakter naše nacije oslikani su kroz uloge koje tumačimo. Đorđa Katića muči nemogućnost da ima decu, da bude srećan, da voli i bude voljen... Njegova jalovost i nemogućnost proširenja porodice, kao i priča njegovog brata Vukašina, koji odlučuje da ode u Beograd da zasnuje porodicu, simbolizuje naš narod. I danas Srbi rađaju decu u selima s ciljem da ga ona jednog dana napuste, a težnja onih iz grada je da se otisnu van granica svoje zemlje.

Koreni

* Šta vam je bilo najteže da dočarate?

- Složeniji i obimniji lik dosad nisam radio u ovom formatu. Zato je na početku gotovo sve bilo teško. Kako se bliži završetak snimanja Đorđe i ja smo se dobro upoznali, pa sad sve ide lakše.

* Smatrate li da će gledaoci opravdavati njegove postupke?

- Volim ga i pravdam, kao i svaki lik koji igram. A da li će to činiti i publika - ne znam.

* Partnerku u "Korenima" Slobodu Mićalović poznajete dugi niz godina. Koliko je to olakšavajuća okolnost prilikom rada?

- Velika. Mi smo prijatelji i zajedno smo odigrali mnogo toga i u teatru i na TV. To što se dobro poznajemo uvek olakšava posao. Njena profesionalnost i podrška dragocena je ne samo za mene, već i za celu ekipu.

* S obzirom na to da smo vas gledali u pričama koji opisuju različito vreme, da li vam kao glumcu više "leže" savremene ili istorijske teme?

- Za razliku od tehnologije, čovek se nije mnogo menjao kroz epohe. Suštinski, teme o kojima razmišlja ostaju iste. I stari Grci i ljudi sadašnjeg doba imaju iste probleme - ljubavi, morala, prijateljstva, neprijateljstva, vernosti, vere, politike... To je neprolazno, a da nije tako ne bismo i dalje čitali antičke pisce i stare klasike. Zato, nikad ne biram epohu, nego lik.