Zvonko Bogdan: LJudi se pronalaze u mojim stihovima

BARD panonske šansone, pevač, kompozitor, pesnik, slikar i bivši džokej Zvonko Bogdan (75) povešće sutra Beograđane na koncertu “Ne vredi plakati” u Sava centru, na još jedno nezaboravno muzičko putovanje u fijakeru, sa konjima, do salaša na severu Bačke, vojvođanskih ravnica i Dunava, svega što je doživeo i preživeo i pretočio u pesme. Kaže da svoje uspomene čuva za mlade generacije, da vide kako su pre 200 godina postojali ljudi koji su stihovima čuvali ravnicu i u njoj uvek ostavljali dušu. Na pitanje zašto je prošlost bila bolja, Zvonko Bogdan, za “Novosti”, odgovara:

- Ljudi se uglavnom podsećaju na detinjstvo i mladost. Tada je sve bilo drugačije, stvari su izgledale veće, važnije i bitnije. Mislio sam da sam jedina budala koja se time bavi, ali svaki pisac i pesnik koga sam pročitao, ili kompozitor koga sam čuo, oslanjaju se na vreme kada su bili bezbrižni. To je suština onog za šta se i ja hvatam. Ali glavni razlog što se vraćamo u tu bezbrižnost je što se tada živelo mnogo sporije. Ovaj tempo života ljude melje, a mi to ne primećujemo. Želja mi je bila da se u stihovima koje napišem pronađe što više ljudi. Ima mnogo onih kojima je srušen salaš, prodati konj i fijaker, koji više ne odlaze na selo... Ljudi se sada vezuju za te emocije.

* Nastupi vam počinju tako što se tamburaši desetak minuta rasviravaju?

- Ja insistiram na tome. Animir program je morao da postoji, bez njega niste mogli da radite u beogradskim kafanama i bez animir programa nijedan orkestar u Evropi nije mogao da svira. Bio je bez vokala, tu smo mogli da sviramo neku laganu muziku, da ljudi primete da osim onoga što izvodimo ima još nešto. Imam sreću da imam jedini profesionalni tamburaški ansambl, ovaj veliki, od 21 člana, koji još hoće i zna to da radi. To je orkestar Radio-televizije Vojvodine iz Novog Sada.

PROČITAJTE JOŠ: Zvonko Bogdan: Ne vredi plakati

* Iza vas je pola veka karijere?

- Kada sam počinjao, samo sam se trudio da ovo što radim i danas bude što bolje. Nisam razmišljao ni o uspehu, ni o snimcima, ni o televiziji.

* Nude li vam pop pesme da ih obradite?

- Retko se desi da mi nude da obrađujem pop pesme. Možda jednom u 20 godina, kao što se desilo sa Bajaginom i Lošinom “Ti se nećeš vratiti”. Meni je bila prekrasna, zato sam je i uvrstio u repertoar.

* Mnogi tvrde da je vaša verzija bolja?

- Nije bolja. Oni su hteli da pesma uđe u kafanu, što je potvrdio i Dragan Bjelogrlić. Na onaj način nije mogla jer se teško pamti. Onda sam ja pribegao ovome što se dopada i meni i orkestru koji me prati i pesma je ušla u kafanu.