Jelena Petrović: Gospodin Gugl nije pouzdan lekar!

U ŽELjI da promeni svest građana kako bi kvalitetnije živeli, tokom 11 godina, kao autorka i voditeljka emisije "Beograd zdrav grad", Jelena Petrović se susretala sa različitim izazovima. Jedan od najtežih, ali i najvažnijih, bio je pokušaj da animira stručnu javnost, da je važno da se zdravstveno vaspitanje uvede u škole. Njena misija, kao novinara i građanina, ostvarena je upravo ove godine - ovaj predmet uveden je od petog razreda osnovne škole.

PROČITAJTE JOŠ: Jelena Petrović: Veruju mi jer stojim iza svake reči

- Biće mi još veće zadovoljstvo, kada se zdravstveno vaspitanje nađe u izbornom paketu predmeta u srpskim gimnazijama i, kroz obrazovne reforme, u prvom razredu osnovne škole - ističe Jelena. - Novinar, između ostalog, ima zadatak da radi za opšte dobro svih i moje zadovoljstvo je tim veće. Vlada Srbije i Ministarstvo obrazovanja, možda, još nisu svesni kakvu uslugu su učinili svima nama. Vreme će pokazati da je ovo jedna od najboljih stvari koju su uradili.

PROČITAJTE I: Jelena Petrović: Znanje za zdravlje

*Još ste se davnih devedesetih kao novinar opredelili za zdravstvo. Šta se sve od tada promenilo?

- Tehnološki razvoj, koji podrazumeva i brži protok informacija, obeležio je poslednje decenije prošlog i početak ovog veka, tako da je dostupnost informacija učinila ljude zainteresovanim za svet oko sebe. Loša strana takvog društvenog napretka je mogućnost da, bez obzira na znanja koja imamo, tumačimo i prihvatamo stvari zdravo za gotovo. Postoji ekspanzija "kopi-pejst" novinarstva, bez adekvatnih činjenica i opšteg mesta da vam za sve treba i druga strana medalje. Novinari su, često, uzrok stvaranja skandala, gde im mesto nije, namerno i bez objektivnih činjenica, čime se proizvodi negativno javno mnjenje u oblastima u kojima smo najosetljiviji, a to su zdravlje i obrazovanje. Dovoljno je pogledati sajtove na internetu i - evo teksta. To su nedopustive stvari i ne smeju biti pravilo, bez obzira na vreme u kome živimo.

* Koji su vaši prioriteti kada birate teme za emisiju?

- U zdravstvu je sve prioritet, tako da je nemoguće obraditi svaku temu u kratkom periodu. Slušam mišljenja građana, gde god se nađem, ozbiljno shvatam njihove primedbe i komentare, razmenjujem sa njima mejlove, ali mi je najznačajnija njihova reč. Vrlo je važno u novinarstvu, generalno, imati interakciju sa ljudima. Tako nastaju najbolje priče.

* Kako "Beograd zdrav grad" funkcioniše iza kulisa?

- Bilo je tu svega i svačega, od padanja scenografije, meteža u studiju, dolaska gosta koji je zaboravio kada je njegov termin, tesnih haljina i bluza koje se prikače špenadlom. Ali i mojih bolnih leđa i bronhitisa, kada pod temperaturom i pod injekcijama radim program uživo. Moja parola je - profesionalizam, uvek i pre svega. Bilo je i prijatnih iznenađenja, kada mi gost donese poklon za rođendan, jer je saznao da mi je "divan dan" baš kada on gostuje kod mene. Međutim, moram da istaknem da imam sjajne saradnike i da, bez obzira na trenutne okolnosti, uvek sve prođe kako treba - kada treba.

* Živimo u vremenu kada se nikad više nije govorilo o zdravlju, a čini se nikad manje vodilo računa o njemu. Čemu smo se prepustili?

- Internet revolucija je prouzrokovala stvaranje nepoverenja u struku, mogućnost samolečenja, obilje informacija koje na pravi način mogu tumačiti samo ljudi koji imaju znanje o određenoj temi, a koje prosečan građanin prisvaja kao pravilo, način razmišljanja da nam niko ne treba, jer imamo G. "Gugla". Ne pokušavam, da me pogrešno ne shvate građani, da umanjim vrednost društvenih mreža, ali moram da istaknem da fakulteti i škole ne bi postojali da se znanje može sticati na taj način. Sve što se tiče zdravlja, a pročitano na internetu, treba proveriti sa svojim doktorom. Mnogo nas košta takva vrsta informisanja u slučaju vakcinacije. Ionako nas nestaje, godišnje celi jedan grad, pa zar treba da nestanemo u 21. veku zbog bolesti koje se smatraju iskorenjenim u svetu? Plaćamo danak svoje neprosvećenosti.

* Šta vam najviše smeta u današnjem zdravstvu?

- Liste čekanja su imperativ - moraju se smanjiti što pre. Nije u svim segmentima zdravstva isto, ali ima još dugačkih lista čekanja u nekim oblastima. Moramo povećati broj zdravstvenih radnika, školovati specijaliste, uvesti porodičnog lekara, napraviti sistem koji će omogućiti ostanak stručnjaka, jer odliv struke nije zanemarljiv. I ono što je jako važno - javno-privatno partnerstvo u zdravstvu. Mora se uraditi reforma osiguranja i omogućiti ljudima da, uz knjižicu, izaberu način lečenja. Znam da je to proces koji nije lak i jeftin, ali mislim da je to prepoznato kao efikasno rešenje mnogih problema. I, da ne zaboravim, insistiranje na preventivi, kao ulasku u zdravstveni sistem. Prevencija je majka zdravlja i toga mora biti svesno naročito radno aktivno stanovništvo, oni su najslabija karika. E, tu je uloga nas novinara velika.

* S obzirom na to da sada živimo brže i da je obaveza sve više, kako ono preostalo vreme da učinimo kvalitetnijim?

- To je već stvar ličnog izbora, ali stalno govorim da moramo biti pozitivno sebični i odvojimo, makar jednom u sedmici, vreme za sebe i sopstvena zadovoljstva. Sve može da čeka, sebi smo najbitniji. Pozitivan odnos prema životu i osmeh - to nam niko ne može oduzeti.

* Nedavno ste počeli rad na novom TV projektu "Pitajte...", recite nam nešto više o tome.

- Emisija ide uživo, od ponedeljka do petka, svaki dan je druga tematika, a sreda je rezervisana za zdravstvo. "Pitajte konzilijum", od 12.05 do 12.45, posvećena je pitanjima i vajber-porukama gledalaca, a kompetentni gosti u studiju pokušavaju da edukuju i usmere građane kroz zdravstveni sistem, da reše njihove nedoumice i zbunjenost u nekim situacijama. Veliko zadovoljstvo nam je što nam se javljaju iz cele Srbije, jer zdravstveni sistem je jedan i svuda su problemi isti.