Dubravko Jovanović: Matić mi se uvukao pod kožu

Milica Bobinac

nedelja, 07. 05. 2017. u 10:51

Дубравко Јовановић: Матић ми се увукао под кожу

Foto Aleksa Stanković

Glumac Dubravko Jovanović o "Sivom domu", novinarstvu, ulozi u "nemanjićima", predstavama za decu: Pripadam onoj vrsti glumaca koji žele da istražuju sve što mogu, koi ne žele uvek iste uloge

GLUMA je deo kulture, a ona ne trpi diktat. U suprotnom bi bila tiranija, a umetnik lutka na koncu koju neko pokreće. Glumac uvek počinje od nule, jer se od stare slave ne živi. Dovoljna je jedna greška da počne da te bije loš glas. Prokleta je ova profesija, od koje se uvek očekuje nešto bolje i drugačije, ali to sam birao. Ovako za "TV novosti" priča glumac Dubravko Jovanović, kog subotom od 21.00 na Prvom programu RTS gledamo u reprizi serije "Sivi dom", snimane tokom 1984. I 1985. godine u kruševačkoj Vaspitno-popravnoj ustanovi za decu i omladinu. Maestralno odigrani lik Matića otvorio mu je mnoga vrata i doneo veliku popularnost, pa ga i danas sugrađani često pozdravljaju ovim imenom. Čuvena serija scenariste Gordana Mihića i režisera Darka Bajića ostavila je snažan pečat na odrastanje mnogih i svedoči o društvu i vremenu koje danas nalazimo u tragovima.

- To znači da smo uspeli da uradimo nešto dobro. Kroz "Sivi dom" sam prvi put upoznao nešto krupno i tad nisam bio svestan da će imati tako velik odjek. Tek pošto je serija počela da se emituje uvideo sam koliko je snažna - tvrdi glumac koji je dve godine proveo snimajući i družeći se sa štićenicima kruševačkog popravnog doma. Istinite životne priče domaca zauvek su zapisane na traci, kao i velika želja glumaca da ih verno dočaraju publici.

- Tad sam imao 22 godine i davao sam se celim bićem. Učen sam da tražim lik u sebi i ovde sam ga pronašao. Matić mi se uvukao pod kožu i najveći mi je kompliment što godinama posle emitovanja serije ljudi smatraju da sam naturščik, koji je upotrebljen u tom projektu - priča Jovanović. - Danas dnevno čujemo onoliko loših stvari koliko smo nekad obradili kroz celu seriju. Zlo je uvek postojalo i biće ga. Nekad su ljudi u domu završavali zbog najsitnijih prestupa, ali vremena su se promenila.

Od premijernog emitovanja 12 epizoda "Sivog doma" na TV Beograd prošlo je više od tri decenije. Ipak, ova serija je i danas rado viđen "gost" u domovima srpskih gledalaca.

- Veliko je zadovoljstvo kad nešto opstaje, jer gluma je trajanje - kaže Jovanović. - Kultura mora da oplemenjuje i podstiče dobro u čoveku, a ne da podilazi niskim strastima.

Mada je svoje glumačko umeće pokazao kroz mnoge role, uloga Matića otvorila mu je prozor u svet umetnosti. Ponude su stizale sa svih strana, ali ih je odbijao.

- Poslodavci se nisu trudili da istraže da li imam još neku boju. Postoje glumci koji se ulenje, pa im odgovara da igraju uvek iste uloge, a ima i onih što žele da istražuju šta sve mogu, kao što sam ja. Takvi se suočavaju sa rizikom da neće imati mnogo posla, jer nemaju svi sluha da eksperimentišu sa tvojim željama i potencijalnim mogućnostima. To je produkt nesigurnosti producenata da naprave nešto kreativno, pa se zadovoljavaju određenom grupom izvršilaca umetničkih usluga - tvrdi naš sagovornik. - Zato je pozorište čarobna stvar i svaka predstava može da se nijansira, a da se ne naruši koncept priče. Na filmu je sve "taknuto-maknuto" i sutradan nema ispravke.

Osim na filmu i televiziji, umetnik je iskazao talenat i na "daskama koje život znače". Od 1985. član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dok u Pozorištancetu "Puž" uveseljava najmlađu i najzahtevniju publiku.

- Deca upijaju ono što vide i čuju. Preći će se onaj ko pomisli da će ih pukim šarenilom i veselim zvukom "kupiti" - objašnjava Jovanović i otkriva nam koliko se razlikuje njegov nastup pred mališanima i starijim članovima publike. - Decu je moguće zavesti nakratko, a odrasle na mnogo duži period. Publika je glumčev odjek i njegov je najvažniji partner.

Naš sagovornik se dosad našao u koži mnogih likova, ali je često ulazio u projekte samo zbog novca.

DO KULINA BANA JOVANOVIĆ tvrdi da mu se upravo ukazala prilika da se prikaže u ulozi koju je dugo priželjkivao, i to u novoj seriji "Nemanjići - rađanje kraljevine". - Tumačim lik Kulina bana. Zaboravite na nasmejanog, razdraganog Dubravka i upoznajte surovog plavookog lepotana! Biće to nešto sasvim drugačije od mene - otkriva glumac i dodaje da je ova serija od izuzetnog značaja. - Taj deo naše istorije bačen je u zapećak. Bez prošlosti ne znamo šta je sadašnjost, niti da stremimo ka budućnosti. Istina boli, ali sve što je činjenično postojalo biće prikazano u seriji.

- Bilo koji vid medija je uobličavanje onoga za šta sam se školovao. Nisam oduševljen što moram da radim nešto zbog novca, ali ta finansijska injekcija mi omogućava da pokrijem dugove. Ovaj posao može da se radi zbog para, slave i prijateljstva, a najbolje je kad se sva tri elementa udruže - tvrdi glumac.

Kao mladić želeo je da bude novinar i da sa kamerom na ramenu, mikrofonom u ruci i rancem na leđima traga za istinom.

- Tad mi je u glavi bila samo avantura. Želeo sam da budem žurnalista zato što ta profesija, kao i gluma, živi od istine kakva se zatekne. Gluma je ogledalo života i umetnik kopa istinu u sebi, a novinar je traži u drugom. Ta potraga je uvek mukotrpna, ali dobro uvek pronađe put.

Svojim glasom "udahnuo" je život mnogim crtanim likovima, među kojima su ribica Nemo i mišić Timoti iz čuvene priče o slončetu Dambu. Lep glas ga je poslužio i na radiju, gde je snimio više od 200 radio-drama. Ipak, o tome se u javnosti malo zna.

- Taj deo kulture nije toliko eksponiran, ali se ne bavim ovim poslom da bih se reklamirao. Profesor na Akademiji mi je govorio da radim svoj posao, a da će pare doći. Danas kad imam četvoro dece stalno se bijem po prstima kako ne bih poverovao da je novac cilj, već sredstvo - priča glumac, koji ne beži od umetnosti i radosno joj se prepušta na televiziji, radiju i u pozorištu. Zato ne može da se opredeli za najdraži vid bavljenja glumom.

- To vam je kao da vas neko pita koji prst na ruci više volite. Svi podjednako bole, samo neke češće upotrebljavate - odgovara Jovanović.

VOLONTIRANjE NA TV HRAM

OSIM što uživa u šetnjama po Topčideru sa suprugom i vožnji bicikla sa naslednicima, posebno zadovoljstvo našem sagovorniku pričinjava dobrovoljan rad na TV Hram, gde znanjem i iskustvom pomaže u realizaciji programa.

- To je osećaj kao kad dajete krv i spasite nečiji život. Ovde sam nečiju dušu, možda, nagnao da ne uradi zlo i odvratio od lošeg puta. Misija umetnika je da odmiče svet od zla, a svako ko radi drugačije postaje sluga totalitarnog režima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije