OVO SU NEKI OD MURALA KOJE OBOŽAVAJU STRANCI U BEOGRADU: Vođene ture u prestonici sa razgledanjem ulične umetnosti sve popularnije (FOTO)

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

21. 04. 2021. u 17:49

GOTOVO da nema zida, ni fasade na Gornjem ili Donjem Dorćolu bez grafita, murala ili intervencije u javnom prostoru. Na desetine njih šalju najrazličitije poruke, nastali su u različitim periodima, neki su prekrečeni, tj. „pregaženi“, pa su na njihovom mestu osvanuli novi, dok su drugi obnovljeni…

ОВО СУ НЕКИ ОД МУРАЛА КОЈЕ ОБОЖАВАЈУ СТРАНЦИ У БЕОГРАДУ: Вођене туре у престоници са разгледањем уличне уметности све популарније (ФОТО)

Foto: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

Ova vrsta ulične umetnosti u Beogradu sve je popularnija i sve je više vođenih stručnih tura u kojima se obilaze najatraktivnije lokacije: oba Dorćola, Vračar, Topčider, Hipodrom, Blok 45. Reporter „Novosti“ prošao je turu po Gornjem Dorćolu, odnosno najužem centru grada, sa istoričarkom umetnosti LJiljanom Radošević, koja se već dve decenije bavi „strit artom“ i sprema doktorat na tu temu, kao i sa ljudima iz organizacije „Street art Belgrade“, koja organizuje ovakve ture, vrlo često u saradnji sa opštinama.

Da je ulična umetnost procvetala od početka korone i zatvaranja mnogih institucija, potvrdila nam je LJiljana Radošević, koja najavljuje najmanje dve stručne ture mesečno.

Gornjodorćolska ruta kreće od jednog od prvih sačuvanih murala, u Rajićevoj ulici, koji su 1984. oslikali studenti i profesori Likovne akademije.

GLASAJTE ZA FILIPA FILIPOVIĆA

NAJSTARIJI grafit u Beogradu, od pre Drugog svetskog rata, zaštićen je akrilom, i nalazi se u Sremskoj ulici. Na njemu piše: „Glasajte za Filipa Filipovića“. Nešto mlađi, iz vremena oslobođenja, nalazi se u Skenderbegovoj, na Donjem Dorćolu, i na njemu piše „MI NJET!“

- Pre toga je slikar Lazar Vujaklija uradio mali mural u tadašnjem Bulevaru revolucije, a 1979. je oslikao svodove na ulazu u Geneks palatu na Novom Beogradu. Početkom sedamdesetih su studenti iz Latinske Amerike, iz Brigade Salvador Aljende, oslikali zid SKC-a. On je nedavno restaurisan, ali je i dalje u lošem stanju – kaže Radošević.

A onda je, uz sponzorstvo ondašnje „Jugobanke“ i u dogovoru sa čelnicima Beograda, profesor Čupić organizovao studente Likovne akademije da oslikaju mural u Rajićevoj. Čovek na muralu, koji je ujedno i učestvovao u njegovom slikanju, jeste tadašnji student, a sadašnji profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, Mirko Ognjanović. Ubrzo je prof. Čupić uhapšen pod obrazloženjem da njegova ekipa nije dobila dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pa je Fakultet morao da garantuje da mural nema političkih konotacija i da imaju „zeleno svetlo“ Grada, da bi uhapšenog pustili.

Uprkos ovom incidentu, Beograd je prepoznao važnost uličnog slikarstva, pa je naručio murale pred Konferenciju Pokreta nesvrstanih, 1989. Tako su nikli murali u Knez Mihailovoj i kod Filozofskog fakulteta.

Grafiti su u Beograd stigli osamdesetih, ali nisu zaživeli sve do sredine devedesetih, kada se izdvojio grafiti umetnik Miša Jens, poznat i kao „tata“ grafitera. NJihova „meka“ bio je beogradski blok 45, a mnogi i danas postoje jer ih čuvaju stanari iz komšiluka. Čak i poznati grafiteri tamo vode svoje učenike na neku vrstu „prakse“ i „obuke“.

- To je bio period kada su neke zemlje uvele nulta toleranciju na ovu vrstu ulične umetnosti, jer je ona svuda, pa i u našoj zemlji, zabranjena ukoliko umetnici nemaju dozvolu. Posle deset godina Finska je shvatila da je za uklanjanje grafita potrošila toliko novca da je mogla da izgradi još jedno krilo metroa – kaže Radošević.

Druga stanica na vođenoj turi je sasvim mali crtež na keramici sa ramom, nepoznatog autora/ke. Po gradu ima sve više ovih sitnih intervencija na fasadama od najrazličitijeg materijala - drveta, keramike itd, i toliko su mali da ih spaze samo posvećenici i zaljubljenici.

Treća stanica je Ulica 1300 kaplara, u kojoj se mogu naći primeri različitih grafita: od početničkih, tzv. tagova, na kojima grafiteri vežbaju slova pre nego što izgrade sopstveni stil, do tzv. „throw-up“, grafita koji se rade velikom brzinom, na većem prostoru. Najviši stepen umeća su takozvani „piece“-ovi (skraćenica od masterpiece, odnosno remekdelo), čiji autori, sa već prepoznatljivimim stilom, zaslužuju titulu kralja, tj. kinga, i potpisuju se krunom.

ZAINTERESOVANE AMBASADE

MNOGO je ljudi koji su zainteresovani za vođene ture po ulicama Beograda - od mladih, preko stranaca, koji žive i rade ovde, čak i kompletnog osoblja pojedinih ambasada, do firmi koje na taj način organizuju „team building“, i penzionera, koji su pohađali naše seniorske street art radionice za starije od 65, upoznavali se sa umetnicima i učili da koriste sprej – kaže Jelena Popović iz „Street art Belgrade“.

Tokom devedesetih, grafiti umetnost se spaja sa brut artom, land artom i različitim vrstama performansa, a sa pojavom interneta, i povezivanjem američke i berlinske scene, kao najpoznatijim, dobijamo ono što danas viđamo na zidovima. Kada su rađeni bez dozvole, ilegalno, radovi spadaju u street art, a kada su rađeni legalno, kategorisovani su kao novi muralizam. Grafiti su, dakle, preteča murala, a jedan od zanimljivih primera u Ulici 1300 kaplara, je Čovek-ptica koji plače, a potpisao ga je 2016. Bisk, koji se pre toga, kao grafiter, potpisivao sa Sektor.

Posebno zanimljiva je četvrta „stanica“ na vođenoj turi – pozadina zdanja PMF-a. Na njemu je bilo mnogo grafita koji su prekrečeni, da bi umesto njih nikli novi. Od starih, ostao je samo jedan. Veliki mural posvećen rege muzičaru Ediju Grantu, u „Partizanovom dresu“. Ovo je najviši mural iz edicije Partizanovog treš romantizma, koji je naručila Grupa JNA. Zašto treš romantizam?

- Treš zato što je umetnik svestan da podstiče naše najbazičnije emocije, a romantizam zato što su na muralima poznate ličnosti kojima se na ovaj način odaje počast. To je rađeno u 19. veku, kada su u javnom prostoru stalno nicale skulpture zaslužnih umetnika, mislilaca, vojskovođa i drugih – kaže Radošević.

Prvi mural „grobarskog treš romantizma“, kako je nazvan pokret, bio je posvećen piscu Dušku Radoviću, a usledili su posvećeni Mileni Dravić, Draganu Nikoliću, DŽordžu Orvelu, Zokiju Radmiloviću, Tanji Bošković, Canetu iz „Partibrejkersa“... Sve ih radi isti umetnik, po profesiji restaurator, koji je završio na Akademiji zidno slikarstvo i želi da ostane anoniman. Kako Radošević kaže, od četiri do šest ujutru slika murale, a onda se istušira, obuče i ode na posao.

Edi Grant je zaslužio „Partizanov“ dres je je prilikom jednog gostovanja kod voditelja Ivana Ivanovića, kada mu je ovaj poklonio „Zvezdin“, skinuo sako i ispod njega je imao „Partizanov“!

Zanimljivo je da je, pošto je uprava PMF prekrečila prethodne murale, umetnik koji se potpisuje kao Vudemn, a bavi se i filozofijom i pisanjem, ostavio stensil sa nacrtanom rukom koja drži sprej i tekstom „U slučaju panike uništiti zid“.

Tu su i stensili (šabloni) čuvene umetnice Jane Danilović, koju je „Konvers“ angažovao u oslikavanju kampanje za rodnu ravnopravnost, kao i Jode Zgužvanog, prepoznatljivog svom zaštitnom znaku - psu. Reč je o njegovom psu Paksu, Jodinom alter egu. Tu su i šabloni TKV (The vila kraljica), kao i ogromni murali Enda Vupera, Lotreka i grupe MFS, kod „Alonsa“, nastali 2013-2018. Lotrek, jedan od osnivača grupe MFS, radio je sa dva brata blizanca, Vubekom i Kcisom. Braća su upisala grafički dizajn u Beču i postala prave zvezde u Austriji.

Inače, kako kaže Radošević, na uličnoj umetničkoj sceni gotovo da nema amatera, ako se izuzmu navijači i realizatori političkog, tzv. gerila marketinga. Zidove Beograda ukrašava najmanje 10 svršenih arhitekata, isto toliko slikara, mnoštvo grafičkih ili dizajnera enterijera, keramičara itd.

Posebnu pažnju turista privlače murali preko puta galerije „Parobrod“. Osim „grobarskog treš romantizma“, tu je i veliki mural udruženja „Kurs“, koje se bavi zvaničnim oslikavanjem murala i levičarske je provinijencije. Na suprotnoj strani ulice je parkirani bicikl, koji je na zidu ostavio iza sebe gostujući umetnik Mik O Donel.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)