NISMO DALI DA NAM OTMU "UTVU"! LJubomir Živković (80), iz Zvečana i kolega Dobrosav Milojević poslednji poleteli sa Slatine 17. juna 1999.

ZA pilotiranje je osnovno savladati strah. Prebroditi svaku strepnju. Iako se letenje može naučiti, mislim da se piloti rađaju - ovim rečima Ljubomir Ljubo Živković (80), nekadašnji pilot, sada penzioner iz Zvečana, koji za sebe voli da kaže - nesmenjeni predsednik Vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije, govori o svojoj najvećoj ljubavi - letenju.

Ljubomir Ljubo Živković / Foto D. Zečević

U nebo se vinuo sa nepunih osamnaest godina, kada je posle višemesečne obuke prvi put samostalno poleteo na aerodromu Slatina kod Prištine. Sudbina je htela, pojašnjava, i da njegov poslednji let bude upravo sa tog aerodroma. On i njegov kolega Dobrosav Milojević iz Kuršumlije, poslednji su srpski piloti koji su poleteli sa prištinskog aerodroma, juna 1999. godine.

- Pošto sam od 1991. godine bio predsednik Vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije, i tog 17. juna Dobrosav, koji mi je bio desna ruka, i ja, bili smo u našoj kancelariji u Prištini. Kako je vojska počela da se povlači, i tog jutra je vrvelo od vojnih vozila, setio sam se naše "utve 75", koja je sa civilnog aerodroma na Batlavi kod Podujeva bila dovezena do Slatine na servis. Pošto su "migovi" već odleteli, krenuli smo da vidimo šta je sa našim avionom - priseća se Ljubo, dok sedimo u jednom od restorana u Zvečanu.

POKAZUJE nam brojne tekstove, između ostalih i u našem listu, o sebi i tom podvigu. Do Slatine su, dodaje, otišli vojnim kamionom, a "utva" je bila u jednom od hangara.

- Gledamo okolo kratere od NATO bombi, gađali su i pomoćne prostorije, ali glavnu pistu nisu, jer su znali da će je oni koristiti. Naš avion zagledamo sa svih strana, znamo da goriva ima svega pola rezervoara. Pitamo se možemo li i smemo li poleteti. Ali, isto tako znamo da će ga, ukoliko ostane, "anđeli" oteti - priča dinamično naš sagovornik kao da se upravo dešavaju dileme sa kojima su bili suočeni on i njegov kolega juna 1999. na Slatini.

U nadi da akumulator nije prazan, kaže, ušli su u avion i prekrstili se. Posle nekoliko sekundi motor je zabrujao i vinuli su se prema odredištu. Ljubo i Dobro su se dogovorili da avion prebace u Leskovac, jer je najbliži vazdušnom linijom.

- Ruke mi i sada drhte kada se setim toga. Ali ne od straha, već od nekog uzbuđenja. Pamtim kako nam je jedan naš vojnik kada je ugledao da polećemo, pokazao rukama da nismo normalni - kazuje Ljubomir Živković.

Foto privatna arhiva

GLEDALI su, priča dalje, on i njegov kolega u tišini Prištinu koja je ostajala za njima, zatim kolone "milosrdnih anđela", vojnika Kfora, koji su dolazili iz pravca Skoplja...

- Vratićemo se mi - začuo je reči svog kolege Dobrosava, ali i svoj težak i bolan odgovor:

- Teško. Ovi kada zauzmu, nikada ne vraćaju. Možda nekada silom!

Smenjivali su se, objašnjava potom, tih dvadesetak minuta leta među njima - i tuga i nada i radost. Ipak su, kaže, svoj avion uspeli da sačuvaju, a Ljubomir sada žali što njihovo vazduhoplovno društvo od tada ne funkcioniše. Barem za civilne letove, jer je siguran da ima mnogo mladih koji bi se obučavali za letenje.

OBUKA KOD RATNOG PILOTA

- PRVI nastavnik letenja bio mi je ratni pilot Vlada Čorić. On je posmatrao moju početnu obuku i rekao mi da ću biti pod njegovom kontrolom - kaže Ljubo.

Posle početne obuke na Slatini, pilotiranje je tokom studija prava u Kragujevcu nastavio u Kraljevu, i Vršcu.

Foto privatna arhiva

LjUBAV PREMA LETENjU PRENEO NA SINA

LjUBOMIR objašnjava da se čitavog života, do ratnih dejstava na Kosovu, amaterski bavio letenjem. Ta ljubav ga je, priznaje, koštala u početku i novca i vremena, ali u šali dodaje da "ljubav nema cenu"...

- Pošto je svojevremeno, još od 1936. godine, postojao aero-klub u južnom delu Mitrovice, gledao sam preko Ibra kako sleću avioni - priča Ljubo.

Strast prema letenju je preneo na sina Bojana (48), koji odlazi u Kraljevo na obuke, odnosno letenje. I to uglavnom u društvu sina, koji je treća generacija ove porodice - zaljubljenika u "ptice sa krilima".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije