ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE “VRELO”: Završena ovogodišnja istraživanja

Suzana M. JOVANOVIĆ

07. 09. 2020. u 16:52

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ВРЕЛО”: Завршена овогодишња истраживања

Foto. S. M. Jovanović

NA kasnoantičkom lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena, koji potiče s kraja trećeg i početka četvrtog veka nove ere, završena je ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja.

I ove godine, kao i prethodne tri, radilo se na sektoru zapadne kapije gde se nalaze monumentalni objekti, dve osmougaone kule koje su štitile kapiju, spoljašnjeg prečnika od 19 metara, unutrašnjeg oko 16 metara, sa zidovima debljine tri i po metra. Baš ova masivnost zidova upućuje na izvesnu misteriju jer nema sličnosti ni sa jednom od postojećih carskih palata, čak ni sa palatom ujaka Maksimina Daje, Galerijem u Gamzigradu kod Šarkamena.

- Severna kula je bila iznenađenje. Ona je spolja osmougaona, ali je unutra bila kružna i to govori o njenoj specifičnoj funkciji. Imala je i sistem podnog grejanja i verovatno vodu koja je sprovedena u kulu. Ona liči na deo rimskog kupatila, termi, što bi bilo potpuno ekstravagantno, ali pošto se radi o carskoj rezidenciji jednog ekstravagantnog imperatora Maksimina Daje, on je mogao da poželi da u jednoj od kula ima neku vrstu kupatila – kaže dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac radova na “Vrelu”.

Sama kapija, od 7,80 metara imala je, pretpostavlja se, tri ulaza, glavni širine četiri metara za konjanike i dva bočna za pešake. Između dve kule u delu gde se nalazila kapija arheolozi su naišli na još jednu misteriju – bedem od pet i po metara, širine kakva do sada nije zabeležena ni kod jednog rimskog utvrđenja.

LIDAR

ARHEOLOZI se nadaju da će naredne godine dobiti finansijska sredstva za Lidar, lasersko altimertijski sistem kojim će se precizno definisati šarkamenski teren.

-To podrazumeva avionsko snimanje terena. Lidar će nam opsežnim snimanjem dati dobrim delom ono što se nalazi ispod zemlje i uputiti nas gde bi bilo najefektnije da mi radimo u narednom periodu – ističe Gordan Janjić.

- U prethodnim kampanjama otkrivene su tri prostorije u severnom delu, a ove godine otkrili smo još tri. Ono što je interesantno je što smo kod jedne otkrili do sada najbolje očuvanu podnicu. Kada imamo prostorije i na severu i jugu vidimo koliko je zapravo bio veliki pad terena jer se prostorije nižu kaskadno, a podnice u dve prostorije se razlikuju u nivou čak do 1,30 metara - kaže arheolog Marija Jović, istraživač-pripravnik Arheološkog instituta u Beogradu.

I sam teren na kojem je palata građena, često i nepristupačan očigledno je nagnao graditelje da traže rešenje i udovolje zahtevima imperatora. Zato Šarkamen već godinama umesto da razotkrije tajne, redovno otvara nove misterije.

Foto. S. M. Jovanović

-Zidovi su uglavnom zidani kamenom sa mestimičnom pojavom opeka i na određenim delovima se mogu uočiti i denivelacije zidova koje su verovatno služile za ulaz u prostorije. U poslednjoj otkrivenoj prostoriji imamo naznake apside, tj. eksedre i to će biti jako interesantno za dalje proučavanje jer takve strukture obično nisu bile karakteristične za prostorije uz bedeme – dodaje dr Bojan Popović, arhitekta, naučni saradnik Arheološkog instituta.

ISTRAŽIVANJA

Nalazište kod Šarkamena prvi je zabeležio 1889. Feliks Kanic, a skicirao ga je arhitekta Đurđe Bošković 1947. Prva istraživanja započela su 1975. a tek od 1994. do 2003. redovno su organizovana. Posle desetogodišnje pauze istraživanja su nastavljena 2013. i od su već osam godina redovna.

Poslednje tri godine arheološka istraživanja prate i konzervatorska sa ciljem da se ovaj rezidencijalno-memorijalni kompleks na pravi način predstavi domaćoj i međunarodnoj kulturnoj javnosti.

-Iskopavati arheološki na ovako velikom projektu i prostoru, a ne raditi konzervaciju nije pravi efekat. Meni je kao Negotincu želja da imamo dobru prezentaciju kulturnog nasleđa da bi neko ko dođe to mogao da vidi. Namera je da svake naredne godine aneksom projekta dodajemo nove celine koje će se konzervirati i dođemo do cilja da južni deo utvrđenja dimenzija 100 puta 50 sa jedne i 50 sa druge strane, bude vidljiv sa puta i budućeg parkinga – kaže arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator radova na “Vrelu” i rukovodilac projekta konzervacije.

Ovogodišnja arheološka istraživanja, ali i promociju i prezentaciju “Vrela” sa 800.000 dinara sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja.

Zapratite „Novosti sport“ na Fejsbuku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)