PADAJU OKOVI, UZDRMANO SRCE GLOBALNE IMPERIJE: Dolaziće da prete i ucenjuju, ali Srbi treba da spoznaju ohrabrujuću činjenicu

Novosti online

27. 02. 2021. u 09:53

ПАДАЈУ ОКОВИ, УЗДРМАНО СРЦЕ ГЛОБАЛНЕ ИМПЕРИЈЕ: Долазиће да прете и уцењују, али Срби треба да спознају охрабрујућу чињеницу

Foto: Printskrin/EPA

PROFESOR dr Srđa Trifković poručio je da je uzdrmano samo srce globalne imperije, te da to može značiti labavljenje zapadnih okova nametnutih Srbima tokom i nakon raspada Jugoslavije.

Tekst profesora Trifkovića, koji je pisan za konferenciju "Republika Srpska pred novim izazovima", prenosimo u celosti:

Položaj Srbije u ovom trenutku krajnje je nezahvalan. Novi režim u Vašingtonu od prvog dana ne krije svoje agresivne namere prema Srbima u celini, niti potcenjivački odnos prema Beogradu oličen u Bajdenovoj „čestitci“ predsedniku Vučiću. Pritisci da se prihvati apsurdno „međusobno priznanje“ sa mafijaškom kvazidržavom samo će rasti, ali pre toga verovatno je da će prva na udaru biti Republika Srpska.

Rusija je na Balkanu već godinama u geostrateškoj defanzivi. Čak i kada bi u Kremlju postojala politička volja za konkretnu pomoć Srbima u RS u slučaju akutne krize (što nije izvesno), geopolitičke prepreke su neumoljive. Gubitkom Ukrajine Rusija je za dodatne dve hiljade kilometara udaljena od Zapadnog Balkana, a već od ranije isprečio joj se kordon NATO članica Rumunije i Bugarske. Kina je daleko i u ovom trenutku još nespremna za oštru konfrontaciju sa SAD.

Evropska Unija krotko povlađuje novom režimu u Vašingtonu, što se videlo iz zaoštrene antiruske retorike Žozepa Borela nakon što se vratio iz Moskve u Brisel. Verovatno je da će Brisel i Berlin upravo po pitanju zaoštrenog stava prema Srbiji, Republici Srpskoj i Srbima u celini rado prihvatiti diktat Vašingtona kao odraz iznova stvorenog konsenzusa zapadnih partnera posle četvorogodišnjih poremećenih odnosa pod Donaldom Trampom.

Bajdenova inauguracija označila je i povratak strategije globalnog hegemonizma kao ideje-vodilje tvoraca spoljne politike SAD. Američka duboka država, ili bolje rečeno permanentna država, Donaldu Trampu nikada nije oprostila što je pokušao da se distancira od mesijanskih ideja o američkoj izuzetnosti, što nije bio sklon globalnoj hegemoniji i što čitave četiri godine nije započeo nijedan novi rat.

Foto: EPA

Hegemonistička elita SAD, vođena idejama samoimenovanog globalnog liderstva, sada će težiti da očuva i ojača “dominaciju kompletnoga spektra” tj. kurs neoliberalnog intervencionizma. Novi tvorma spoljne politike SAD već su zaoštrili hladni rat sa Rusijom, koji uistinu nikada nije ni prestao. O tome svedoče dve runde proširenja NATO pakta posle kolapsa SSSR-a i dve ukrajinske krize u razmaku od deset godina (2004, 2014). To se vidi i u demonizovanju Rusije i samog Putina, što odražava ontološku netrpeljivost zapadne elite prema Rusiji kao takvoj – nezavisno od njenih postupaka. Izazovi Rusiji suštinski nisu u vezi sa politikom i postupcima Rusije. Oni dolaze i nastaviće se bez obzira na eventualne ustupke i popustljivost Kremlja.

Za strahovati je da će Bajdenova administracija u najkraćem roku pokušati da dokaže svoju ozbiljnost u pogledu suzbijanja «malignog uticaja Rusije na Balkanu» preko srpskih leđa. Državni sekretar za spoljne poslove Entoni Blinken je izrazito tvrdi pobornik liberalnog intervencionizma i – kako se sam izrazio u više navrata – tzv. «diplomatije prinude». Tokom rata u Bosni i Hercegovini bio je zagovornik stava da treba ukinuti embargo na isporuku oružja Muslimanima i bombardovati Srbe i propagator tvrdnji o «genocidu» u BiH. Potom je bio zagriženi pobornik rata protiv Srbije 1999. On je pisao Bajdenu, dok se nalazio na čelu Spoljnopolitičkog odbora američkog Senata, govore u kome su Srbi bez zazora nazivani rasističkim imenima punim mržnje.

Foto: EPA

Čak i pre Bajdenove inauguracije promena administracije bila je vidljiva po oštroj eskalaciji retorike američkih funkcionera po pitanju jugoistočne Evrope. Oni se ne trude da prikriju nameru da srozaju odnose Srbije sa Rusijom i Kinom na najmanju moguću meru, otvoreno ucenjujući Beograd da sa prijateljskim odnosima sa Moskvom i Pekingom neće moći da uđe u Evropsku Uniju. 

- Nastavićemo da se borimo protiv ruskog i kineskog uticaja u Srbiji - izjavio je još sredinom decembra Filip Riker, šef Biroa za Evropu i Evroaziju Stejt departmenta.

- Nećemo prestati da podsećamo srpsko rukovodstvo da ovi odnosi neće dovesti do postizanja srpskog strateškog cilja, pridruživanja EU. Nije nam poznato ko je i kada ovlastio g. Rikera da govori u ime EU. Međutim, iz navedene izjave savršeno je jasno da su on i drugi birokrati iz američkog spoljnopolitičkog aparata – poput Metju Palmera – jedva dočekali pad Trampa i već spremaju nove pritiske na Srbe.

Foto: P. Milošević

Suočeni sa neposredno predstojećim agresivnim pritiscima sa druge strane Atlantika, Srbi moraju da očuvaju hladnokrvnost. Treba da budu svesni činjenice da 2021. ipak nije 1991, da im više ne prete ni bombe ni sankcije. Takođe je potrebno sagledati hronične duboke slabosti hegemonističke strukture moći – kako SAD pod Bajdenom, tako i EU posle Bregzita. Shodno navedenom neophodno je potrebno redefinisati prioritete spoljnopolitičkih opcija Srbije i bitno širiti spoljnopolitički i vojno-bezbednosni manevarski prostor.

Drugorazredni birokrati i dalje će dolaziti iz Vašingtona i Brisela u Beograd da traže ovo ili ono, da prete i ucenjuju, da ponešto i ponude, da pričaju o nekim poglavljima i o nekom evropskom putu... ali Srbi treba da spoznaju ohrabrujuću činjenicu: da car više nema odelo! U samom srcu globalne imperije, srozavanjem tzv. demokratskog procesa, uzdrmana je i rvotočna kula transnacionalne elite. Samom tom činjenicom okovi Srbije olabavljeni su. Sa malo više smelosti i mudrosti oni napokon mogu da budu sasvim skinuti.

Krajnje je vreme da se kao strateški cilj postavi novi pristup problemu Kosova. Beograd treba da se zalaže da se rešavanje kosovskog problema oduzme kompromitovanoj EU i da se vrati u SBUN, gde mu je i mesto. Kao drugo, tvrdo ostajanje Srbije pri formalnoj neutralnosti ima smisla kao neophodna i praktično ostvariva strategija. Uobičajeni pridev uz termin „neutralnost“ treba proširiti sa vojne na vojno-političku. U celini, poruka Briselu i Berlinu treba da bude jasna: mi svoju “psihu” menjati nećemo po vašem šablonu. Nužno je da se napokon saopšti i Americi i Nemačkoj: ako je uslov prijema u EU priznanje tzv. nezavisnog Kosova i ukidanje RS - onda hvala lepo.

Foto: P. Milošević/Tanjug/Zoran Žestić

Kina treba da bude glavni strateški partner Srbije u godinama pred nama. Ako Rusije nema aktivno prisutne na Balkanu, nije više uistinu velika sila; a nje je nažalost na evropskom Jugoistoku sve manje. Neki nam ruski prijatelji poručuju da budemo strpljivi, da pričekamo jer "Rusi sporo sedlaju, a brzo jašu" – ali za tako nešto Srbi nemaju više resursa, a još manje kondicije. Sa stanovišta spoljnopolitičkog realizma, u budućnosti ruski realan domet jeste da budu podizvođači kineskih geopolitičkih radova na Balkanu, a možda i na čitavom zapadu Evroazije. U Evropskoj Uniji najbolji prijatelj Srbije jeste mađarski premijer Viktor Orban. Na Tursku ne računati, osim kao taktičkog partnera za neke poteze ograničenog dometa. Erdogan bi na fonu unitarizacije BiH vrlo rado našao tačku konsenzusa sa SAD i EU.

Pri formulisanju strategije otpora predstojećim pritiscima iz Vašingtona (i Brisela i Berlina), napuštanje beznadne težnje za članstvom u EU je važan preduslov trezvene politike. Iako nacionalna integeracija predstavlja cilj kojem valja ostati neodustajno privržen, postojeća konstelacija snaga u međunarodnoj areni, koja se neće bitno promeniti u ovoj deceniji u pogledu kapaciteta velikih sila za projektovanje interesa na Balkanu, ne ostavlja prostor ni za kakve avanture koje bi mogle drastično unazaditi s mukom građene pozicije Srbije. To bi na praktičnom planu podrazumevalo izgradnju jedinstvenog srpskog kulturnog prostora, uz osnaživanje kulturnih i medijskih ustanova srpskog naroda u susednim državama. Pored ključnog značaja za očuvanje nacionalne svesti, snažna kulturna produkcija predstavlja i važan elemenat tzv. meke moći Srbije, što se najbolje vidi na primeru Severne Makedonije koja je uprkos određenom stepenu jezičke barijere preplavljena kulturnim i medijskim sadržajima iz Beograda, u širokoj lepezi proizvoda od visoke do masovne kulture.

Foto: Hepi TV Printskrin

Imajući u vidu konstantne pritiske kojima je Republika Srpska izložena, a koji bi usled političkih promena u Vašingtonu i očekivanog saglasja SAD i Nemačke mogli biti dodatno uvećani, intenzivna komunikacija i saradnja Beograda i Banja Luke predstavlja obrazac koji ne bi smeo biti napušten, bez obzira na političke promene u nekoj od srpskih prestonica do kojih bi moglo doći ili ličnu surevnjivost lidera. U filigranskom „plesu na žici“ koji će biti nužan unutar diplomatske arene, srpski faktor mora imati blisko koordinisan nastup, kako bi sa što manje štete prebrodio težak period koji sledi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)