RAMUŠOV REFERENDUM "PALI" ČITAV BALKAN: Bivši komandant zločinačke OVK najavio izjašnjavanje građana o ujedinjenju lažne države i Albanije

D. MILINKOVIĆ

20. 01. 2021. u 09:00

РАМУШОВ РЕФЕРЕНДУМ ПАЛИ ЧИТАВ БАЛКАН: Бивши командант злочиначке ОВК најавио изјашњавање грађана о уједињењу лажне државе и Албаније

Novosti

ZVANIČNI Beograd očekuje hitnu reakciju međunarodne zajednice na poslednju opasnu pretnju koja stiže iz Prištine o stvaranju "velike Albanije", odnosno referendumu o ujedinjenju Kosova i Albanije u jednu državu. Jer, ovakve težnje, na koje centri moći na Zapadu uporno ćute, ne samo što mogu da uvuku ceo region u novu spiralu kriza i nestabilnosti, već i da budu ozbiljan udarac na međunarodni pravni poredak.

Dodatno "gorivo" nikada zamrlom opasnom projektu stvaranja "velike Albanije" ovoga puta dao je predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je poručio da će samoproglašeno Kosovo ići na referendum za ujedinjenje s Albanijom, objašnjavajući da se "ne može čekati dok drugi ne budu raspoloženi da reše mnoga otvorena pitanja".

Odmah je oštro reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je upozorio da je "Haradinaj opasan čovek", a da bi "velika Albanija" bila pretnja svima:

- Na pretnje ne treba uzvraćati pretnjama. Srbija će imati adekvatan odgovor na to. Moj odgovor je - vi svoj posao radite, šta hoćete, a mi ćemo imati dobar odgovor i građani ne treba da brinu.

Vučić je rekao i da bi voleo da je čuo više reakcija iz Vašingtona, Brisela i drugih centara moći u svetu:

- Ne daj bože da je neko sa naše strane govorio o nekim drugim vrstama ujedinjenja na Balkanu, ne samo da bi nam uveli sankcije već bi nas skoro i bombardovali. Ali, Srbija nije plitak potok da svako može da je preskače na taj način.

Predsednik je ukazao i da je Haradinaj opasan čovek i ozbiljan političar, koji pledira da postane novi predsednik tzv. Kosova i da bismo u slučaju da bude izabran uz podršku Aljbina Kurtija, imali i kosovsku vladu i predsednika tzv. Kosova koji ze zalažu za ujedinjenje sa Albanijom.

Bojan Milisavljević, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže, za "Novosti", da prema pozitivnom međunarodnom pravu, vlasti u Prištini bi mogle da pokušaju da sprovedu jedan takav referendum, ali ne bi imali podršku međunarodne zajednice, pogotovo ne jednodušnu, što onda opredeljuje i budućnost rezultata takvog potencijalnog izjašnjavanja:

- Od Helsinškog završnog akta iz 1975, kada je ustanovljeno da nema promena granica u Evropi, poštuje se taj princip. Taj referendum bi bio u suprotnosti sa tim principom nepromenljivosti granica. Drugo, to bi strateški dovelo do potresa u regionu. Nije isto kada postoji ovakav poredak i kada bi eventualno jedna država uvećala svoju teritoriju. To su strateška pomeranja, a ona ne mogu da se dese bez dogovora vodećih aktera, SAD, EU, Rusije, Kine... Verujem da takav konsenzus neće biti postignut i da je ovo samo još jedan pokušaj da lideri u Prištini pokažu kako nešto rade povodom zaokruživanja kosovske nezavisnosti, a kako bi popravili svoj imidž na unutrašnjoj političkoj sceni.

Izjava Haradinaja za Nemanju Starovića, iz Centra za društvenu stabilnost, još jedan je dokaz za to da se velikoalbanske aspiracije nalaze u srži nacionalizma koji prožima celokupnu političku scenu u Prištini:

- Najava referenduma o priključenju KiM Albaniji ima dvostruku funkciju, jer pored žestoke predizborne kampanje u čijem kontekstu je nesumnjivo izneta, ona predstavlja i ucenjivačku poruku upućenu međunarodnoj zajednici, odnosno onom njenom delu koji je nesklon tzv. velikodržavnim idejama na Balkanu. Glasno ćutanje najmoćnijih država Zapada na još jednu drsku provokaciju Haradinaja može se tumačiti na samo jedan način, kao vid pritiska na zvanični Beograd, kojem se time implicitno poručuje da su u opticaju i kudikamo gori ishodi ukoliko se ne saglasi sa nezavisnošću tzv. Kosova, odnosno članstvom Prištine u UN.

Starović smatra da je veoma važno da zvanični Beograd ne naseda na provokacije ove vrste, budući da koncept "velike Albanije" zapravo nema podršku ključnih aktera u međunarodnoj zajednici, iako se taj narativ albanskih lidera prećutno odobrava ili čak podstiče, kao nekakvo strašilo usmereno prema Beogradu i drugim prestonicama u regionu.

KOMANDANT NATO: DIJALOG JEDINI PUT

ADMIRAL Robert Burk, novi komandant Komande združenih snaga NATO u Napulju, poručio je u susret svojoj prvoj poseti Beogradu da su "NATO i Srbija bliski partneri". On je za portal Saveta za strateške politike, na čijem čelu je Dragan Šutanovac, rekao da misija Kfora na Kosovu, u mandatu UN, ostaje nepromenjena i da je "stabilno Kosovo od ključnog značaja za stabilnost u regionu i našu bezbednost". Naglasio je i da Alijansa takođe nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem EU, kao jedini put ka trajnom rešenju ovog pitanja.

RAMA IM VEĆ USTUPIO LUKU DRAČ

PRIŠTINA i Tirana su, i pre nego što je pomenut referendum, uveliko počele brisanje granica, pa je tako albanski premijer Edi Rama nedavno poručio da će Drač uskoro i "de fakto postati kosovska luka". Rama je otišao i korak dalje, tražeći ne samo zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, nego i zajedničkog predsednika Albanije i Kosova. Albanija je u nekoliko navrata pokretala inicijative u ime "Kosova" u raznim međunarodnim organizacijama, a Priština i Tirana imaju potpisan i sporazum o ujedinjavanju diplomatskih predstavništava.

UDARI IZ PRIŠTINE

NEMERLJIVA ŠTETA OD TAKSA

* PRIŠTINA je u novembru 2018. uvela takse na robu iz centralne Srbije i BiH, koje su na snazi bile godinu i po i nanele ogromnu štetu privredama dveju zemalja. Takse su ukinute u aprilu prošle godine, ali iz Prištine gotovo svakodnevno stižu pretnje da će biti vraćene.

“VOJSKOM” RUŠE BEZBEDNOST

* PARLAMENT u Prištini je u decembru 2018, bez prisustva poslanika Srpske liste, protivpravno, suprotno tzv. kosovskom ustavu i svim međunarodnim aktima, usvojio zakone o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u “vojsku Kosova”. I pored upozorenja da će to poljuljati bezbednost celog Balkana, od toga ne odustaju.

PRETE TUŽBOM ZA GENOCID

* U “paleti” pretnji Prištine su i stalne najave da će tužiti Srbiju za genocid i tražiti isplatu ratne odštete. Plan albanskih lidera na KiM je i da se usvoji zakon kojim bi se kažnjavalo svako poricanje genocida, a pozivaju i na osnivanje međunarodnog suda za Srbiju.

NEPRESTANO VELIČANJE “OVK”

* BRANEĆI svoju lažnu nezavisnost, Priština na sve načine veliča terorističku OVK, protiv čijih komandanata se trenutno vodi proces u Hagu za ratne i zločine protiv čovečnosti. U više navrata pokušavano je da prištinska skupština usvoji zakon o vrednostima OVK, ali ovaj akt nije prošao.

ATAK NA BRISELSKI SPORAZUM

* PROŠLO je više od sedam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a Priština nije ispunila obavezu formiranja Zajednice srpskih opština. Sada se zalažu za reviziju tog dokumenta i brisanje odredbe o ZSO. Stalno prete i da će Vašingtonski sporazum, parafiran prošlog septembra u Beloj kući, ostati mrtvo slovo na papiru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)