ĆACILEND KAO BRANA HAOSU: Zašto Srbija nije krenula putem Majdana i nasilne promene vlasti?

ISTORIJA savremenih protesta pokazuje da granica između demokratskog izražavanja nezadovoljstva i ulaska u opasnu zonu nasilja može biti veoma tanka. Upravo na toj liniji razdvajaju se dva modela - ukrajinski Majdan i srpski Ćacilend. Jedan je završio nasilnom promenom vlasti i dugotrajnom nestabilnošću, drugi je postao simbol naroda koji nije dozvolio da se sruši država i sprečio eskalaciju sukoba i mogući građanski rat.

Foto: Profimedia

Majdan - Kako se protest pretvorio u nasilje i raspad države

Događaji na kijevskom Majdanu 2013-2014. godine počeli su kao politički protesti, ali su vremenom izgubili svaki oblik kontrole i institucionalnog okvira. U početnoj fazi, okupljanja su predstavljana kao građanski izraz nezadovoljstva, međutim, veoma brzo protest je radikalizovan i preusmeren ka direktnoj konfrontaciji sa državom.

Foto: Profimedia

Kako su dani i nedelje prolazili, u centru Kijeva podignute su barikade, zauzimane su državne zgrade, a ulice su postale mesto stalnih sukoba. Policija i demonstranti našli su se u otvorenom konfliktu, a pojavile su se i organizovane grupe koje su preuzimale ulogu paralelne vlasti, mimo zakonskih institucija. Državni aparat je bio paralisan, a ustavni poredak praktično suspendovan.

Umesto dijaloga i političkog rešenja, odluke su donošene pod pritiskom ulice. Nasilna smena vlasti sprovedena je bez jasne ustavne procedure, što je ostavilo duboke posledice po legitimitet države. Ukrajina je nakon Majdana ušla u period teške nestabilnosti, ekonomskog pada i duboke društvene podele.

Foto: Фото: Профимедиа

POGLEDAJ GALERIJU

Krajnji ishod bio je oružani sukob, teritorijalni gubici i dugotrajni rat koji je zemlju gurnuo u krizu iz koje se ni posle više od decenije nije oporavila. Majdan je tako postao simbol kako protest, kada se pretvori u revoluciju i nasilje, ne donosi stabilnost i bolji život, već haos, razaranje i stradanje celog društva.

Ćacilend - brana obojenoj revoluciji i haosu na ulicama

I Srbija se u pojedinim trenucima suočavala sa snažnim društvenim tenzijama i političkim podelama. U takvim okolnostima, postojala je realna opasnost da se deo blokaderskih protesta radikalizuje i krene putem izazivanja haosa i građanskih sukoba, što bi moglo da dovede do ozbiljnih sukoba među građanima.

Upravo u tom trenutku se pojavljuje Ćacilend, kao svesni izbor naroda da se ne pređe granica koja vodi u nasilje i raspad države.

Foto: Profimedia

Ćacilend je predstavljao model deeskalacije u trenutku kada su tenzije mogle da prerastu u ozbiljan društveni sukob. Za razliku od Majdana, nije bilo barikada, nije bilo paravojnih formacija, niti pokušaja da se vlast preuzme silom. Protest je ostao politički, a ne revolucionarni.

Ključnu ulogu u očuvanju reda i mira odigrao je narod koji nije dao da mu se ruši i sruši država. Umesto konfrontacije, poslata je poruka stabilnosti, poštovanja ustava i očuvanja institucionalnog poretka. Takav pristup sprečio je scenario u kojem bi Srbija ušla u unutrašnje sukobe sa nesagledivim posledicama.

Sprečen građanski rat i duboka društvena podela

Najveći značaj Ćacilenda je u rezultatu, sprečena je eskalacija koja bi mogla da dovede do građanskog sukoba. U društvu sa svežim sećanjem na devedesete, odluka da se političke razlike rešavaju bez nasilja pokazala se kao odgovorna.

Građani, a pre svega studenti koji su želeli da uče, odlučni da se bore za svoja ustavna prava, a što je pravo na školovanje i obrazovanje, bili su faktor stabilnosti, koji je u kritičnom trenutku stavio interes države i mira iznad kratkoročnih političkih poena.

To nije značilo ukidanje političke borbe, već njeno zadržavanje u okvirima zakona i ustava.

Foto: Profimedia

Majdan pokazuje kako protest može postati okidač za revoluciju, rušenje institucija i dugotrajnu nestabilnost. Ćacilend pokazuje suprotno - da protest može ostati sredstvo političkog pritiska, bez ugrožavanja mira i države.

Majdan je lekcija šta se dešava kada ulica zameni institucije. Majdan je primer kako protest postaje revolucija. Ćacilend je primer kako se država čuva mirom, a ne nasiljem. Ćacilend je primer kako protest ostaje politika.

Preporučujemo

Politika

0 11

"TO SU NAŠE PARE" Kako blokaderi novom parolom pokušavaju da negiraju rezultate i relativizuju sve dobro što je urađeno godinama unazad?

29. 12. 2025. u 20:51

Politika

0 15

U OVIH 17 OBJAVA POZIVAO NA RUŠENjE USTAVNOG PORETKA: Oglasilo se VJT o hapšenju advokata Čedomira Stojkovića

29. 12. 2025. u 20:16

Politika

0 14

VUČIĆU ZEN-BAŠTU, MALOM ŠLEM, A POSLANICIMA... Ana Brnabić otkriva šta bi kome poklonila da je danas decembar 2024. godine (VIDEO)

29. 12. 2025. u 19:24

Politika

0 13

VUČIĆ UPUTIO PORUKU SI ĐINPINGU: Tajvan je Kina, važno je da se poštuju principi povelje UN

29. 12. 2025. u 19:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije