Politika

KAKO SU SE NEMCI BORILI PROTIV RUSA: Nacističke pripreme i Hitlerov plan za napad

Vladimir Medinski

30. 06. 2022. u 10:00

ZAŠTO su Hitlerovi stratezi planu napada na SSSR dali ime Barbarose - srednjovekovnog nemačkog vojskovođe koji se udavio u reci tokom osvajačkog pohoda? To je zagonetka. Biće da su loše poznavali istoriju. Ne u boju, ne od rana, čak ni od otrova, samo je uronio u vodu, ne znajući šta ga čeka. Dati pohodu na Rusiju naziv "Operacija Barbarosa" bio je loš predznak.

КАКО СУ СЕ НЕМЦИ БОРИЛИ ПРОТИВ РУСА: Нацистичке припреме и Хитлеров план за напад

Razradio ga je budući zarobljeni feldmaršal, tada još uvek ratni, koji je prošao Francusku, Srbiju, Poljsku, Belgiju - general Fridrih Paulus. On takođe, načelno, nije baš najsrećnija figura, ali to će se ispostaviti tek kasnije.

Osnovni uslov za uspeh "Operacije Barbarosa" nisu bili faktor iznenađenja, niti stvaranje višestrukog preimućstva na pravcima glavnog udara. Niti napadi tenkovskim klinovima, pa čak ni uspešno izbegavanje Pripjatskih močvara, koje se uporno spominju od jedne do druge varijante plana.

Glavni preduslov za pobedu bila je kratkotrajnost rata.

Kažu da je Hitler negirao autorstvo termina "blickrig", "munjeviti rat". Čak se žalio što mu ga pripisuju. Ali u svakom od dokumenata koji se odnose na "Barbarosu" ističe se:

Direktiva br. 21. Vrhovne komande ("Operacija Barbarosa"). Stav Firera. Br. 33408. Štampano u devet primeraka. Strogo poverljivo. Potpis: Adolf Hitler 18. 12. 1940. "Nemačke oružane snage moraju biti spremne da poraze sovjetsku Rusiju tokom kratkotrajne kampanje, i pre nego što bude završen rat protiv Engleske." Iz direktive o strateškoj konsolidaciji i razmeštanju trupa ("Operacija Barbarosa"). Generalštab. Operativno odeljenje. Br. 050/41. Štampano u 20 primeraka. Strogo poverljivo. Samo za komandni kadar. 31. 1. 1941. godine.

"OPERACIJE MORAJU biti izvedene tako da se dubokim klinastim prodorom tenkovskih snaga uništi celokupna masa ruske vojske, stacionirane u zapadnoj Rusiji. Pritom je potrebno onemogućiti povlačenje ruskih trupa u prostrane unutrašnje rejone zemlje."

Dva do tri meseca. Maksimum - pet. I nije to lakomislena ubeđenost u pobedu - od te nacionalne slovenske bolesti generali Vermahta nisu bolovali. Bio je to plan, baziran na čitavoj prethodnoj success story - istoriji uspeha nemačkog oružja. Na čitavu kampanju u Francuskoj potrošili su svega 14 dana, a u Poljskoj - 18, četiri dana više. Nemačka je očekivala od svog Firera, a Firer od svog Vermahta - blickrig.

Već krajem jula 1941. godine, mesec dana od početka rata, nemačka komanda je smatrala da će ciljevi "Barbarose" biti postignuti u veoma kratkom roku. Moskva i Lenjingrad, prema planu - 25. avgusta. Volga - početkom oktobra. Baku i Batumi - početkom novembra.

Tim planovima nije bilo suđeno da se ostvare ni 25. avgusta, ni 25. decembra. Nikada. Mada sam ja uveren: Hitler je izgubio rat od Crvene armije - a ja ne pravim razliku između njenih herojskih vojnika i njenog rukovodstva - već u avgustu 1941. godine, kada je "Operacija Barbarosa" prekinuta.

Najveće nesreće, žrtve i stradanja tek su bili pred sovjetskim narodom. Mnogo puta će se činiti da Rusija visi o končiću. Ali više se ništa nije moglo promeniti. Nemačka nije mogla da vodi dugotrajni rat u Rusiji.

NACISTI SU PLANSKI PODSTICALI VOJSKU NA ZLOČINE

TOKOM iskopavanja nemačkih grobova iz rata među ličnim stvarima nemačkih vojnika pronalazili su uputstvo "Vojna obuka u armiji". Poznati su mi takvi pronalasci u mojoj Lipeckoj oblasti. Ovo uputstvo su pronalazili i u drugim mestima.

"Pamti veličinu i pobedu Nemačke. Radi svoje lične slave dužan si da ubiješ najmanje 100 Rusa. Ti nemaš ni srca, ni nerava - u ratu ti nisu potrebni. Zatri u sebi sažaljenje i saosećanje i ubij svakog Rusa; ne obaziri se da li je pred tobom starac, žena, devojka ili dečak. Ubijaj! Time ćeš spasti sopstveni život, obezbediti budućnost svojoj porodici i steći večnu slavu."

Uputstvo ne poziva vojnika da ubija komesare, nego sve Ruse - žene, devojke, dečake. To nije uputstvo za nekakve esesovske glavoseče, niti za kaznene odrede. Nego za obične redove u sivoj pešadijskoj uniformi. Za naše političke aktiviste Vrhovna komanda nemačkih oružanih snaga OKV - Oberkommando der Wehrmacht, propisala je posebnu proceduru: "Politički komesari kao predstavnici rukovodstva neprijateljskih vojnih snaga raspoznaju se po posebnom znaku na rukavima - crvenoj zvezdi sa zlatnim srpom i čekićem. Njih treba odmah, odnosno još na bojištu, odvajati od drugih ratnih zarobljenika... Komesarima se ne priznaje status vojnika; na njih se ne odnose odredbe međunarodnog prava o ratnim zarobljenicima. Pošto budu izdvojeni, moraju se likvidirati... Egzekucija političkih komesara... izvršava se neopaženo, po naređenju oficira."

Rukovodstvo Vermahta je planski podsticalo vojsku na kaznene operacije. Od samog početka Nemci su rat na Istoku ustrojili po drugačijim principima nego na Zapadu. Kada bi nemački vojnik ulazio u francuski ili danski grad, takođe je imao jasnu instrukciju - da se korektno ponaša prema mirnom stanovništvu.

NA SOVJETSKOJ teritoriji nemački vojnik je bio zvanično oslobođen odgovornosti za bilo kakav zločin protiv stanovništva. Takođe prema instrukciji - o takozvanom posebnom postupku - štampanoj još pre rata. Silovanje sovjetske žene/devojke/devojčice koje bi počinio vojnik Vermahta, uzgred, nije smatrano zločinom. Nikakvim.

Naravno! Na Zapadu su živele civilizovanije više rase, skoro pa Germani. Čak ni Jevreje u okupiranoj Evropi iz nekog razloga nisu ubijali na licu mesta, već su ih najpre slali na Istok. Rusi su pak - niža bića.

"Sto osamdeset miliona ljudi, mešavina rasa i naroda, čija imena je nemoguće izgovoriti i čija je fizička priroda takva da jedino što je sa njima moguće učiniti jeste - streljati bez ikakvog sažaljenja i milosrđa."

Tako je govorio rajhsfirer Henrih Himler.

Ne, cilj nacista nije bilo uništenje komunista. Cilj nacista je bilo uništenje Rusa. Sovjeta. Slovena. Tatara. Baškiraca. Kavkazaca. Uzbeka. Kazaha. Svih tih nižih bića, koja, osim od svih svojih nepoznatih istočnjačkih bolesti, boluju i od zapadnjačke bolesti komunizma. A nacista je bio svaki vojnik - ako ne u duši, ili po uverenju, onda prema zakletvi datoj Fireru.

A oktobra 1941. godine Hitler je govorio: "Pored velikih rečnih prelaza moraju nići nemački gradovi, u kojima će biti smešteni Vermaht, policija, upravni aparat i partija. Pokraj puteva će biti osnivana nemačka seoska gazdinstva, pa će monotona azijatska stepa ubrzo sasvim drugačije izgledati. Kroz deset godina tamo će se naseliti četiri miliona, a kroz 20 godina - 10 miliona Nemaca. U ruske gradove, one koji prežive rat - Moskva i Lenjingrad ne smeju da ga prežive ni u najmanjoj meri - nemačka noga ne sme da kroči. Oni treba da vegetiraju u sopstvenom izmetu, podalje od nemačkih puteva."

RUSI SPREČILI DA SE SVET NAĐE POD HITLEROVOM ČIZMOM

DEFETISTI KAŽU da bi nas nacisti, osvojivši Rusiju, spasli komunizma. Tačno, spasli bi nas. Samo zato da bi istog trenutka uspostavili nacizam. A za nas u tom sistemu ne bi bilo mesta. Istorija svih naroda SSSR pretvorila bi se u istoriju pripadnika niže vrste, robova, civilizacijskih izgnanika. Uzgred, to ne bi bila sudbina samo stanovnika SSSR nego i gotovo cele Evrope.

Da malo objasnim ovaj jednostavan stav.

Oni su zaustavili i pobedili nacističku armadu

Evropljanima su u sistemu "novog poretka" bile namenjene različite uloge, u punoj saglasnosti sa rasnom teorijom. Za kategoriju A, "nordijske narode" - bila je predviđena postepena germanizacija i asimilacija u pobednički narod. Teorija nacizma je dosledno smatrala "svojima", što će reći skoro arijevcima: Norvežane, sve Skandinavce uopšte, Dance i Holanđane. Oni sami možda i nisu tako mislili, ali pod okupacijom i nisu imali mnogo izbora. Deklarisati se kao "drugorazredni arijevac" bilo je neuporedivo perspektivnije.

Sa izvesnom rezervom nacisti su podnosili osobe kategorije B plus - Anglosaksonce (ipak su oni Saksonci - takođe Germani, samo ostrvski) i kategorije B minus - Francuze (svakako degenerisane drevne Franke - nečiste krvi, naravno, ali su ih ipak prihvatali kao "delimično svoje").

STVARI SU STAJALE mnogo gore sa kategorijom C - onima, koji su se, kako se smatralo, od arijevaca razlikovali - genetski. Imao si nesreću da se rodiš kao Poljak? Pa, tvoja sudbina je već zapečaćena. Položaj kmeta u Rusiji tokom vladavine Nikolaja I - pa to je pesma trijumfalnog humanizma u poređenju sa sudbinom ovoga roba.

Crvenoarmejci kreću u kontraofanzivu kod Moskve

Kategorija C - to su oni kojima je u Trećem rajhu apriori bila namenjena sudbina posluge i poljoprivrednika, ljudi bez kvalifikacija i obrazovanja, beslovesne marve. Nešto malo pismenije stoke ukoliko su bili Zapadni Sloveni. Mada je Firer lično iz nekog razloga Čehe posebno prezirao. Očigledno, posle Minhena.

Hitler se borio protiv komunizma? To ne stoji.

Uzmimo Poljsku - obična buržoaska zemlja. Nikakve komunističke zaraze. Bez obzira na to okupacioni režim u Poljskoj bio je neuporedivo žešći nego u Francuskoj, i tim pre nego u Danskoj. Poljake je trebalo pretvoriti u tegleću marvu. Česi bi bili ili ponemčeni (oni plavokosi), ili proterani u sela, bez mogućnosti da se školuju (crnomanjasti, tamnosmeđi i, po svemu sudeći, riđi).

O Jevrejima je, pretpostavljam, izlišno i govoriti - sve je jasno. Njima je u Rajhu bila predodređena budućnost isključivo kao sirovine za proizvodnju perika i domaćeg sapuna.

To nije horor film. To je državna strategija, koja je dosledno sprovođena. Ubeđen sam da bi Treći rajh, da je pobedio SSSR i uspeo da iskoristi naše kolosalne resurse, uspeo da pobedi i Britaniju. A onda u savezu sa Japanom i - SAD. Čitav svet je mogao da se nađe pod Hitlerovom čizmom.

Kakva bi tada bila sudbina afričkih crnaca i semitskih naroda Istoka - ostavljam čitaočevoj imaginaciji.

DRŽAVNI PLAN "OST" PREDVIĐAO ISELjENjE STO MILIONA LjUDI

POSLE RATA živeo je u Nemačkoj izvesni nemački profesor, agronom Konrad Majer. U Hitlerovo vreme bio je u službi u Rajhskomesarijatu za jačanje nemačke državnosti (na čijem je čelu bio Himler lično) i napredovao je u zvanju SS do oberfirera. Posle rata se pojavio pred Nirnberškim sudom. Ali se - izvukao. Navodno je rukovodio odeljenjem za planiranje, projektujući na koji način će se obnavljati ratom razrušene teritorije. Na kraju su ga pustili na slobodu pravo iz sudnice.

Jedini dokaz postojanja plana "Ost" na Nirnberškom procesu bili su samo "Komentari i sugestije na Generalni plan 'Ost' rajhsfirera SS armije", koje je 27. aprila 1942. godine potpisao E. Vecel - načelnik odeljenja kolonizacije Prve glavne političke uprave "istočnog ministarstva". Plan je bio pohranjen u nemačkim arhivama do kraja osamdesetih godina HH veka. Pod oznakom "supertajno" nalazio se obiman dokument, koji nam danas izaziva najtužnije asocijacije. Pronađen je tek krajem osamdesetih godina HH veka. A postao je dostupan u digitalnom obliku tek u decembru 2009. godine. (Skenirani dokumenti na nemačkom: gplanost.x-berg.de/gplanost.html.)

Vecel piše o tome, "na koji način je moguće očuvati nemačku dominaciju na duge staze pred ogromnom biološkom snagom ruskog naroda". Poznavanje ovog dokumenta tera nas da se zamislimo nad time koliko su zapravo amoralne mnoge realije koje su za nas danas potpuno uobičajene.

Doktor Vecel počinje, onako kako treba, navođenjem stavova svojih "naučnih" prethodnika. Tako je, na primer, poznati nemački naučnik prof. Abel "video samo sledeće mogućnosti rešenja ovog problema: ili potpuno uništenje ruskog naroda, ili germanizaciju onog njegovog dela koji ima očigledne odlike nordijske rase. Ti veoma ozbiljni Abelovi stavovi zaslužuju veliku pažnju". Stvar je pre svega u tome da Ruse treba uništiti kao narod, izolovati ih.

Plan „Ost“ u stvarnosti: Nemačka i ruska deca

PRVI KORAK u uspešnom uništenju Rusa kao naroda jeste njegova izolacija. Pre svega treba obezbediti podelu teritorije na kojoj žive Rusi na različite političke oblasti. Rusu iz Gorkovskog generalnog komesarijata mora biti usađen osećaj da se on po nečemu razlikuje od Rusa iz Tulskog generalnog komesarijata. Primitivni poluevropejci su savršeni robovi. Toj masi rasno inferiornih, glupih ljudi neophodno je da imaju nekoga ko ih vodi.

Esesovski Državni plan je neophodno pažljivo iščitavati. Po njemu se iseljava oko sto miliona ljudi. Treba osloboditi zemlju za nemačke doseljenike. Oprostite, a kuda se iseljavaju? Na Ural. U Sibir. Ali ne brzo i ne u isto vreme - mnogi će u tom procesu umreti. Ili će biti ubijeni.

A evo radi čega bi bilo korisno da sa njime upoznamo neke naše prijatelje u susednim zemljama, u kojima danas najčešće slušamo o tome da su Hitler i Staljin jedno te isto. Za iseljavanje sa sopstvene teritorije u šestoj fazi, primera radi, bilo je predviđeno 95% Poljaka, 50% Estonaca, 70% Letonaca, 85% Litvanaca, 50% Francuza i Čeha.

Svi oni, usled genetske inferiornosti, prema mišljenju naučnika u uniformama sa lobanjama na reverima - "nisu bili prikladni za germanizaciju", te stoga nisu mogli pretendovati da se svrstaju u gospodsku rasu. Izvolite, gospodo, u Sibir.

I plan "Ost" uvodi markgrofovije: Ingermanlandija, Gotenhau. Bilo je planirano da se iz Lenjingradske oblasti gradsko stanovništvo sa tri miliona "smanji" na dvesta hiljada ljudi.

Plan je detaljno razrađen samo za prvih nekoliko godina, obeležene su teritorije, vremenske odrednice. Dalje je plan "Ost" valjalo razvijati u skladu sa postignutim rezultatima.

STALjIN NIJE VEROVAO HITLERU

MIT O PRIJATELjSTVU s Hitlerom svakako bi opstajao zahvaljujući intelektualnim "kuhinjama" i centrima moći na Zapadu, da ne postoje dve čudne okolnosti, i to lingvističkog karaktera. To je jedna od onih situacija kada bukvalno dve reči imaju veću težinu od hrpa dokumenata. Dobro smo zapamtili: s Nemačkom smo imali sporazum o prijateljstvu. A napad na SSSR je odmah okarakterisan kao verolomstvo.Verolomstvo podrazumeva da je vera postojala. A prijateljstvo je prijateljstvo, kako god okreneš. Tako otprilike razmišlja običan čovek. I on je, razume se, u pravu, ali samo ukoliko se sve to primeni na svakodnevni normalan ljudski život. U politici su takve norme neprimenjive. Odnosno, za javnost (i u javnosti) političari se, naravno, rukovode opšteprihvaćenim moralnim normama i interesima naroda, ali u praksi postupaju u skladu s ličnim interesima, u najboljem slučaju s interesima svojih partija i klanova. Sporazum o prijateljstvu u septembru 1939. samo je danak cinizmu realne politike. Jednako se uspešno, radi dobijanja na vremenu za razmeštanje armije, mogao potpisati i sporazum o večnoj ljubavi. Istina, takva formulacija u diplomatskoj praksi nije uobičajena. Uzgred, Staljin je imao dovoljno razloga da ne veruje Čerčilu, baš kao ni vođi nacističke Nemačke. Ko je, ako ne Čerčil, mnogo puta izjavljivao da SSSR "ne može biti saveznik ni u kakvim okolnostima"? Zar nije uz njegovo neposredno učešće planiran napad Engleske na SSSR, tokom sovjetsko-finskog rata, kada su se saveznici spremali da bombarduju naftna postrojenja u Bakuu? A Staljinu je još bilo sveže sećanje na iskustvo iz Krimskog rata i intervenciju iz 1918. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Društvo

0 6

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?

18. 04. 2024. u 10:00

OBRUKANA LAŽNA DRŽAVA U NJUJORKU: Šamar za Prištinu i Vjosu Osmani pre početka sednice SB UN o Kosovu (FOTO)

Politika

0 230

OBRUKANA LAŽNA DRŽAVA U NjUJORKU: Šamar za Prištinu i Vjosu Osmani pre početka sednice SB UN o Kosovu (FOTO)

U NjUJORKU se danas održava sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, a Srbiju će predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

22. 04. 2024. u 16:14