LOBIRA ZA REGION, SRBIJU NE POMINJE: Hrvatski poslanik u EP Tonino Picula dobio zadatak da napiše strategiju proširenja Unije

M. Stanojković

28. 06. 2022. u 09:00

NOVOIZABRANI izvestilac za strategiju proširenja Evropske unije, hrvatski evroposlanik Tonino Picula, govoreći o potencijalnim novim članicama i tražeći da se ubrza integracija zemalja koje pokazuju stratešku orijentaciju i predanost reformama, uspeo je da, u svom nacrtu predloga, "diskretno" zaobiđe Srbiju.

ЛОБИРА ЗА РЕГИОН, СРБИЈУ НЕ ПОМИЊЕ: Хрватски посланик у ЕП Тонино Пицула добио задатак да напише стратегију проширења Уније

Foto: Printscreen

Iako izveštaj i strategije EP nemaju obavezujući karakter kao dokumenti koje donose drugi organi EU, imajući u vidu njegove dosadašnje stavove o našoj zemlji i stalno saplitanje od Hrvatske na putu evrointegracija, kao i trenutnu retoriku, može se naslutiti u kom bi se pravcu mogla kretati njegova "misija".

Kako je poručio Picula, predlog izveštaja koje su mu kolege poverile, jasno naglašava vrednost politike proširenja kao strateškog ulaganja u bezbednost i blagostanje Evrope, te da je ona već uveliko doprinela uspostavljanju mira u područjima koja su ranije bila pogođena ratom.

On u nacrtu izveštaja traži da u procesu integracija konačno postave jasnija, transparentija i doslednija merila uspešnosti zemalja.

Nakon što je izneo opšti stav o politici proširenja, Picula je istakao da je ona važna i za Hrvatsku, jer "dok god na svim svojim granicama, na bude imala druge članice EU, nećemo moći da u potupnosti koristi sve mogućnosti članstva". Iako se tu ubraja i Srbija, iznoseći mišljenje o novim članicama, ipak, je zatražio da se priznaju dostignuća zemalja Zapadnog Balkana, izostavljajući našu zemlju. Picula insistira na otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i odobravanje liberalizacije viznog režima Prištini bez odlaganja. Nužno je, prema Piculi, i da EU pomogne BiH da što pre dobije status kandidata, kao i da podstakne ubrzanje procesa pristupanje Crne Gore, "kao najnaprednije zemlje kandidata".

Tabela Novosti

Istoričar i politički analitičar iz Centra za društvenu stabilost Srđan Graovac, smatra da to što je Picula postavljen za izvestioca nema esencijalni značaj kao ni sam dokument, ali da se može dogoditi da svoj lični animozitet prema Srbiji koristi u ovoj situaciji. Ipak, Graovac želi da veruje da nepominjanje Srbije znači da nema šta da nam zameri i da smo mnogo više napredovali u odnosu na druge.

- Može se tumačiti da smo postigli i uradili sve što je potrebno, pa nas zbog toga ne pominje, ako želimo da posmatramo sa pozitivne strane - obajšnjava Graovac. - Ali vrlo lako se može desiti i da on svoju ulogu koristi ovo za lečenje svojih ličnih fustracija prema nama. Ipak, mislim da ovaj izveštaj nema strateški značaj, možda pre taktički.

Picula je iz grupe evroparlamentaraca - starih kočničara Srbije, koji, bez obzira na koju je temu je izveštaj EP, ne propušta priluku da u tekstu nametne i formulacije i stavi Srbiju u negativan kontekst. Tu se ubraja i kontatacije "o sve većem uticaju Rusije i Kine kod nas". Hrvatski poslanik je takođe, u svojim ranijim obraćanjima i javnoj raspravi o Ukrajini u EP beskrupulozno iskoristio situaciju u Ukrajini da skandalozno uporedi sa "srpskom agresijom na Hrvatsku pre 30 godina". Picula je takođe, zamerao Srbiji što ne ulaže veće napore da se poprave odnosi u susedstvu, tražeći da se zaštite manjinska prava Hrvata u Srbiji.

Zadatak Picule je da formuliše predlog strategije, koji potom usvaja EP, a potom se upućuje Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i visokom predstavniku za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

ZLOUPOTREBA SVIH SPOROVA

PICULA je poručio i da države članice izbegavaju korišćenje nerešenih bilateralnih sporova za ucene i blokiranje procesa pristupanja. Ipak, upravo je zemlja iz koje dolazi dosad to radila Beogradu kad god im se ukazala prilika. Neke od tačaka spoticanja su i državna granice na Dunavu (Hrvati traže Vukovarsku i Šarengradsku adu), povratak kulturnog blaga, Zagreb traži i pristup vojnim arhivama, preti tužbama logoraša, zahteva ratnu odštetu, a žalbe se odnose i na status hrvatske manjine. Iako nezvanično, iz Zagreba su se mogle čuti i poruke o reverzibilnom principu, koji podrazumeva da se zemlje kandidati koje ne napreduju ili čak nazaduju, vrate unazad u procesu pristupanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

NOVI SNIMAK LEPE PREMIJERKE: Šta će muž reći na ovo? (VIDEO)