SREBRENICA NIJE ISTO ŠTO I AUŠVIC: Švedski profesor brutalan - Nije se gledao procenat ubijenih, obezvređuju se jevrejske žrtve

Novosti online

11. 07. 2021. u 20:32

PROFESOR Univerziteta u Švedskoj Šel Magnuson ocenio je da je ono što se događalo tokom sukoba u BiH 90-ih godina užasno. Ali, on je ukazao da bošnjačkom narodu nije pretilo uništenje.

СРЕБРЕНИЦА НИЈЕ ИСТО ШТО И АУШВИЦ: Шведски професор бруталан - Није се гледао проценат убијених, обезвређују се јеврејске жртве

Foto: Glas Srpske

Magnuson je u autorskom tekstu za Politiku istakao da ćemo, ako napustimo formulacije i smisao Konvencije o genocidu, neizbežno doći u situaciju da se ubistvo evropskih Jevreja relativizuje, što je suprotno moralu i intelektualnom poštenju.

- U svoj svojoj tragediji Srebrenica nije isto što i Aušvic - naglasio je Magnuson povodom presude Ratku Mladiću, koga je Međunarodni mehanizam za krivične sudove osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.

Magnuson je ukazao da su zanimljivi razlozi kojima je sud odbacio tvrdnju tužioca da se genocid, osim u Srebrenici, dogodio u šest opština BiH početkom rata. On ističe da se i tužioci i sudije pozivaju na udeo muslimanskog stanovništva u tim opštinama, a ne na procenat ubijenih muslimana, što bi, napominje, bilo relevantno prema Konvenciji o genocidu.

Foto: Printskrin

 

Haški tribunal doprineo obezvređivanju holokausta i drugih genocida

Magnuson navodi da je tokom rata u BiH život izgubilo 3,4 odsto muslimana i dodaje da se to može porediti sa brojem žrtava u BiH u Drugom svetskom ratu - Hrvati šest odsto, muslimani devet odsto, Srbi 17 odsto i Jevreji 77 odsto. Magnuson ističe da ti podaci pokazuju da je Haški tribunal doprineo obezvređivanju holokausta i drugih genocida (jermenski 1915, ruandski 1994), pošto je u tim slučajevima reč o ukupnoj stopi smrtnosti od 50-60 posto ili više.

- U nekim evropskim zemljama je ubijeno 90 odsto Jevreja, a ono što se dogodilo u Bosni od 1992. do 1995. godine nije ni približno tome i prema tome ne predstavlja isti fenomen - naglasla je Magnuson.

On ukazuje da pre suđenja u Hagu ni naučnici ni pravnici nisu mogli zamisliti da će pojedinačni masakri biti definisani kao genocid, ali da je tu ideju formulisao Mahmud Šerif Basioni, američki profesor prava, koji je sačinio studiju o nasilju u Bosni, a koja je bila osnova za rad Tribunala. Basioni je pred američkim Kongresom rekao da, prema Konvenciji o genocidu, u Bosni nije počinjen genocid, ali da bi se situacija mogla promeniti ako se zauzme "progresivan" stav koji dozvoljava "lokalni genocid”.

Foto AP

Magnuson ukazuje da se genocid generalno doživljava kao najgori zločin i da se u tim slučajevima fokusiramo na počinjeno nasilje i patnju žrtava, ali ističe da ne određuje priroda dela to da li je počinjen genocid, već njegova svrha.

- Ono što je specifično za genocid je da je zločin usmeren na kolektiv, a ne na pojedince. Fokus nije na patnji ljudi, već na uništavanju etničke ili verske grupe - naglasio je on i naveo da se to dogodilo Jevrejima u Evropi 1941-1945, ali se nije dogodilo na Balkanu 1991-1999. godine.

(Politika)

Slavista, dobitnik Zlatne medalje Republike Srbije

PROFESOR Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, je prvi put došao u Beograd pre pola veka da bi izučavao naš jezik, kulturu i književnost.

Aktivno se bavio istraživanjima Balkana, izvrstan je poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške. Preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i, najnovije, stihove savremenih švedskih autora za 12. Festival poezije „Trgni se! – Treći trg”.

Devedesetih godina je praćenje društvenih, političkih i kulturnih procesa na Balkanu usmerio ka etničkim konfliktima, masovnom nasilju, identitetu, etnicitetu, nacionalizmu.

– Bio sam saradnik Centra za migraciju i etničke odnose pri Univerzitetu Stokholm od 1994. do 1997, a zatim prešao u Centar za etničke odnose, gde sam bio uključen u projekat o holokaustu i genocidu. Logično, usmerio sam pažnju na ono što se događa u bivšoj Jugoslaviji. Autor je knjige „Genocid kao metafora. Slika o ratu u Bosni i Hercegovini“.

Dobitnik je državnog odlikovanja, Zlatne medalje Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)