Brže kazne za prevarante

BANJALUKA - Krivična dela iz oblasti privrednog kriminala u Reublici Srpskoj konstantno su u porastu godinama unazad i već su dostigla pet posto od ukupnog broja svih krivičnih dela. Ovakav podatak predstavlja veliki problem za MUP RS jer krivična dela iz oblasti privrednog kriminala ne bi smela da prelaze dva ili jedan odsto ukupnih krivičnih dela neke države ili područja.

U RS je lane evidentirano čak 791 krivično delo iz oblasti privrednog kriminala što je za 6,6 odsto više nego u 2009. godini. Nadležnim pravosudnim institucijama je podneseno 494 izveštaja, koji su obuhvatili 738 osoba.

Štete pričinjene ovim delima se mere u stotinama miliona maraka. Primera velikih afera privrednog kriminala, koje su se našle pred pravosudnim organima RS je mnogo: „Medicinska elektronika“, Rafinerija Brod, odnosno afera „Vitol“, slučaj Železnica RS samo su neki od takvih primera.

Gojko Vasić direktor policije RS kaže za „Novosti“ da je svestan da je sve više dela iz oblasti privrednog kriminala, ali i da takođe policija RS otkriva sve više ovakvih slučajeva.

- Na žalost, krivična dela iz privrednog kriminala spadaju u ono što mi u policiji zovemo siva zona kriminala i tu ima dosta dela koja još nisu otkrivena, ali što ne znači da neće biti. Ali, da bi došli do umanjenja broja krivičnih dela privrednog kriminala u RS mehanizmi pravosuđa moraju znatno da pooštre kazne ili da se procesuiranje tih dela znatno ubrza - kaže Vasić.

On dalje navodi da se ponekad u javnosti plasira loša slika kada pravosuđe osobe osumnjičene za milionske prevare pusti da se brane sa slobode i slobodno šetaju.

- Svim osobama kojima se sudi za privredni kriminal i proneveru velikih suma novca je mesto u zatvoru i da budu pritvoreni do završetka procesa. Tako ćemo javnosti pokazati da smo ozbiljni u borbi protiv privrednog kriminala - ističe Vasić.

U javnosti se često mogu čuti komentari da mnogi, koji su nezakonitim radom oštetili preduzeća za milione maraka, nikada neće biti osuđeni jer su pod zaštitom vlasti ili imaju svoje ljude u pravosuđu. Momir Dejanović, direktor Cetra za humanu politiku, kaže za „Novosti“ da zbog toga što RS ima institucije u kojima rade ljudi koje štite organizovani privredni kriminal i korupciju, a koji su se uvukli u sve institucije RS, od pravosudnih pa da političkih i svako štiti nekog svoga teško je postići dobre rezultate.

- U RS nema političke volje i nezavisne policije i pravosuđa kojima bi se dale odrešene ruke da bi kontrolisali privredni kriminal i sasekle ga do kraja. Zakon nije jednak za sve u RS - navodi Dejanović.

Prema njegovim rečima u RS se samo govori o otkrivenim delima privrednog kriminala dok niko ne spominje podatak koliko je takvih slučajeva u stvarnosti.

- Prema podacima nevladinog sektora u RS otkriveni i prijavljeni slučajevi privrednog kriminala su samo deseti deo stvarnog broja i to je ono što nas sve brine - kaže Dejanović.