“Vukovi” pišu premijeru

PRNJAVOR - Goran je bio tik uz mene, a pošto je do tada već ranjavan, činilo mi se kao da je u sebi imao neki magnet za metke. U šali, ali i nekoj crnoj slutnji, dobacio sam mu da se odmakne od mene kako ne bi obojica poginuli. Granata je gotovo istog trena eksplodirala, a geler je Gorana pogodio u rame i potom se zario u njegov vrat. I ja sam bio poprskan njegovom krvlju...

Ovako se Borko Cvijanović za “Novosti” priseća 18. avgusta 1992. na gradačačkom ratištu i ranjavanja ratnog saboraca Gorana Malića (39), demobilisanog pripadnika jedinice “Vukovi sa Vučijaka”, iz Gornjih Popovića, iznad Prnjavora.

Reportaža o Goranovim nevoljama objavljena u “Novostima” pod naslovom “Ni rane ni geleri ne pomažu”, izazvala je veliku pažnju, ali i ogorčenje njegovih saboraca. Pošto je odložio oružje i teško oboleo, poslovno proglašen nesposobnim, Goran muku muči da dokaže svoje učešće u ratu, u nameri da pribavi i ratni staž kako bi ostvario pravo na invalidsku penziju. Za aktuelnu administraciju problem je u činjenici da su “Vukovi”, kao interventna jedinica, često menjali ratišta i vojne pošte.

Do bola uvređeni i iritirani, Goran i njegovi saborci, kao krunski svedoci njegovog učešća i tri ranjavanja u ratu, odlučili su se na akciju - pismenog svedočenja.

- Samo u Prnjavoru je mnogo Titovih partizana koji su do juče, uz pomoć dva svedoka, regulisali pripadnost NOR-u, tako što su navodno nosili pušku ili poklonili tele... Sporoj i birokratizovanoj administraciji našeg resornog ministarstva godinama treba da uveže i ozvaniči Goranov ratni staž i njegova ranjavanja - jadaju se nekadašnji “vukovi”, dok o tim događajima svedoče svojim potpisima.

Za samo nekoliko dana 77 njegovih saboraca - svedoka, s matičnim brojevima i ostalom urednom identifikacijom, i na ovaj način dodatno svedoči o Goranovom ratnom putu i ranjavanju. Na nagovor ostalih “vukova”, Goran će sa ovim potpisima, ali i ranijim i poslednju godinu starim zahtevom Ministarstvu bez bilo kakvog odgovora, pismeno upoznati i premijera RS, Milorada Dodika.

- Nismo se, za sada, odlučili da protestujemo, ili da štrajkujemo glađu pred vratima Vlade. Pismeno ćemo da upoznamo i upozorimo premijera kakve mi, istinski stvaraoci Srpske, paradoksalne bitke bijemo sa sporom, bezdušnom i otuđenom administracijom. Umesto da nam bude pri ruci, jer mi smo kad je trebalo pucali, a ne pisali, administracija iznova otvara i dosoljava Goranove rane koji je, u međuvremenu oboleo od bubrega, jetre i od leukemije - ogorčeni su nekadašnji pripadnici “Vukova sa Vučijaka”.

SPORO

“VUKOVI sa Vučijaka” podsećaju da su bili slavljeni kad su u Benkovcu i širom Srpske branili srpsku nejač. Danas, Ministarstvo za boračka pitanja i administracija, kažu, očito nisu dorasli da uvaže ratni staž pripadnika interventne jedinice, koja je po potrebi često menjala ratišta i vojne pošte. Takvih je poput Gorana Malića, upozoravaju, više od 50 odsto među “vukovima”, ali njegov slučaj bode oči jer je najaktuelniji, pošto je teško oboleo. Za razliiku od bolesti, administracija je prespora.