LJudi zovu i vrište, PLAŠE se da izađu napolje: Iz Italije stiže novo upozorenje psihologa

Italija se oporavlja nakon teškog udarca koji joj je zadao korona virus. Stopa smrtnosti im je, posle Vuhana, najveća na svetu. Pored toga, imali su najduži i najstriktniji karantin, a sve to ostavilo je teške posledice po mentalno zdravlje.

Zastrašujuće brojke koje su stizale iz Italije nedeljama nisu bile samo brojke. Bile su to nečije bake, deke, deca, braća. Među njima bila je i Simonina baka.

- Moja baka imala je 96 godina. Virusom su je zarazili moji roditelji. Rekla mi je: "Nećeš me pustiti samu u bolnicu, zar ne?". Probala sam da joj objasnim kakva je situacija i kakve su procedure, ali bojim se da me nije u potpunosti razumela - kaže Simona koju proganjaju poslednji dani njene bake.

Na mnogo pitanja nema niti će imati odgovor. Ne zna ni danas kako je baka umrla, da li se plašila, da li je bila potpuno sama.

- Stalno postavljam sebi pitanja. Šta da smo se drugačije ponašali? Šta da su se moji roditelji izolovali čim su primetili simptome? Šta bi bilo da smo pozvali hitnu pomoć dan ranije? - kaže Simona. Ona nije ni sanjala da će ovako izgubiti baku - nije je ni videla, nije mogla da organizuje sahranu.

I nije jedina. Mnogo je Italijana prošlo kroz slične situacije. Psihološki ožiljci nakon korone teško zarastaju. Izolacija, strah, smrt - zbog svega toga, centri za psihološku pomoć su preopterećeni.

- Ljudi ne znaju kome da se obrate pa zovu nas. Posao nam je obimniji nego ikada ranije, po 24 sata dnevno nas zovu ljudi pod velikim stresom. Kažu da ovo više nije život - kaže dr Antonio Riči, psiholog. Kaže da svako ima drugačije reakcije.

- Neki su puni besa, zovu i vrište, viču iz sveg glasa - kaže Antonio.

Među njima je i student Luka, koji novinarki CNN-a kaže da ponekad prosto počne da vrišti, da oseća "kao da ludi". Sedmonedeljni karantin za njega je bio neizdrživ.

- Toliko je teško sedeti kući po ceo dan, posebno ako ste u stanu - kaže on.

Iz psihološkog centra kažu da im se javlja mnogo ljudi sa psihološkim posledicama usled karantina.

- Kažu da su se osećali kao zatvorenici - kaže Luiza Barbato, psihološkinja.

Simona sa bakom,foto printskrin CNN

Kaže da sada mnogo ljudi ima strah da izađu napolje.

- Kažu da se plaše, da se plaše da je virus i dalje u vazduhu, da će se nekako zaraziti - kaže dr Luisa.

U Italiji se inače ne govori mnogo o mentalnom zdravlju. Zato sada psiholozi kažu da nisu adekvatno opremljeni i spremni da pomognu ljudima.

- Nismo spremni. Nemamo dovoljno psihologa, a sada su oni najpotrebniji. Najkritičnija situacija sada ovde je sa mentalnim zdravljem - poručuju, dodajući da pretpostavljaju da će ovakva situacija zadesiti i ostale zemlje Evrope, te da bi bilo dobro da već sada spreme psihološku podršku svojim građanima.

Luiza Barbato

Stoga, deo posla za psihologe preliva se i na volontere koji dostavljaju hranu.

- Ljudi nemaju kome da se obrate, pa pričaju sa nama. To je sada postao naš glavni zadatak, ne hrana, već da ljudima donesemo malo osmeha i razonode - kažu volonteri.

(Blic žena)