Makron: Rusija nije neprijatelj, naš zajednički neprijatelj je terorizam

PARIZ-OD STALNOG DOPISNIKA

DA li NATO treba kao neprijatelje da označava Rusiju ili Kinu? Ne verujem. Naš zajednički neprijatelj je terorizam.

To je u četvrtak, posle razgovora s generalnim sekretarom Severnoatlantske alijanse Jensom Stoltenbergom u Jelisejskoj palati, poručio francuski predsednik Emanuel Makron. Do susreta je došlo pred samit NATO u Londonu, a posle nedavne šokantne izjave francuskog šefa države da je Alijansa u stanju "kliničke smrti".

Makron je u četvrtak potvrdio da stoji iza svojih reči i rekao da se poslednje dve godine razgovaralo samo o tome kako da se smanji finansijsko učešće Amerike.

- Ali, nisu rešena pitanja kao što su mir u Evropi, period posle Sporazuma o nuklearnom naoružanju srednjeg dometa, odnos s Rusijom, pitanje Turske, ko je neprijatelj. Bio nam je, možda, potreban poziv koji će nas razbuditi. Uputio sam ga i drago mi je zbog toga - rekao je Makron, istakavši da bi sada trebalo da se ozbiljno razgovara o strateškim prioritetima.

Naglasio je da je Alijansa stvorena pre 70 godina da bi odgovorila na sovjetsku opasnost i zaključio da se svet od tada promenio, da je gvozdena zavesa pala, da je Varšavski pakt nestao, a NATO ostao da bi bio garant kolektivne bezbednosti.

Makron je poručio da sada treba da se povede istinska diskusija o onome što danas predstavlja NATO, a prvi cilj je da se povede "lucidan, robustan i zahtevan" dijalog s Rusijom.

Pročitajte još - Makron upozorava: NATO na samrti, Evropa na ivici ponora

- Naša Evropa ima istoriju, ali i geografiju. Rusija geografski pripada Evropi - rekao je Makron, istakavši da odustvo dijaloga s Rusijom nije učinilo evropski kontinent sigurnijim.

Rekao je da veruje u veću evropsku suverenost i da treba da se stvori nova arhitektura poverenja i sigurnosti koja prolazi kroz rasvetljavanje odnosa s Rusijom, "uz postavljanje naših uslova". Makron je zatražio i pokretanje otvorene diskusije o kontroli naoružanja:

- Izrazili smo žaljenje povodom odluke SAD da stavi tačku na Sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja srednjeg dometa - rekao je Makron i dodao da se zato založio za stvaranje novog sporazuma, uz učešće Evropljana.

Makron je kao važno pitanje postavio temu obaveze solidarnosti članica. Kao primer je naveo tursku intervenciju u Siriji koja je saveznike dovela pred svršen čin i ugrozila zajedničku borbu protiv Islamske države.

Pripadnici NATO trupa na jednoj od zajedničkih vežbi, AP foto Matthias Schrader

OD SAD MANjE NOVCA, OD NEMAČKE VIŠE

GENERALNI sekretar NATO Jens Stoltenberg je izjavio je da će SAD od sledeće godine uplaćivati manje novca u budžet te vojne alijanse, a da će Nemačka povećati doprinos da popuni prazninu. Civilni budžet NATO prošle godine je bio 228 miliona evra, dok su 1,3 milijarde evra bile izdvojene za troškove vojnih misija širom sveta. Stoltenberg je naveo da će SAD i Nemačka sada platiti "približno 16 odsto" ukupnog budžeta. Ranije je najveći doprinos imao Vašington, plaćajući oko 22 odsto.

ČLAN 5

GENERALNI sekretar NATO je priznao da postoje razlike među članicama, uključujući i situaciju na severoistoku Sirije, ali i naglasio da je NATO i dalje jedina platforma na kojoj SAD i Evropa strateški deluju zajedno. Podsetio je da član 5 obavezuje sve zemlje na solidarnost. Pozdravio je i povećanje francuskog vojnog budžeta i naglasio da mora više da se ulaže u bezbednost jer živimo u nepredvidom svetu.