PRVA zbirka i prva nagrada! To je izgleda sa lakoćom pošlo Danijeli Neli Jovanović, koja najavljuje plodno stvaralaštvo pod književnim nebom Crne Gore. "Ivica ponora" okitila se prestižnom nagradom "Mirko Banjević", istoimene ugledne Književne zadruge iz Nikšića. Na pitanje zbog čega provokativan naziv rukopisa, pesnikinja iz Podgorice odgovara:

- Moje unutrašnje zadovoljstvo je ogromno, tim pre što se radi o zaista prestižnoj nagradi, koja nosi ime poznatog pesnika Mirka Banjevića. Kada vas delegiraju za neku književnu nagradu, taj čin je već, sam po sebi, veliko priznanje. A kada istu dobijete za prvu knjigu, sreća je nemerljiva. To je veliki podsticaj, dokaz da je neko primetio to što radite i zaista je velika čast za mene što sam se našla u društvu eminentnih književnika i stvaraoca, koji su poneli titulu dobitnika ove nagrade. Što se tiče samog naslova "Ivicom ponora", koji je ujedno i naziv gotovo autobiografske pesme, pre bih rekla da se, iako mi to nije bila namera, nažalost, usled aktuelnih društvenih dešavanja u našoj zemlji, ispostavio "proročanskim". Da li sopstvenom ili tuđom krivicom, tek, našli smo se pred samim ponorom. Težak put nam predstoji, ali je evidentno da njim koračamo sigurno. I u velikom broju.


PROČITAJTE JOŠ - Nikola se ne plaši Milove mašinerije: Protiv vatrogasca iz Bara se vodi disciplinski postupak, a on je večeras hrabro predvodio litiju i nosio krst


* Po oceni kritičara kao da se nije radilo o prvoj knjizi, s obzirom na to da se radi o zrelom ostvarenju...

- S obzirom na moje životno doba i odluku da se u zrelim godinama posvetim pisanju, mogu reći da iskustvo koje je iza mene, kao i činjenica da sam ostvarena na svim poljima privatno i profesionalno, mi daju kredibilitet da mogu da se dotaknem raznih književnih žanrova, da eksperimentišem i sa najosetljivijim temama poput duhovnosti i prolaznosti života. Kao nepopravljivom perfekcionisti, često mi se dešava da se ta dva prepliću i ukrštaju sa mojom osetljivom ženskom prirodom. S jedne strane, bude u meni potrebu da štitim i čuvam moralne vrednosti kao zaveštanje predaka, kako bih mogla te neprocenjive duhovne darove da prenesem na svoju decu, i sa druge bude neman, zver-vučicu, kada se suočim sa određenim društvenim talogom koji želi da poljulja veliku tradiciju našeg naroda i njegovu patrijarhalnu porodicu. Kritičari su, očigledno, prepoznali ta stremljenja, unutrašnje borbe i strahove, i procenili da ovom knjigom najavljujem kredibilan lirski glas.


PROČITAJTE JOŠ - Pretio profesorima zbog litije pa zažalio: Roditelji očitali lekciju direktoru bjelopoljske gimnazije (FOTO)


* Zbog čega ste izabrali baš tu "trasu" - ivicom ponora? Kako proći, a ne okliznuti se?

- Vodeći računa da ne pređete granice dostojanstva i ljudskosti, a da ipak iznesete i podnesete surovost stvarnosti, imate konstantan osećaj da hodate ivicom ponora. Napravite li i najmanji pogrešan korak, stropoštaćete se, dok u suprotnom, želja da istrajete i veličina svetinja koje branite i za koje se borite, teraju da hodate napred uzdignute glave. Uprkos svakodnevnim opstrukcijama, ucenama i neistinama, naš narod vrlo dobro prepoznaje i sledi osam vekova dug put, vodeći se rečima patrijarha Pavla: "Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi." Dok god se držimo ove krilatice, neuspeh nije opcija.


* Ili smo, možda, već u ponoru?

- Iako je trenutna situacija jako blizu toj definiciji, želim da verujem da se nikada nećemo naći u njemu. To bi značilo da smo se okliznuli, poklekli, dozvolili da interesi odnesu prevagu nad razumom, što nikako nije u opisu našeg identiteta. Ljubav koju osećamo, ista krv koja teče našim venama, daju mi nadu da nema sile koja može napraviti razdor među braćom. Uostalom, poznato je da smo u najtežim momentima i iz najtežih situacija izlazili jači i bliskiji, a kilometarski duge povorke, u kojima se mogu čuti samo reči ljubavi i tolerancije, ulivaju nadu da smo na pravom putu.


PRVI ROMAN U PRIPREMI

* SPREMATE li nam još jedno iznenađenje, recimo prozno?

- Moji planovi su da, do kraja godine, završim i objavim roman prvenac, radnog naslova "Ćuti, kad ti kažem!", kao i drugu zbirku poezije koja je u pripremi. Moram naglasiti da mi je rad na ta dva rukopisa sad mnogo teži i zahtevniji, jer su, na neki način, obavezani nagradom koju mi je donela prva zbirka "Ivicom ponora". Odgovornost koju osećam prema čitaocima, da ne izneverim ukazano poverenje i očekivanja, velika je, pa sam zato sebi postavila neke okvirne rokove, kako bih se temeljno posvetila njihovoj realizaciji. Usled sve većeg interesovanja za književnu kritiku, planiram da poradim i na nekim prikazima, ali to nije prioritet.