Primorje leži na crnom zlatu

Aktuelna priča o milionima barela nafte u crnogorskom delu Jadrana samo su nastavak priče koja je počela pre skoro 50 godina probnim bušotinama "Jugopetrola" iz Kotora i tada zainteresovanih naftaša iz Amerike.

Sad je već jasno da crnogorsko primorje leži na gasu i nafti. To potvrđuje i izjava dr Mihaila Burića, eksperta za hidrologiju, da se u podmorju Crne Gore mogu očekivati nalazišta gasa od oko 200 milijardi kubnih metara gasa koji će pratiti i izdašna nalazišta "crnog zlata". Ukoliko se ostvare ova predviđanja, Crna Gora postala bi "naftni eldorado".

A da nafte ima, znalo se i ranije, tvrdi Tihomir Dragašević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Dragašević je sedamdesetih u istraživanje nafte i gasa bio uključen kao koordinator i savetnik nacionalne kompanije "Jugopetrol". Prema njegovim rečima, sva današnja interesovanja zasnivaju se na prvim bušenjima koja su počela sklapanjem ugovora između "Jugopetrola" i američke kompanije "Buttes Gas end Oil Co".

- Ugovorom je obuhvaćen istražni prostor od graničnog područja sa Albanijom sve do rta Prevlaka. Posle izvedenih seizmičkih ispitivanja, njihovom interpretacijom, locirana je bušotina JJ-1 koja je na dubini od 3.600 metara bila ispunjena gasom pod vrlo velikim pritiskom - priseća se Dragašević.

Strani partner, tvrdi ovaj stručnjak, odustao je od posla zbog nepostojanja infrastrukture za prenos gasa. Ova inicijalna istraživanja bila su ohrabrenje za nove partnere iz Amerike jer je "Jugopetrol Kotor" već krajem 1970. godine potpisao ugovor sa moćnom američkom kompanijom "Ševron" iz San Franciska. Ta je kompanija potpisala ugovore i sa Crnom Gorom i sa Hrvatskom o istraživanju ugljovodonika u Jadranu.

Sedamdesetih i osamdesetih godina, od Ulcinja do Bara i Budve bile su postavljene četiri bušotine. Na tim lokacijama sada je zainteresovanim naftnim kompanijama ponuđeno 13 istražnih blokova na koje je "iseckano" područje od albanske granice do Budve.

Bušotinama, koje su rađene u naredne tri decenije, pronađena je takozvana slatka laka nafta. Ova vrsta nafte ima jeftiniju proizvodnju i preradu, budući da se nalazi na manjim dubinama. Slična je, sa naftom iz nalazišta u Severnom moru, kao i sa delom nafte sa Bliskog istoka, Afrike i Venecuele. Profesor Dragašević tvrdi da je potrebno izvršiti dodatna bušenja kako bi se dobili podaci za sračunavanje rezervi.

- Dokumentacija je verovatno sačuvana i predstavlja vrednost za sagledavanje daljih radova. Ostalo je na nama, da preduzmemo neophodne radnje da bi valorizovali vlastite resurse - kazao je Dragašević.