Srebrenka Golić: Kilovati dižu napon i neimarima

UKLANJANJE administrativnih barijera i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja u RS, privlačnog za domaće i strane investitore od početka je primarni cilj koji sam postavila pred sebe i svoje saradnike. U tom pravcu se išlo i u izradi novog Zakona o uređenju prostora i građenja koji je trenutno u fazi nacrta i usaglašavanja.

Istakla je ovo u razgovoru za “Novosti” ministarka za prostorno uređenje, građenje i ekologiju Srebrenka Golić i dodala da se aktivno radi i na izmenama Prostornog plana, u službi razvoja RS, a u skupštinskoj proceduri bi trebalo da se nađe u drugoj polovini ove godine.

* Kako biste opisali trenutno stanje u građevinskom sektoru Srpske?

- Stanje i dalje nije zadovoljavajuće, ali u ovoj godini očekujemo početak izgradnje deonice auto-puta Banjaluka - Doboj, Termoelektrane “Stanari” i TE “Ugljevik 3”, radove na projektu “Gornji horizonti” i uopšte u elektroenergetskom sektoru, zbog čega sa pravom očekujemo da će situacija i za domaće građevinare biti povoljnija. Na primer, na izgradnji TE “Stanari” oko 90 odsto radova će obaviti domaća preduzeća. Naša građevinska preduzeća imaju šanse da dobiju velike poslove u zemlji, ali i u inostranstvu, pogotovo ako se udružuju u konzorcijume. I na tome se već radi.

* Postoje li rešenja za stagnaciju u oblasti stanogradnje?

- Tu imamo klasičan tržišni odnos ponude i potražnje. Krediti su još skupi, stopa nezaposlenosti je velika, a Vlada, osim povoljnih kredita koje, posredstvom komercijalnih banaka plasira IRB, nema drugih načina da stimuliše stanogradnju. Mada, moram reći da Vlada i u ovoj godini, finansira izgradnju objekata za rešavanje stambenih potreba boračke populacije, izbeglog i raseljenog stanovništva, višečlanih porodica te socijalno ugroženih kategorija, što znači da se gradi, ali činjenica je da je finansijska kriza negativno uticala na stanogradnju.

* Ima li značajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine?

- U oblasti zaštite životne sredine posvetili smo se usaglašavanju naših propisa sa direktivama EU i na narednom zasedanju Narodne skupštine na dnevnom redu naći će se Predlog zakona o zaštiti životne sredine i Nacrti zakona o Nacionalnom parku “Kozara” i zakona o Nacionalnom parku “Sutjeska”. U proceduri je i donošenje podzakonskih akata iz oblasti upravljanja otpadom, koji će regulisati pitanje upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Drugi projekat upravljanja otpadom, na kojem radimo, podrazumeva izgradnju regionalnih sanitarnih deponija i finansira se kreditom Svetske banke, a projekat zaštite nacionalnih parkova i rezervata iz grant sredstava - GAF.

* Izgradnja poslovnog objekta na lokaciji parka kod Medicinske elektronike izazvalo je nezadovoljstvo dela Banjalučana. Da li je investitor ispunio sve uslove za izgradnju?

- Investitor “Grand trejd” d.o.o Banjaluka je dostavio svu zakonom propisanu dokumentaciju i Ministarstvo je 3. maja 2012. izdalo ovom investitoru odobrenje za izgradnju faze A1 podzemnih etaža bruto površine 12.450,90 metara kvadratnih, kao prve faze izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na lokaciji kod Elektronike. Uzeli smo u obzir da je prostorno-planskom dokumentacijom još iz vremena pre rata, od 1974. ova parcela bila predviđena za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa. Takođe, i revizija regulacionog plana, koja je prošla i Ustavni sud Republike Srpske, predvidela je stambeno-poslovni objekat na toj lokaciji. Činjenica je da se ova parcela sve vreme kroz dokumentaciju vodila samo kao neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište.

*Da li je bilo zahteva NVO sektora, koji učestvuje u protestima, da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva kako bi se razgovaralo o spornom pitanju?

- Nikakav zvanični zahtev za sastanak od građana koji protestuju nismo dobili niti zvaničan zahtev za uvid u dokumentaciju. Ministarstvo je postupilo u skladu sa zakonom, a svu dokumentaciju smo dostavili narodnim poslanicima, koji su to u poslaničkim pitanjima zahtevali.