Komunistička partija Kine predstavlja veliku pretnju po naše zdravlje i naš način života, kao što je to epidemija jasno pokazala – rekao je prošle nedelje američki državi sekretar Majk Pompeo na konferenciji za novinare u Vašingtonu, nakon virtuelnog sastanka sa kolegama iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Kanade i Japana (G7). Vašington je time ponovo optužio Kinu. Ovoga puta za navodnu netransparentnost na početku epidemije virusa korona, zbog čega je, kako je navedeno u izveštajima, Kina dozvolila da se virus proširi svetom. Pompeo je donekle pomirljivo saopštio i da nije vreme za optužbe već za rešavanje ovog svetskog problema.


„Očajnički želimo da radimo sa svim zemljama sveta, uključujući Kinu, da pronađemo rešenja kako bi što više ljudi ostalo živo i da potom obnovimo našu privredu koju je uništio virus iz Vuhana“, dodao je šef američke diplomatije, naglasivši (doslovno) da je svaka nacija iz G7 duboko svesna kampanje dezinformisanja u kojoj je bila angažovana Komunistička partija Kine.


Dva dana nakon pomenutog obraćanja Majka Pompea zvanični broj zaraženih virusom korona u SAD premašio je broj obolelih u Kini. Uprkos tome Bela kuća je pokazala znatno veću zabrinutost za nacionalnu ekonomiju, nego za nacionalno zdravlje. Predsednik Tramp nije uveo radikalne mere u borbi protiv virusa već pokušava da održi protočnost tržišta. Građanima je skromno predloženo da se zaštite držeći međusobnu distancu. Time im je isporučen imperativ nastavka života u najboljem od svih sistema na svetu, po svaku cenu.


BUĐENjE VUHANA NAKON DVA MESECA


Vuhan, grad koji je bio najteže pogođen epidemijom virusa korona, polako se budi iz karantina i samoizolacije. Rad preduzeća i javni prevoz u gradu bili su suspendovani pre oko dva meseca.
Neki od tržnih centara i tržnica u glavnom gradu provincije Hubej nastavili su s radom u ponedeljak. Šest linija gradske podzemne železnice otvoreno je u subotu.


Međutim, kako navode lokalni mediji, objekti poput bioskopa, knjižara, kafea, teretana i objekata za treniranje i dalje ne rade. Usluge restorana ograničene su na isporuku hrane.


Pre ulaska u metro stanice od građana se zahteva da skeniraju kju-ar kodove široko dostupnim aplikacijama za pametne telefone. Kada izađu iz voza, putnici ponovo moraju da skeniraju kju-ar kod. Mere su osmišljene kako bi se olakšao kontakt s putnicima u slučaju da se pokaže da je u vozu bilo zaraženih.


Infracrveni termometri su ugrađeni u bezbednosnim prostorima za proveru telesne temperature putnika. Redari su prisutni u svakom vagonu podzemne železnice.


Gradski sistem podzemne železnice Vuhana u subotu je zabeležio 183.200 putovanja, svega pet odsto u odnosu na isti dan lane.


MOĆ ILI POMOĆ?


Dok se Pompeo bavio uzrocima pandemije, pretežno s hladnoratovskog ideološkog stanovišta, Kina je skromno, bez krupnih reči, proglasila kraj nacionalne epidemije. Širenje novog virusa korona je potpuno zaustavljeno u provinciji Hubej. Do početka ove nedelje u Kini je registrovano ukupno 81.439 pacijenata, od kojih je 3.300 preminulo. U isto vreme Peking je započeo opsežnu operaciju pomoći bezmalo celom svetu. Bilo da se radi o humanitarnoj pomoći, bilo o kupovini opreme, organizacioni nivo kineskih upravljačkih i proizvodnih kapaciteta pokazao se kao zavidno efikasan.


Dok ovaj tekst nastaje, kineski avion sa dvanaest i po tona dragocene medicinske pomoći sleće na zagrebački aerodrom. Pre toga Kina je poslala pomoć našoj zemlji, ali i SAD, mnogim državama Evropske unije i Afrike. Vesti o isporukama kineske pomoći svakodnevno čitamo ili gledamo posredstvom televizije i interneta.


Fondacija Ma Juna, osnivača kompanije „Alibaba“, u svetu poznatijeg kao Džek Ma, u SAD je sredinom marta poslala pola miliona medicinskih testova za virus korona i pola miliona maski koje su razdeljene američkim zdravstvenim centrima. Štaviše, Džek Ma je najavio da će svakoj afričkoj državi poslati po dvadeset hiljada testova, po sto hiljada medicinskih maski i po hiljadu zaštitnih odela s vizirima. Fondacije Džeka Maa i kompanije „Alibaba“ u međuvremenu su isporučile i pomoć Indiji, Azerbejdžanu, Butanu, Kazahstanu, Kirgistanu, Uzbekistanu i Vijetnamu. Ovim zemljama isporučeno je 1,7 miliona medicinskih maski, 1.650.000 testova i značajna količina medicinskih odela i opreme neophodne za borbu protiv pandemije virusa korona. Zaključno sa 29. martom, pomenute fondacije pomogle su 23 azijske zemlje sa 7,4 miliona maski, 4.850.000 testova i sto hiljada medicinskih odela.


Kina je ponudila pomoć u 89 država i četiri međunarodne organizacije za suzbijanje epidemije, uključujući donacije maski za lice ili druge medicinske opreme, kao i donaciju od 20 miliona dolara Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Timovi kineskih medicinskih stručnjaka poslati su u Iran, Irak, Italiju, Srbiju, Kambodžu i Pakistan, kao i u zajedničku radnu grupu u Veliku Britaniju, da pomognu u borbi protiv epidemije. Očekuje se da će više medicinskih timova biti poslato u zemlje kojima je to potrebno. Ovim je Kina demonstrirala visok nivo sinergije državnog i privatnog sektora.


Slično SAD, kapaciteti Evropske unije za borbu sa pandemijom pokazali su se kao nedovoljni ili makar nedovoljno organizovani. Ispostavilo se čak da je evropska solidarnost mrtvo birokratsko slovo na papiru, o čemu, nažalost, najbolje mogu da svedoče pacijenti u Italiji ili Španiji. Tek nakon što je pomoć s timom eksperata stigla iz Kine u Beograd, Evropska unija je odlučila da prenameni ranije izdvojena sredstava u pomoć Srbiji, ali ćemo tek saznati na koji način i pod kojim uslovima. Zakasnelu odluku Evropske unije pratila je kampanja dela nevladinog sektora koja je trebalo da prikaže kako kineska pomoć u Beograd stiže pompezno, a evropska tiho, iako se radi o tome da je kineska pomoć stigla blagovremeno, a da evropska kasni. Pri tome je lako zaključiti da je evropska pomoć pre iznuđena geopolitičkim prilikama, nego što je motivisana solidarnošću sa ljudima u Srbiji.
Nemogućnost da se na efikasan način suoče s pandemijom i efikasno deluju, političke elite zapadnih zemalja pokušale su da maskiraju optužbama da Kina snosi odgovornost za pandemiju, odnosno da je na koncu koristi kako bi demonstrirala ulogu novog svetskog lidera. Male zemlje koje prihvataju kinesku pomoć optužuju se da tim činom pristaju na ćutanje ili niži nivo kritičkog odnosa prema „komunističkom režimu“ u Pekingu.


PORUKA SI ĐINPINGA


Dok je kineska vlada punom parom radila na sanaciji štete koju epidemija nanosi nacionalnoj privredi, Si Đinping je pozvao na, kako je rekao, sveobuhvatni globalni rat protiv pandemije. Kineski predsednik ovaj poziv uputio je na vanrednom samitu lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta posvećenom pandemiji. Citat iz uvoda ovog teksta, u kom Majk Pompeo optužuje Kinu, izrečen je na uvodnoj konferenciji koja okuplja društvo sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja i odslikava ključnu razliku u stavovima Kine i Zapada.
Kineski predsednik je posredstvom video-veze uputio isključivo poruke solidarnosti i uzajamne pomoći kao jedini izlaz iz krize i spas globalne ekonomije od drastičnije recesije. List „Čajna dejli“ piše da je virtuelni samit G20 prvi međunarodni skup takve vrste u istoriji te organizacije i prvi veći multilateralni događaj na kojem je Si Đinping učestvovao od početka epidemije. „U ovom trenutku neophodno je da međunarodna zajednica ojača poverenje, deluje jedinstveno i da zajedno radi na kolektivnom odgovoru“, rekao je Si Đinping na samitu. „Moramo sveobuhvatno da pojačamo međunarodnu saradnju i podstaknemo veću sinergiju, kako bi čovečanstvo moglo da pobedi u borbi protiv ovako velike zarazne bolesti“, poručio je kineski predsednik.


Obraćajući se samitu prošlog četvrtka, Si je podvukao potrebu da članice G20 iskoriste i koordiniraju svoje makropolitike, kako bi se suprotstavile negativnom uticaju i sprečile da svetska ekonomija padne u recesiju, pozvavši članice G20 da preduzmu kolektivnu akciju smanjenjem tarifa, uklanjanjem barijera i olakšavajući nesmetan protok trgovine.


Rekavši da zemlje G20 moraju zajednički da održavaju stabilan globalni industrijski lanac i lanac snabdevanja, kineski predsednik je rekao da će Kina povećati snabdevanje farmaceutskim proizvodima i drugim dnevnim potrepštinama. Mere koje preduzima Si je naveo u kontekstu višedecenijske kineske politike: „Kina će doprineti stabilnoj svetskoj ekonomiji, nastavljajući unapređenje reformi i otvaranja, proširiti pristup tržištu, poboljšati poslovno okruženje i proširiti uvoz i odlazne investicije.“



Onlajn-sastanak G20 upriličen je, prema viđenju kineskih eksperata, kao hitan potez, budući da je izazov s kojim se svet suočava jednak, ako ne i veći od krize iz 2008. godine. Kriza izazvana pandemijom je složena utoliko što predstavlja direktan udar u više oblasti, kao što su javni zdravstveni sistem, ekonomija, bezbednost i društvo. Stoga, smatraju kineski eksperti, vreme i resurse više ne treba traćiti u takozvanoj strateškoj konkurenciji velikih zemalja.
Poruka iz Kine je jasna. Nedelje pred nama pokazaće kakav će konačan stav zauzeti Donald Tramp.


CENA POBEDE


Sudeći prema podacima kineskog Nacionalnog biroa za statistiku, industrijska proizvodnja u toj zemlji tokom januara i februara pala je za 13,5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je najveći pad industrijske proizvodnje u Kini još od januara 1990. godine. Ulaganja u osnovna sredstva beleže pad od 24,5 odsto, a ulaganja u privatni sektor su manja 26,4 posto. Maloprodaja je zabeležila pad od 20,5 odsto. „Sudeći prema ovim podacima, šok za kinesku ekonomiju izazvan epidemijom virusa korona veći je od globalne finansijske krize“, izjavio je „Rojters“ Džaang Ji, vodeći ekonomista kompanije „Džunghaj Šengžung kapital menadžment“.


Kineska centralna banka je početkom prošle nedelje upumpala 14,3 milijarde dolara u finansijski sistem, nudeći kompanijama garancije za srednjoročne zajmove. Centralna banka je takođe saopštila da smanjuje obaveznu rezervu banaka. Kineski mediji ipak konstatuju da se sektor potrošnje postepeno oporavlja od posledica izazvanih epidemijom. U izveštajima se ističu mere centralnih vlasti donete u cilju daljeg oslobađanja tražnje i povećanja potrošnje. Već sredinom marta prodaja vodećih trgovinskih lanaca porasla je za oko sedam odsto u odnosu na sredinu februara. U istom periodu prodaja na kineskim platformama za e-trgovinu porasla je više od trideset odsto.


Vang Bin, šef Odeljenja za tržište i potrošnju Ministarstva trgovine, rekao je na konferenciji za novinare u subotu da se napredak postignut u obnovi rada kompanija može pripisati povoljnim politikama i merama vlade. Prema njegovim rečima, kineska preduzeća će se postepeno vratiti u normalu, zahvaljujući preduzetim merama, iako se kompanije i dalje suočavaju s teškoćama, poput nedostatka kapitala i osoblja.


Prema izveštaju agencije „Sinhua“, u petak je održan sastanak kineskog rukovodstva na kojem je analiziran učinak u borbi protiv virusa COVID-19. Na sastanku je naglašen značaj oslobađanja tražnje na domaćem tržištu, obnavljanja tržnih centara i tržnica na uredan način i osiguranje normalnog rada uslužnog sektora, uz efikasne mere prevencije i kontrole.


„Treba uložiti napore u širenje potrošnje domaćinstava, razumno povećanje javne potrošnje i aktiviranje preduzeća uz održavanje postojećeg trenda nove potrošnje“, konstatovano je na sastanku. Do prošlog petka prodaja u velikim supermarketima i prodavnicama većih proizvoda premašila je prodaju u istom periodu prošle godine. Više od 95 odsto robnih kuća bilo je otvoreno do prošlog petka, a njihova prodaja je porasla na nivo od oko 50 odsto u odnosu na isti period lane. Veleprodajne cene povrća niže su za 16,5 procenata, u odnosu na kraj februara, a cena svinjetine pala je za 7,4 odsto u odnosu na sredinu prošlog meseca.


Ministarstvo trgovine zatražilo je od regija za koje se smatra da su pod niskim rizikom od zaraze da odmah uklone, kako je navedeno, mere prekomerne kontrole kako bi život učinili pogodnijim. Ministarstvo će uputiti preduzeća da primenjuju klasifikovane mere za sprečavanje i kontrolu bolesti i da podstiču sigurno okruženje za potrošače, rekao je Vang. Cilj je povećanje potrošnje.


Budući da Kina ima razvijenu mrežu e-trgovine, kućna izolacija i karantin dodatno su podsticali potrošačke navike kupovine na mreži. Prema nedavnom izveštaju, koji je objavila globalna kompanija za merenje i analizu podataka „Nilsen Kina“, 89 odsto anketiranih Kineza reklo je da će nakon epidemije „spremnije kupovati“ posredstvom interneta za svakodnevne potrebe ili sveže proizvode nakon završetka pandemije. Justin Sardžent, predsednik „Nilsena Kina“, izjavio je da je epidemija brzo promenila način na koji kineski potrošači razmišljaju o svom zdravlju i promenila njihovo ponašanje u kupovini. „To je ujedno i izazov i prilika… Vlasnici brendova trebalo bi neprestano da prihvataju promene tokom istraživanja novih poslovnih strategija“, navodi Nilsen.


KORACI VLADE


U nizu ekonomskih mera jedna odluka kineske vlade može imati značajan uticaj na globalna tržišna kretanja, mimo standardnih mera ekonomske politike. Kina će, u skladu s opredeljenjima svog rukovodstva, preduzeti dalje korake i u cilju, kako je navedeno, jačanja međunarodnog kapaciteta teretnog vazdušnog prometa i stabilizacije lanaca snabdevanja, odlučeno je 24. marta na sastanku Državnog saveta (kineske vlade). Premijer Li Kećijang naglasio je da se mora ubrzati razvoj međunarodnog logističkog sistema i sistema usluga isporuke, da bi se održao nesmetan rad industrijskog lanca. „Količina tereta koja se prevozila putničkim avionima je pala, a troškovi slanja znatno su porasli. Tokom reakcije na epidemiju, do izražaja su došle slabe veze u našem kapacitetu vazdušnog transporta. Moramo olakšati i međunarodne i domaće usluge vazdušnog prevoza i zadržati međunarodni kapacitet letenja tereta da bismo sprečili potencijalne šokove u lancima snabdevanja i olakšali ponovno pokretanje poslovnih aktivnosti“, rekao je kineski premijer.


Kineska vlada je pozvala i na uvođenje efikasnijih mera radi povećanja međunarodnog kapaciteta za teretni saobraćaj u zemlji i obezbeđenje neometanih isporuka pošiljki, sve u cilju jačanja kineske ekonomije i konkurentskih prednosti Kine u međunarodnim logističkim uslugama. Avio-prevoznici će dobiti podršku za proširenje flote uvođenjem više teretnih letelica, zakupom ili kupovinom. „Uloga tržišta biće u potpunosti iskorišćena i sve avio-kompanije dobiće jednaku podršku, bez obzira na strukturu vlasništva“, piše u izveštaju „Sinhue“. U izveštaju je navedeno i da će biti podsticano spajanje kompanija za vazdušni teretni i logistički saobraćaj i njihova reorganizacija, dok će kompanijama za ekspresnu dostavu biti pružena podrške u širenju avio-usluga i inostranstvu. Na aerodromima koji poseduju značajne kapacitete za rukovanja teretom biće ukinuta ograničenja i podstaknuta puna iskorišćenost kapaciteta. „Moramo planirati unapred i iskoristiti inicijativu logističkih firmi u razvoju međunarodne mreže vazdušnog saobraćaja“, konstatovao je Li Kećijang. Tamo gde to uslovi dozvoljavaju, međunarodni aerodromi u Pekingu, Tijenđinu, provinciji Hebej, u delti reke Jangce, Guangdongu, Hongkongu, Makau, Čengduu i Čungćingu biće pružane usluge carinjenja 24 sata dnevno, uz poboljšanje efikasnosti bezbednosnih provera i procedura carinjenja. „Proizvodni sektor je prvi počeo da radi i iskustvo je stečeno u ovom procesu. Glavni izazov je oko začepljenih lanaca snabdevanja.


Mala i srednja preduzeća trebalo je da obnove proizvodnju u punom kapacitetu, a to je uticalo na ceo industrijski lanac. Stoga je presudno da sve politike podrške za manje firme budu blagovremeno i u potpunosti postavljene“, rekao je premijer Li.


(Pečat/Branko Žujović)