Lažne informacije o korona virusu preplavile su internet, pa stručnjaci predlažu uvođenje filtriranja informacija ili "informacionu higijenu", piše BBC.

Pre svega, ljudi se pozivaju da pre nego što proslede porodici ili prijateljima neku informaciju koju su dobili preko interneta, sačekaju i razmisle o njoj.

Ukoliko sumnjaju da je informacija lažna trebalo bi prvo da provere izvor vesti.

Ako je izvor "prijatelj prijatelja" ili "komšija tečine bake" vest je za filtriranje.

U lažnim vestima obično ima i ponešto istine, npr. savet da se peru ruke ili da se obavezno nosi zaštitna maska kada se ide u apoteku, ali kada je reč o uputstvima za dijagnostikovanje bolesti koja slede ona mogu da budu štetna i opasna.

"Najpouzdaniji izvori informacija su javne zdravstvene ustanove", predočava Kler Milni, zamenica glavnog urednika britanske organizacije "Full Fact".

"Stručnjaci nisu nepogrešivi, ali su pouzdaniji izvor od rođaka nekog nepoznatog korisnika Facebook", kaže Kler Milni.

Često se na mrežama pojavljuju montirane fotografije ili video snimci koji nemaju dodirnih tačaka sa istinom, naprotiv, oni nastaju kao ilustracija lažnih vesti.

Zato vesti za koje samo ocenimo da bi "mogle da budu tačne" ne treba širiti po mrežama.

Naročito bismo morali da kontrolišemo vesti koje izazivaju jake emocionalne reakcije kao što su strah, ljutnja, anksioznost ili radost, jer one proizvode brže i nekritičko prihvatanje uputstava ili saveta koji u najvećem broju slučajeva nisu potpuno ili čak uopšte tačni.

Karl Miler, direktor Centra za analizu društvenih medija, podseća da uglavnom šerujemo postove da bismo učvrstili svoja sopstvena uverenja.

"Zato je pre svega potrebno da usporimo protok svega što nam stiže preko interneta", apeluje Miler, prenosi BBC.