MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA

VIŠE od 350 ruskih opozicionara, među kojima su poznati naučnici, pisci, novinari, pravnici, potpisali su juče pismo u kojem izražavaju nezadovoljstvo zbog predstojeće promene Ustava Ruske Federacije i davanja mogućnosti da se posle 2024. Vladimir Putin kandiduje za predsednika države.

Pismo je namenjeno sudijama Ustavnog suda koje treba da se izjasne da li je predlog poslanice Dume Valentine Terješkove u skladu sa Ustavom ili ne.

Terješkova je predložla, a poslanici Dume su podržali, da se sadašnji Putinov mandat ne računa zato što je u toku ustavnih promena, pa da on ima pravo da još jednom posle 2024. bude kandidat za glavnu fotelju u Kremlju.

Protest opozicionara je očekivan, jer su oni poslednjih godina tvrdili da će Putin učiniti sve da i dalje ostane u Kremlju. Inače, pismo je objavljeno na sajtu radio-stanice Eho Moskve na kojem se uglavnom kritikuje Putin. Zanimljivo je da tu radio-stanicu finansira "Gasprom", pa se postavlja pitanje kako to da država plaća opozicionu radio-stanicu i sajt. Eho Moskve ima malu slušanost, pa je zbog toga i njegov uticaj ograničen. Takva kritika ne može da promeni raspoloženje širokih narodnih masa koje uglavnom informacije dobijaju putem vodećih TV kanala koji podržavaju Putina.

Među 357 potpisa ispod teksta pisma upućenog na adresu Ustavnog suda je 18 akademika i dopisnih članova Akademije nauka Rusije. Među poznatim potpisnicima su lingvista Aleksandar Anikin, fizičar Mihail Danilov, istoričar Askold Ivančik, dečji hematolog Aleksej Masčan, poznati ekonomisti Jevgenij Jasin, Vladislav Inozemcev i Jakov Urinson, kao i novinari Svetlana Sorokina i Leonid Parfjonov. Nema sumnje da će broj potpisnika biti znatno veći.

Teško je poverovati da spomenuto pismo ne može bitno da promeni odnos snaga. Jer, najnovije istraživanje je pokazalo da će 57 odsto građana glasati na referendumu da Putin može da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine. Skoro 33 odsto ih je kazalo da će biti protiv toga da Putin ostane u Kremlju, a ostali se još nisu opredelili.

Nekome može da se učini čudnim da Putin ima najveću podršku među penzionerima i ljudima s najnižim primanjima. Ispada da ga najviše kritikuju oni koji inače dobro žive. Upravo među starijima je najviše onih koji govore da je najvažnije da ne bude rata i da u društvu nema potresa. Sociolozi objašnjavaju da Putin ima tako veliku podršku jer ga većina građana smatra faktorom stabilnosti.

Osim toga, Vladimira Putina veliki broj stanovnika Ruske Federacije smatra iskrenim i velikim patriotom, pa je zbog toga veliki broj ljudi, pogotovo starijih, za to da se on i dalje nalazi na čelu njihove zemlje.

STARIJI BOLjE OBAVEŠTENI

KAO što se očekivalo, u ispitivanju javnog mnjenja se pokazalo da najviše ispitanika koji znaju za inicijativu Valentine Terješkove o produženju Putinovog sledećeg mandata jesu stariji ljudi, penzioneri. Tako ispada da su mladi ljudi u proseku slabije informisani o aktuelnoj politici od starijih.