Iako se dugo činilo da se Slovenija, za razliku od Hrvatske, uspešno oduprla revizionizmu sopstvene istorije, poslednja odluka slovenačkog Vrhovnog suda otkriva da antifašizam i u Sloveniji gubi bitku sa naslednicima nekadašnjih kvislinga i ratnih zločinaca. Vrhovni sud Slovenije je ozloglašenom domobranskom generalu Leonu Rupniku netom poništio presudu čijim je izvršenjem domobranski general zbog izdaje zemlje i kolaboracije sa nacistima streljan u okolini Ljubljane 1946. godine, uz gubitak građanskih prava i imovine, i postupak posle 75 godina vratio nižoj sudskoj instanci u Ljubljani – „na ponovno suđenje“.

OBRTI TOČKA ISTORIJE

Zanimljiv je i razlog za ovako šokantan obrt točka istorije. Prema mišljenju slovenačkih vrhovnih sudija, neke od tačaka optužnice „nisu bile dovoljno obrazložene“, a neka dela koja su Rupniku stavljena na teret – ni prema tadašnjem zakonodavstvu nisu bila kažnjiva. Slovenačko tužilaštvo je, međutim, insistiralo na činjenici da je Rupnik priznao sva zlodela koja su mu stavljena na teret u 11 tačaka optužnice, i da u slučaju priznanja krivice nema potrebe da presuda sadrži eksplicitno obrazloženje krivice optuženog… Ali sve to nije pokolebalo slovenačke vrhovne sudije da, uprkos utvrđenom činjeničnom stanju i Rupnikovom priznanju, ipak ponište pravosnažnu presudu.

Preostaju samo dva izlaza iz nastale situacije: ili će tužilaštvo povući optužnicu protiv vođe slovenačkih domobrana generala Leona Rupnika, ili će prvobitnu presudu poništiti – prvostepeni sud. To je pravna akrobacija kojom je slovenačka desnica uz pomoć podatnih sudija isposlovala Rupnikovu rehabilitaciju „na mala vrata“.

BERNIK I ROŽMAN

Isti manevar je upotrebljen već u nekoliko sličnih primera, uvek uz asistenciju Vrhovnog suda Slovenije. Počelo je sa „slučajem Bernik“, kada su slovenačke sudije odlučile da perjanica preživelih domobrana (Jože Bernik, koji je posle 1991. dogurao čak i do kandidata za predsednika Slovenije iako se znalo da je u vreme nemačke okupacije bio predavač na posebnom kursu koji je organizovao Gestapo) „nije sarađivao sa Gestapoom“. Ta presuda je postala deo „sudske prakse“ i u Sloveniji pokrenula talas rehabilitacija davno osuđenih ratnih zločinaca.

Pročitajtejoš - Holokaust, opšta tragedija Rusije i Izraela: Putinove poruke za borbu protiv fašizma


Bernikova presuda je dovela do druge, slično nakaradne sudske odluke, kada je 2007. godine rehabilitovan ozloglašeni nadbiskup Gregorij Rožman, koji je takođe sarađivao sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. U istom sudskom procesu je 1946. istovremeno sa Rupnikom bio osuđen i nadbiskup Rožman, ali je prvi rehabilitovan na način koji je sada poslužio za rehabilitaciju i domobranskog generala. Rupnikovu presudu je pre 75 godina izvršio plotun streljačkog voda, a sada je u izgledu da će posle okončanog postupka u nižem sudu – Leon Rupnik i formalno postati nevin čovek, još jedna „nevina žrtva komunizma“.

Pošto su članovi Rupnikove porodice posle Drugog svetskog rata pobegli u Argentinu, zaobilazni postupak njegove rehabilitacije, podnošenjem zahteva za „zaštitu zakonitosti“ protiv presude vojnog suda u Ljubljani od 30. avgusta 1946. godine pokrenuo je preko advokata Rupnikov unuk. A s obzirom na to da je njegovom dedi ukinutom presudom bila oduzeta i stečena imovina, jasno je da Rupnikovi potomci sada stiču pravo i na obeštećenje. Uzalud se deo slovenačke javnosti pita kome da se obrate žrtve i naslednici žrtava onih koje je Rupnik poslao u smrt, koncentracione logore ili progonstvo?

SVETSKA JEVREJSKA ZAVERA“

Reagovala je slovenačka organizacija Saveza boraca, osudom odluke suda. „Rupnik je predvodio izdajničku borbu protiv sopstvenog naroda, podredivši se idejama nacizma“, zapisao je predsednik Saveza boraca Marijan Križman, uz upozorenje da je Rupnik priznao zločine i da je posle održanog suđenja i osude na smrt septembra 1946. godine streljan u podnožju brda Golovec kod Ljubljane. Ali uzalud i kasno su naslednici nekadašnjih partizana podigli svoj glas. Poništenje presude je bespovratno, a šteta učinjena. Nova verzija istorije se već piše. Nema sumnje da će korekcije morati da pretrpe i školski udžbenici, jer Rupnik više nije ratni zločinac.

Neke istorijske činjenice, međutim, nije tako lako izbrisati. Na primer da je Rupnik posle sloma Trećeg rajha sa poraženom nemačkom vojskom i domobranima pobegao u Austriju, gde je dopao šaka Britancima koji su ga početkom 1946. godine vratili u Jugoslaviju. Tokom italijanske fašističke okupacije bio je gradonačelnik Ljubljane, a kada je italijansku zamenila nemačka okupacija, postao je predsednik pokrajinske uprave pod nacističkom vlašću. Potkraj Drugog svetskog rata je napredovao na poziciju generalnog inspektora domobrana a onda i komandanta domobrana, kolaborantske organizacije koja je pomagala okupatoru.

Dokumenta svedoče da je Leon Rupnik bio zagriženi antisemita. Uzneseno je hvalio uspehe Firerove Nemačke protiv „svetske jevrejske zavere“. Sve to je kulminiralo 20. aprila 1944, uz reprizu 31. januara 1945. godine, kada je Rupnik „učestvovao na dva najeksplicitnija, simbolička gesta kolaboracije sa okupatorom: svečanim zakletvama na vernost Adolfu Hitleru koje su bile organizovane na stadionu Bežigrad u Ljubljani“, podseća slovenačka Levica na spektakularne nacističke priredbe usred slovenačke prestonice.

Pročitajtejoš - Podrška Američkog muzeja Holokausta za Staro sajmište


Poništenje presude vođi slovenačkih domobrana izazvalo je ogorčenost i u inostranstvu. Centar „Simon Vizental“ uručio je slovenačkoj ambasadorki u Izraelu protestnu notu zbog „sramnog poništenja osude Leona Rupnika“. Direktor za istočnoevropske zemlje Efraim Zurof izrazio je gnušanje zbog rehabilitacije „zloglasnog antisemite Leona Rupnika koji je vodio privremenu vladu okupirane Ljubljanske pokrajine i odigrao glavnu ulogu prilikom hapšenja i deportacije Jevreja iz Ljubljane 1943. i 1944. godine“.

„Ova sramna odluka predstavlja šokantno iskrivljavanje istorije Holokausta i strašnu uvredu za Rupnikove žrtve i njihove porodice. Molimo da odmah prosledite naš protest slovenačkim vlastima, kako bi mogle da budu usvojene primerene mere za otklanjanje ogromne štete koju je izazvala ova nepravedna odluka slovenačkog vrhovnog suda“, zapisao je Zurof u protestnoj noti upućenoj vladi Marjana Šarca.

ZONA SUMRAKA

Da zbog neke birokratske sitnice i svađe tužilaštva i suda oko iskonstruisane dileme jesu li bile sve tačke optužnice dovoljno obrazložene ili ne, posle tri četvrtine veka padne cela presuda osuđenom ratnom zločincu, to je čin koji predstavlja zonu sumraka i za Evropsku uniju. Zar je to ideal vladavine prava i sloboda – rehabilitacija najgorih ratnih zločinaca, to je pitanje koje niko iz vlasti u Ljubljani, ali ni i u sedištu EU nije postavio, čak ni šapatom. Oglasila se samo „Alternativna akademija“ koja okuplja liberalniji deo slovenačkih intelektualaca; zatražila je od predsednika vlade Marjana Šarca i predsednika države Boruta Pahora da spreče pokušaj rehabilitacije Rupnika, uprkos najnovijoj odluci slovenačkog Vrhovnog suda. I Šarec i Pahor su se, međutim, zavili u muk.

Činjenicu da se vlast ućutala povodom poništenja Rupnikove presude mnogi su shvatili kao podilaženje snagama poraženim 1945. koje od osamostaljenja Slovenije ponovo dižu glavu.

Umesto odgovora nadležnih, usledili su zajedljivi komentari na fejsbuku i tviteru, poput onih da je dobro što slovenački sudovi nemaju ingerencije van slovenačkih granica, inače bi zahvaljujući „kreativnom“ tumačenju zakona oslobodili i Geringa i druge visoke nemačke zvaničnike osuđene na Nirnberškom procesu.

DRAŽA MIHAILOVIĆ I MILAN NEDIĆ

S druge strane, slovenačka desnica staje u odbranu sporne sudske odluke o pitanju Rupnika, pozivajući se na „činjenicu da je i u Srbiji rehabilitovan najgori zločinac – četnički general Draža Mihailović“. Mariborski „Večer“ se, na primer, ne bavi direktnim problematizovanjem pitanja poništenja Rupnikove presude, već „diktatom politike nad sudom“, kako glasi naslov teksta objavljenog 18. januara, a koji secira „nacionalističku politiku“ koja je rehabilitovala Dražu Mihailovića. Autor je u Srbiji ipak našao i svetao primer kao putokaz za domaće – slovenačko zakonodavstvo: odbijanje srpskog suda da rehabilituje „Rupnikovog pandana u Srbiji – generala Milana Nedića“. Kao pouku slovenačkom sudstvu, citirana je i izreka iz srpske presude povodom zahteva Nedićevih potomaka za njegovu rehabilitaciju: „Zahteva se dakle rehabilitacija osobe koju je okupator postavio za predsednika vlade i koja je tokom svog mandata pomagala okupatoru ne samo u eksploataciji državnih dobara i radne snage nego i u progonu svih onih državljana Srbije koji nisu bili na strani okupatora i nisu delili njegova politička i ideološka stanovišta ili se nisu pridržavali okupacionih pravila, o čemu svedoče brojni dokumenti.“ List naglašava da je beogradski Apelacioni sud aprila prošle godine u slučaju Nedića pravosnažno zaključio da „osoba koja je pomagala okupatoru – ne može biti rehabilitovana“.
Odbijenica za Nedića je, međutim, slaba uteha za slovenačke antifašiste. Nema sumnje da poništenje presude domobranskom generalu Leonu Rupniku daje vetar u leđa slovenačkoj desnici jer je rasterećuje stigme zbog zločina ideoloških očeva počinjenih u Drugom svetskom ratu, kao i zbog kolaboracije predaka sa nacistima.
Zanimljivo je da je Anton Drobnič, još jedan (bivši) domobran, čim je u osamostaljenoj Sloveniji postao državni tužilac, još početkom 90-ih pokušao da isposluje poništenje zakona o kažnjivim radnjama protiv naroda i države na osnovu kojeg je bio osuđen i Rupnik. Ustavni sud Slovenije je povodom Drobničevog zahteva za ocenu ustavnosti tog zakona tada odlučio da on „nije bio u neskladu sa opštim pravnim načelima koja su u vreme usvajanja sankcija na osnovu kojih su gonjeni ratni zločinci i kolaboranti priznavali civilizovani narodi“.

NOVO PISANjE PROŠLOSTI

U svetlu tog zapisa, aktuelno poništenje presude generalu Rupniku razotkriva mračnu stranu današnje Slovenije, ali i Evropske unije gde je na delu pisanje istorije novog vremena.

Rehabilitacija Rupnika je još jedan primer koji dokazuje koliko se u Evropi razmahala revizija istorije 20. veka. Nedavno smo bili svedoci sličnog retuširanja istorijskih činjenica kada su mediji iz zapadne Evrope počeli da optužuju Rusiju da je, zajedno sa Nemačkom, kriva za početak Drugog svetskog rata. „SSSR zajedno sa nacističkom Nemačkom optužuju da je kriva za Drugi svetski rat. Kao da su zaboravili ko je napao Poljsku 1. septembra 1939. i Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. A one koji pokušavaju da ospore takvu neosnovanu i besramnu laž, unapred optužuju za ’informacioni rat protiv demokratske Evrope’. Naš odgovor na laž je – istina. Mi ćemo nastaviti da govorimo o događajima i činjenicama iz Drugog svetskog rata, da otkrivamo i objavljujemo arhivsku građu u celosti, jer stiče se utisak da neki naši protivnici ili ne umeju da čitaju i pišu, nemaju oči, kao da ništa ne znaju. Ali mi ćemo govoriti o tome“, rekao je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin na zasedanju organizacionog odbora koji koordiniše pripremu i organizaciju događaja povodom obeležavanja 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Putin je na opasnost od revizije istorijskih događaja ponovo upozorio i u svom govoru o ustavnim promenama, kada je najavio i osnivanje novog centra koji će čuvati građu vezanu za Drugi svetski rat. Možda će u tom centru biti dovoljno prostora i za dokumenta i dokaze koji nedvosmisleno pokazuju da Leon Rupnik nije bio nevin čovek, kako proizlazi iz odluke slovenačkog Vrhovnog suda.

(Izvor: Pečat/ Svetlana Vasović Mekina)