OBEĆANA zemlja ili razočaranje? Bolji život iza granica Nemačke, potražilo je, samo prošle godine, na desetine hiljada državljana Srbije. Da li su baš svi zadovoljni, ili su ubrzo shvatili da ni u toj bogatoj zemlji ne cvetaju ruže? Situacija se i tamo, kao i u dobrom delu Evrope, menja na gore i za domaće stanovništvo, a kamoli za strance čija je radna snaga, doduše neophodna, ali ne i adekvatno vrednovana.

Pred stranca se postavlja niz prepreka u smislu konkretnih problema, nalaženja stana, rešavanja najrazličitije papirologije, ali tu su i druge velike poteškoće. Ekonomska situacija nije onakva kakva izgleda iz daljine. Na domaćoj političkoj pozornici, sve su žustrija koškanja. Kakve će posledice na ovom poslednjem planu doneti silazak legendarne kancelarke Angele Merkel, tek će se videti.

- Strahujem od političkih previranja, ali i te kako i od ekonomske recesije, na čijem rubu moja zemlja već stoji - tvrdi, u razgovoru za "Novosti", nemački profesor u penziji dr Rudolf Henzel, psiholog i pedagog, odskora "migrant" iz otadžbine, koji je novu domovinu našao u Srbiji, rodnoj zemlji svoje supruge, privučen, kako kaže, toplinom duše naših ljudi i lepotom pejzaža Šumadije.

PROČITAJTE JOŠ - Pamet ode u nepovrat

Svoj stav naš sagovornik argumentuje činjenicom da automobilska, kao i bazične, metalurška i industrija rezervnih komponenti, otpuštaju na hiljade radnika, ili uvode kraći radni dan, odnosno, radnu nedelju. Profesor Henzel podseća da su ovi segmenti zapravo merač stanja u kome se nalazi nacionalna ekonomija. Osim ovoga, ubrzana digitalizacija i uvođenje veštačke inteligencije zauvek gutaju na hiljade radnih mesta.
- Planirani "eko-porez", skok cene struje kao i pad bankarskih kamata, dodatno otežavaju ukupnu situaciju - veli profesor Henzel. - Tome treba dodati rastuću političku nestabilnost, jer velika koalicija socijaldemokrata i demohrišćana polako silazi sa istorijske pozornice, a najvatreniji "lovci" na njeno mesto su Zeleni i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koju već godinama, sistematski, nedemokratski i silovito nastoje da diskredituju ove dve, takozvane, stare partije.

EPA/ANGELIKA WARMUTH
Naš sagovornik ocenjuje da bi sve ovo, u budućnosti, moglo da do krajnosti zaoštri situaciju u Nemačkoj, jer levo i desno orijentisane političke snage, namerno bivaju huškane jedne na druge. Osim toga, naš sagovornik upozorava da će, u masovnom otpuštanju, koje već pogađa mnoge branše, "prednost" imati strani radnici. Ali ne migranti, nego upravo radna snaga pridošla iz evropskih zemalja, manje razvijenih nego što je to Nemačka.

Statistički podaci kažu da se u zemlje EU sa Balkana prošle godine preselilo 228.000 ljudi. Više od 50.000 otišlo je iz Srbije. Šta bi se dogodilo kad bi, odjednom, usled masovnog gubitka radnih mesta, ti ekonomski emigranti počeli da se vraćaju u rikverc, teško je i pretpostaviti.

Stvarnost je, barem zasada, jednosmerna. Sredinom meseca, kako su najavili domaći mediji, biće raspisan novi konkurs za posao u Nemačkoj za medicinske sestre i tehničare, opšteg i pedijatrijskog smera. U poslednjih šest godina, iz Srbije je u ovu zemlju otišlo blizu 1.000 medicinskih i pedijatrijskih sestara i tehničara. Reč je, između ostalog, o projektu nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Savezne agencije za rad pod nazivom "Tripl vin". GIZ nemačkim poslodavcima, piše "Dojče vele", posreduje u zapošljavanju kvalifikovanih negovatelja pre svega iz Srbije, BiH, Tunisa i Filipina.

EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
Nije sve tako jednostavno, navodi "Frankfurter algemajne cajtung", jer GIZ navodno sarađuje samo sa zemljama u kojima postoji "višak" dobro obrazovanih negovatelja, ali u jugoistočnoj Evropi to odavno nije slučaj. Naprotiv, u mnogim mestima nema dovoljno lekara i negovatelja, a situacija je iz godine u godinu sve teža.

Egzodus stanovništva sa Balkana, smatra profesor Henzel, izrazito odgovara bogatom Zapadu, jer postaje još bogatiji, dok balkanske zemlje ostaju bez stručnjaka, radne snage uopšte i padaju u još veće siromaštvo.

- Zemlje EU, zato, ovaj egzodus dodatno podstiču, nastoje da njime rukovode kroz dozvole za rad i specijalnu kulturu dobrodošlice - veli naš sagovornik. - Na primer, nemačke i austrijske bolnice na sajmovima zapošljavanja obećavaju visoke plate, službene stanove, neretko automobile... A još 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija donela je Kodeks ponašanja koji se protivi regrutovanju zdravstvenih stručnjaka iz drugih zemalja.

PROČITAJTE JOŠ - KATASTROFA: Polovina građana rođenih u BiH tu više ne živi

To ističe i Vido Gajs-Tene, ekspert nemačkog Instituta za privredu, koji za "Dojče vele" kaže da je ispravno otvoriti granice i reći da osobe smeju da dođu u Nemačku, ali da ciljano vrbovanje radne snage sa Zapadnog Balkana na pozadini demografskog razvoja i nedostatka radne snage, nije baš povoljno.

Martin Schutt/dpa via AP
STANOVANjE

UPRKOS visokim stanarinama, Nemačka ostaje zemlja u kojoj se živi pod kirijom. Prema službenim statistikama, 52 odsto ljudi stanuje u iznajmljenom stambenom prostoru, a samo 47 odsto u stanovima, ili kućama čiji su vlasnici. To je najmanji procenat vlasništva stanova u čitavoj EU. Najviši procenat vlasništva stambenog prostora je među stanovnicima Rumunije - tamo u svoja četiri zida stanuje čak 96 odsto stanovništva.

BIROKRATIJA

GRČKI psihijatar Teokritos Veskukis (26) doselio se u januaru u Diseldorf. Iz dobrostojeće je porodice i finansijska kriza nije razlog zbog kojeg je napustio svoju domovinu. Govori nemački i cilj mu je bio poslovno usavršavanje. Kontakt koji je imao sa nemačkim službama opisuje za "Dojče vele" kao veoma težak i birokratski.
- Lekari samo ponedeljkom od 13.00 do 14.30 mogu da podnesu zahtev za aprobaciju, a potrebne informacije dobijaju se isključivo telefonskim putem. Sve to je trajalo osam meseci, jer uprkos velikoj potražnji, nema dovoljno termina za polaganje ispita - kaže on.

ČETVRTINA STRANCI

U NEMAČKOJ, prema prošlogodišnjim podacima, živi oko 20,8 miliona ljudi doseljeničkog porekla, što je 25,5 odsto ukupnog broja stanovnika. Nešto manje od 10,9 miliona njih poseduje nemački pasoš i 9,9 miliona su stranci. Njih oko 13,5 miliona ima "lično doseljeničko iskustvo", dakle rođeni su u inostranstvu i doselili su se u Nemačku.