SRBIJU godišnje napusti oko 32.000 ljudi, među kojima oko 4.000 u kofer spakuje i fakultetsku diplomu. Gubitak je ogroman i nenadoknadiv. Sa jedne strane, jer je reč o ljudima koji bi mogli da budu iskorišćeni, a s druge strane, Srbija kao država i nacionalna ekonomija nemaju kapacitete kojima bi tu pamet angažovali - rečeno je na okruglom stolu održanom na Univerzitetu u Nišu, na temu “Odliv mozgova: uzroci i posledice po nacionalni razvoj i identitet”.

Prema procenama pojedinih stručnjaka, pre 20 godina oko dva odsto mladih je trajno napuštalo Srbiju, dok ih danas čak 15 odsto kupuje kartu u jednom pravcu. Zato nas je Svetski ekonomski forum stavio na neslavno 141. mesto od rangirane 144 države prema kapacitetu da zadrže mlade i talentovane ljude. Prema kapacitetu da privuče talente, Srbija je pretposlednja od 144. države. Nije za utehu - iza nas je samo Gvineja Bisao.

Koliko je naših mladih i perspektivnih pohrlilo u svet pokazuju i popisi stanovništva zapadnih zemalja. Članice OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) beleže da je na popisu 2011. godine među njihovih stanovništvom bilo čak 562.000 ljudi rođenih u Srbiji.

- Među njima je 61.000 visokoobrazovanih - naglašava Vladimir Grečić, stručnjak za pitanja migracija.

GUBITAK - 12 MILIJARDI EVRA Srbija je, prema nezvaničnim procenama, zbog odliva mozgova izgubila 12 milijardi evra. Izračunato je da na školovanje lekara specijaliste država potroši i do 100.000 evra. Upola su jeftiniji inženjeri, koji su sa lekarima u vrhu liste onih koji napuštaju zemlju.

- Statistika pokazuje porast ionako velikog broja emigranata. Recimo, 2007. i 2008. godine iz Srbije se iselilo po 27.000 ljudi. A 2012. godine bilo ih je 39.000. Među njima je oko deset do 12 odsto visokoobrazovanih. Još jedna publikacija OECD pokazuje poražavajuće podatke za Srbiju. Ona kaže da smo među 50 država sa najvećom emigracijom.

Novi talas migracije stanovništva u eri globalizacije, objasnili su učesnici skupa u Nišu, zahvatio je i Srbiju i formirana je srpska naučna dijaspora. Ova pojava je naročito intenzivirana u poslednjih 30 godina, a najizrazitija je bila tokom devedesetih i posle 2000. godine. Razlozi su bili smanjenje mogućnosti zapošljavanja, socijalno beznađe, besperspektivnost, siromaštvo...

- Odlazak visokoobrazovanih mladih ljudi, ako ga shvatimo kao cirkulaciju sa namerom da se vrate, može da bude veoma koristan, jer će oni doći sa novim znanjem i veštinama. Međutim, i tu postoji problem. Oni se vraćaju sa mnogo naprednijim znanjima i veštinama koje u uslovima koji postoje u Srbiji gube svoju funkcionalnost - smatra prof. dr Slobodan M. Miladinović, sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.

INDIJSKA STRATEGIJA Mnoge istočnjačke države imaju ugovore sa zemljama u koje odlaze njihovi obrazovani ljudi. Na osnovu tih ugovora, one dobijaju deo poreza koji njihovi stručnjaci plaćaju Americi, Nemačkoj i drugim zemljama, na čemu bi morala da poradi i Srbija. Dobar primer je Indija, koja ima strategiju “izvoza mozgova”, tako da se deo sredstava koje oni tamo stiču i deo poreza koji daju vrati u Indiju.

- Njihov odlazak ne treba sprečavati, već iskoristiti. Potrebno je napraviti socijalne mreže, društveni kapital, koji će povezati stručnjake i naučnike u dijaspori, koji će omogućiti razmenu znanja, ali i dovođenje investicija na ove prostore. Mora biti promena i u domenu fiskalne politike.

Prema mišljenju dr Ljubiše Mitrovića, profesora emeritusa Univerziteta u Nišu, odliv mozgova nije karakterističan samo za našu zemlju.

- To je izraz novih oblika nejednakosti razmene rada u svetu i regionalne protivrečnosti na relaciji jug-sever - ocenjuje prof. Mitrović.

- Umesto kuknjave, vreme je da se definiše odnos države, univerziteta, Akademije nauka i drugih institucija prema pojavi odliva obrazovanih stručnjaka u koje je društvo uložilo velika sredstva.

On dodaje da država mora da napravi strategiju u kojoj će se dati odgovor na pitanje kako da se sadašnji gubitak sa odlivom mozgova pretvori u dobitak u narednom periodu sa njihovim povratkom.