ZAPISI IZ PARIZA: Punđa

SUNČANE naočari navrh pegavog nosa. Pulsiraju vlažne nozdrve gradske šmizle. Nepokoreno mlado telo. Melodičan hod. Baletanke šunjalice. Vreli južnjak, koji se namerio čak iz Sahare, valja usput, ka severu, među njenim pamučnim koračjem, u snežnobeloj grudvi papirne maramice, isceđene ostatke leta.

Cicana haljina cvetnog desena. Do grla zakopčane čizmice Meri Popins. Na njima prah staze iz parka. Trebljene travke s leđa. Punđa. U šinjonu grafitna olovka, s tragovima oštrih zuba. Note u rukama. Kroz otvoren prozor zgrade pored koje prolazi, u rano popodne izduženu senku prate Ofenbahove suze Žakline, dok zefir raznosi pasiju Danferom. Pade svetla kap na pegavi nos. Da li će prodati ovu sliku?

Plakat komunističke partije na Morisovom stubu, preživelom još od sredine devetnaestog veka, nad čijom markizom urliču lavovi revolucije. Ona danas skreće udesno. Prate je širok osmeh žene iz bleda oko Tanžera, buket narcisa za prvi ispit položen u ovom roku, žmirkavo oko okrenuto ka zapadu, u njemu redak ametist i lažna budža safira na dugačkom prstu.

I dendi na trotinetu, i zvezdice na najlepšim hulakopkama na svetu, na trotinetu, i glasni smeh da se razbije strah, na trotinetu. Mlada mama vozi dete na biciklu. Holandez usporenih točkova. Sitan vez na rubu pantalona, dečak duge kose vuče ružičastu vespu za nos.

PROČITAJTE I:ZAPISI IZ PARIZA: Identitet

Fina nit koja nedostaje visoko na čarapi lagano sledi tanko izvajanu nogu i nestaje u podzemnom prolazu. Češe se o šal boje karmina koji krije poljubac na gospodinovom vratu. Miris sandalovine u ružičkinoj luli. Engleski tvid. Vreme vešto pospremljeno u štofu. Iz suprotnog pravca, uz Poarove brke, podruku, kruške lepe Helene. Otežale grudi hrle dublje u jesen. Dekolte na leđnoj strani.

Pčela iz gradske košnice na mednoj čaši vina. Kelner rasteruje prosjaka. U kartonsku čašu mu se, iza leđa, skotrlja polutak. Prsla staklenka dugog vrata na asfaltu letos izbodenog oštrim štiklicama. Kati Tipiča kasni na sastanak u kafeu "Dager". Krilati mrav na ugrejanom stolu, istopljeni miris četiri vrste sira. Autobus na hibridni pogon, ljudi se i dalje pokreću hranom i vazduhom. Vazduh iz doba kestena. U toploj čokoladi posejan mrak kolonijalnih tragova. Vrpolji se usrani golub. Gostuje ginjol Petar Pan na Trgu Žilber Peroa.

Idiličnu sliku kafanske kompozicije, za susednim stolom, sa dopola ispijenom šoljicom produžene kafe, ključem bez priveska, origami žabicom od potrošene karte za metro, otkinutim komadom kroasana na porculanskom tanjiriću bez šare i posutim mrvicama oko kojih nestrpljivi vrapci izdaleka vrebaju priliku, neprimereno kvari hladna, večito ista stranica elektronske knjige.

Usiljeni osmeh turista, plastični rasad druge kulture. Ekler se u momentu topi na vrhu jezika. Na čelu, crveni pečat tilaka. Kaciga kao korpa za sitan bakaluk. Viri duga peruška praziluka. Osvrt na hozentregeru. Ubistvo iz "Figaroa" pod miškom. Invalidska kolica u ludoj jurnjavi životom. Birane reči, korpica od fajansa sa karanfilićima. Kasne godine i dalje, uporno, idu. Na stočiću, uz čašu gamea, priča napisana olovkom iz punđe. Pariz, poslednje nedelje septembra.