Putinova hamburška pobeda

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

PRE nego što se napravi konačni bilans dvodnevnog samita G-20, kome je domaćin bila nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Rusije Vladimir Putin može da bude posebno zadovoljan. Sudeći po broju zainteresovanih da se sretnu s njim i razgovaraju o najaktuelnijim svetskim problemima, ali i o saradnji sa Moskvom, sasvim je jasno da su oni koji su "izbrisali" Rusiju iz sastava G-7 doživeli u Hamburgu poraz, a Putin veliku pobedu.

Ideja bivšeg američkog predsednika Baraka Obame i njegove administracije da izoluju Putina i Rusiju posle pripajanja Krima - u Hamburgu je doživela definitivni poraz. Zbog toga što Putina ne zovu na samite G-7 on ništa nije izgubio, ali su zato oni izgubili od danas najprivlačnije medijske ličnosti u svetu. Putinova hamburška pobeda ne znači da će Zapad uskoro skinuti sankcije Moskvi, ali je očigledno da on ima veliki autoritet u svetu i da su mnoge zemlje zainteresovane da sa Rusijom što više sarađuju kako na političkom, još više na ekonomskom planu. Primera radi, japanski premijer Šinzo Abe čekao je više od sata u petak po podne Putina koji je produžio razgovor sa Trampom.

NOĆ posle dugačkog razgovora sa Putinom, predsednik SAD je u razgovoru sa britanskom premijerkom Terezom Mej kazao da je prvi susret sa ruskim liderom bio prekrasan. Američki državni sekretar Reks Tilerson je istakao da su Tramp i Putin brzo uspostavili kontakt i da se stvorila "pozitivna hemija".

O Ukrajini su u subotu ujutro na "radnom doručku" u hamburškom hotelu "Atlantik" razgovarali Angela Merkel, Vladimir Putin i novi francuski predsednik Emanuel Makron. Interesantno je da nemačka kancelarka, kao domaćin samita G-20, nije htela, mada je mogla, da kao gosta pozove ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji inače učestvuje u "normandskom formatu" kad se raspravlja o Donbasu.

Merkelova, Putin i Makron su se složili da je važno da se poštuje prekid vatre u Donbasu, ali su izrazili žaljenje što se ne realizuju Minski dogovori, već se tapka u mestu. Svima je jasno da Porošenko nema snage ni podršku u svom parlamentu da izglasa i najminimalniju autonomiju u Donbasu.

Sada kad su se Putin i Tramp dogovorili da Amerikanci imaju svog čoveka za vezu, nameće se pitanje hoće li situacija početi da se menja. Odmah posle završetka samita u Hamburgu, u Kijev putuje američki državni sekretar Tilerson, koji će razgovarati s tamošnjim rukovodstvom.

Vašington je za svog specijalnog predstavnika za Ukrajinu odabrao Kurta Volkera (55), koga bije glas da je "jastreb" i inače je blizak velikom prijatelju Ukrajine i protivniku Rusije, senatoru Džonu Mekejnu. Volker je karijeru počeo kao analitičar u CIA, a zatim je od 1988. prešao u diplomate, da bi dogurao 2008. do mesta stalnog predstavnika SAD u NATO. Hoće li on pomoći ili će štetiti u traženju kompromisa zaraćenih strana u Donbasu, tek će se videti.

HOĆE li Tramp uspeti da saradnjom sa Putinom donese mir u Siriji i Ukrajini, ne zavisi samo od njegove dobre volje. U narednom periodu će proveriti i koliki je njegov predsednički autoritet u njegovoj zemlji. Da podsetimo, i bivši državni sekretar Džon Keri je posle više maratonskih razgovora sa svojim kolegom Sergejom Lavrovom postizao dogovore o Siriji pa i o Ukrajini, ali to ništa nije vredelo jer su sve njegove dogovore ignorisali "jastrebovi" iz Pentagona.

AP PhotoMarkus Schreiber

Realna opasnost za sabotažu američkih "jastrebova" prisutna je i sada. Bez podrške u Kongresu i Senatu, Donald Tramp ne može da realizuje buduće dogovore sa Kremljom, ma koliko oni bili dobri. Ne obezbedi li tu podršku, Tramp će morati da pravi kompromise sa američkim "jastrebovima" da bi sačuvao predsedničku fotelju. Prvi test Trampovog autoriteta će biti već uskoro.

Danas u podne stupa na snagu prestanak vatre u zoni na jugozapadu Sirije, u rejonima Dera, Kunejtra i Suvejda. O stvaranju takve zone primirja dogovorili su se 7. jula i eksperti Rusije, SAD i Jordana. Bezbednost oko te zone će osigurati ruska vojna policija u koordinaciji sa SAD i Jordanom. Razgovor o severnoj zoni prestanka vatre će se nastaviti. Do sada slična primirja nisu poštovali upravo oni koje su štitili Amerikanci i njihovi saveznici.

KO JE POSLAO MELANIJU?

PRVI susret Putina i Trampa biće zapamćem u istoriji diplomatije i po tome što je neko iz pratnje američkog predsednika nagovorio Melaniju Tramp da signalizira suprugu da je već prošlo planirano vreme za pregovore. Američki državni sekretar Tilerson tvrdi da je on više puta kazao Trampu da je isteklo planirano vreme, ali se on na to nije osvrtao jer je očigledno smatrao da je važno da nastavi razgovor sa Putinom. Ko je nagovorio Melaniju da pokuša da prekine razgovor lidera dveju najmoćnijih država, Tilerson nije rekao.

Činjenica je da je jedan broj ljudi iz Trampovog okruženja bio za to da razgovor sa Putinom ne traje više od pola sata, dok su ga neki nagovarali da izbegne razgovor, ali ih Tramp nije poslušao - susret je okončan nakon dva i po sata!