Sve više novca za oružje

SVET na oružju ne štedi - zaključak je, u najkraćem, izveštaja stokholmskog Instituta za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI). Švedski institut, naime, konstatuje, da su na globalnom nivou izdvajanja za naoružanje porasla prvi put od 2011. godine. Uprkos tome što je drastično pojeftinjenje nafte, uz ekonomske nedaće, nagnalno nekoliko zemalja da sreže izdvajanja za vojsku, povećani broj kriznih žarišta, dao je, ipak, vetar u krila industriji naoružanja.

Na čelu liste najvećih vojnih potrošača i dalje nema velikih iznenađenja, pa SAD prednjače sa vojnim budžetom od 596 milijardi dolara. Polako ih sustiže druga najveća ekonomska sila, Kina. Svojevrsno iznenađenje predstavlja Saudijska Arabija, koja je prvi put pretekla Rusiju po izdvajanju za oružje. Institut kao glavne razloge za to izdavaja angažman Rijada u Jemenu, ali i pad ruske rublje.

Na drugoj strani tasa su Venecuela, Angola, Bahrein, Ekvador, Oman, Južni Sudan, proizvođači crnog zlata, kojima je pad glavnog izvoznog artikla skresao budžet i za odbranu. Venecuela je, tako, za čak 64 procenta smanjila izdvajanja za vojsku.

Veza između cena nafte i troškova za naoružavanje, ipak, u celini je u drugom planu u odnosu na konkretne potrebe. To se upravo vidi na primerima Saudijske Arabije i Rusije koje su uprkos padu cene nafte, koja je njihov značajan strateški proizvod, povećala izdvajanja za naoružanje.

ISTOČNA EVROPA

ZANIMLjIVO je i da Evropa, tradicionalno tromija u spremnosti da da odreši kesu za oružje, ovog puta beleži porast potrošnje od 1,7 procenata. Evropski prosek podiže istok kontinenta, koji je, zastrašen ukrajinskim konfliktom, podstakao spremnost na odbranu. Od vodećih evropskih potrošača, Britanije, Francuske i Nemačke, Berlin je ove godine prikočio u izdvajanjima za naoružanje, ali sve tri zemlje već najavljuju znatnija izdvajanja narednih godina.