Čečenija i Ingušetija na ivici sukoba

U Groznom kažu da vlasti u Ingušetiji sada žele nove teritorije nauštrb Čečenije. Posle raspada Čečensko-inguške Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike 1992. skoro celi Sunženski rejon je pripao Ingušetiji.

- Ako je po ruskim zakonima to što je radio general Dudajev bilo protivzakonito, onda ni njegova odluka o teritorijalnim ustupcima Ingušetiji nema nikakvu važnost - tvrdi Kadirov. - Nova granica može da spreči buduće sukobe i bilo kakva pomeranja granice - smatra on.

One snage koje Čečenija smatra ekstremistima predsednik Ingušetije Junus Bek Jevkurov naziva "mladim ljudima koji su u zabludi".

- Ako Jevkurov ne može u svojoj republici da napravi red, učinićemo mi to - ljutit je Kadirov. On se razgnevio kad su iz inguškog sela Galaški napali selo Centeroj, u kome su se rodili Kadirovi otac i sin. Čečenska policija je napala inguško selo i ubila dva bojovnika. Predsednik Jevkurov je rekao da bi voleo da o tome porazgovara sa Kadirovim u četiri oka.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je već izjavio da bi međusobnu granicu trebalo da odrede sami Čečeni i Inguši.

NEKADA BILI ZAJEDNO

ČEČENIJA ima 1.200.000 stanovnika, a Ingušetija oko pola miliona. Od 1934. to je bila Čečensko-inguška Autonomna Sovjetska Republika. Razdvojili su se 1992, kad je Čečenija proglasila nezavisnost.

Pošto je deo stanovništva za vreme Drugog svetskog rata sarađivao sa Nemcima, Staljin je naredio njihovu deportaciju u centralu Aziju, najviše u Kazahstan. Oni su se vratili posle Gorbačovljeve perestrojke.