Kneževina Lihtenštajn 1862. godine bila je još uvek deo Nemačke konfederacije, kojom je i dalje rukovodio austrijski car Franja Josif. Zbog pitanja ko će predvoditi nemačke zemlje koje su sanjale o ujedinjenju, došlo je tokom juna-jula 1866. do oružanog sukoba između Carevine Austrije i Kraljevine Pruske, u kojem je deblji kraj izvukla Austrija, koja je zauvek isključena iz Nemačke. Nakon toga je obrazovana je Severnonemačka konfederacija na čelu sa Prusima, dok se Austrija reformisala, i da bi smirila Mađare, stvorila Austrougarsku.


To je bio poslednji sukob u kojem je učestvovala Kneževina Lihtenštajn. Knez Johan Drugiudovoljio je zahtevima austrijskog cara da se uključi u sukob, ali samo pod uslovom da brani nemački Tirol, jer nije želeo da ratuje protiv drugih Nemaca. Svojih 80 vojnika poslao je na alpski planinski prelaz Stelvio, na austrijsko-italijansku granicu, za slučaj napada Italije koja je ušla u savez sa Pruskom, a 20 vojnika je ostalo da čuva Lihtenštajn.


Kada se rat završio 22. jula, lihtenštajnska vojska je krenula nazad i bila svečano dočekana kod kuće. Samo je sada, kaže tamošnje narodno predanje, brojala 81 vojnika! Upovratku im se priključio neki veseli italijanski oficir za vezu. Austrija je tada izgubila Veneto i delove Frijulija.



Lihtenštajn, stešnjen između Austrije i Švajcarske, fizički je sprečen da 1871. uđe u sastav Nemačkog carstva pod palicom Pruske. Ova kneževina je 1868 raspustila svoju malenu vojsku i proglasio večitu neutralnost. Niko je nikada nije prekršio.


(telegraf.rs)