Dejtonska tvorevina ušla je u novu, verovatno najopasniju krizu od njenog formiranja. Koja bi – ako se obistine reči Milorada Dodika da je „Republika Srpska krenula na put izlaska iz BiH sa kojeg nema povratka“ – mogla da dovede do nestanka države nastale u američkoj vojnoj bazi u Ohaju 1995. godine. Ili do – pod uslovom da ipak dođe do u ovom trenutku malo verovatnog kompromisa – radikalne promene odnosa na prostoru nekadašnje centralne jugoslovenske republike.

Pročitajte još: Dodik: Odbrana Srpske i po cenu SANKCIJA

DODIKOVI USLOVI

Teško je verovati da je državnik iz Laktaša olako izgovorio reči o „polasku na put bez povratka sa kojeg RS neće zaustaviti ni SAD, ni bilo ko drugi“, međutim, ne treba isključiti mogućnost da rasplet najnovije krize donese rešenje kojim bi, uz značajne promene, BiH ipak o(p)stala u sadašnjim, avnojskim granicama.
Mada, čini se, ni sam ne veruje da je, s obzirom na stav Bošnjaka i njihovih zapadnih prijatelja, moguće dogovoriti takvu reformisanu BiH, Dodik je u izjavi datoj zagrebačkom „Večernjem listu“ saopštio uslove koji su, po njegovom viđenju, poslednja šansa za očuvanje države koju istinski želi samo jedan od njena tri konstitutivna naroda.

„Hrvatima se mora vratiti puna suštinska konstitutivnost, Srbima bezbednost u smislu da više ne budu žrtve prevara i prenosa nadležnosti i da se dogovorimo, ako hoćete. A ako ne, mislim da na proleće naredne godine neće biti BiH“, poručio je srpski član Predsedništva BiH.

USTAVNI SUD

Inicijalni potez za izazivanje novog potresa u BiH povukle su sudije Ustavnog suda BiH, tačnije, većinska koalicija bošnjačkih i stranih arbitara koja od formiranja ovog organa nastoji da svojim presudama transformiše dejtonsku zajednicu u unitarnu državu po volji njenog najbrojnijeg naroda. Nakon što je više godina udarao po institucijama i simbolima manjeg BiH entiteta (grbu, himni, Danu Republike 9. januara) Ustavni sud je, nimalo slučajno, krenuo u napad i na teritoriju RS, osporavajući vlastima u Banjaluci pravo da raspolažu imovinom na zemljištu koje po Dejtonskom sporazumu pripada srpskom delu BiH.

Delioci ustavne pravde iz Sarajeva su 11. februara doneli odluku da je član 53 Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske – kojim je propisano da predmetno poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed RS – „suprotan Ustavu Bosne i Hercegovine“, te zaključili kako je „država Bosna i Hercegovina isključivo nadležna u regulisanju pitanja državne imovine“!

Pošto u Dejtonskom sporazumu stoji da entitetima pripada sva imovina na njihovoj teritoriji osim one koja je izričito data u nadležnost BiH (a u pogledu zemljišta nije bilo nikakvog prenosa nadležnosti na organe u Sarajevu), očigledno je da je sud, koji je u sprovođenju zadataka zamenio istrošenu instituciju visokog predstavnika, najnovijim pokušajem pravne otimačine teritorije poslao jasnu poruku Republici Srpskoj. Pripadnicima većinskog naroda iz manjeg entiteta BiH poručeno je da moraju da zaborave „slovo Dejtona“ i prilagode se, zapadnom delu međunarodne zajednice daleko prijemčivijem, „dejtonskom duhu“. Konkretno, od njih se traži da shvate kako ne uživaju nikakva suverena prava na teritoriji RS, već su samo „podstanari“ u državi Bosni i Hercegovini iz koje u skladu s tim mogu jedino – kako je ne tako davno zborio bivši reis-ul-ulema Mustafa Cerić – „odneti onoliko zemlje koliko je imaju na opancima“.

SRPSKA REAKCIJA

Na izazov, koji je prvi političar Republike Srpske nazvao „državnim udarom“ i „otimačinom 94.000 hektara zemljišta“, reagovali su, naravno, čelnici srpske državne tvorevine zapadno od Drine.

Na sastanku kome su, pored svih državnih funkcionera iz entitetskih i zajedničkih organa BiH, prisustvovali i predstavnici parlamentarnih političkih partija (indikativno je da je lider SDS-a Mirko Šarović izostao sa skupa, delegirao je svog zamenika Radu Savića) doneta je odluka da predstavnici RS u institucijama BiH (Predsedništvo, Savet ministara, parlament) obustave rad na donošenju bilo koje odluke sve dok ne bude usvojen novi Zakon o Ustavnom sudu BiH u čijem sastavu neće biti stranih sudija.

Sprovođenje ovih zaključaka trebalo bi, kako neki smatraju, praktično da dovede do paralize rada najvažnijih organa BiH koji svoje odluke ne mogu donositi bez saglasnosti predstavnika oba entiteta, mada su se već javili pojedinci, poput poslanika SDS-a i bivšeg ministra bezbednosti BiH Dragana Mektića, spremni da „bojkotuju srpski bojkot“.

Videćemo ukoliko ova situacija potraje duže, hoće li dve glavne opozicione stranke RS, SDS i PDP, ustrajati na već spomenutim „srpskim zaključcima“, ili će se pod uticajem doskorašnjih partnera iz Sarajeva i zapadnih savetnika distancirati od odluka za koje su njihovi predstavnici na sastanku u Banjaluci dali saglasnost.

Interesantno je, međutim, da je Milorad Dodik odbacio tvrdnje da najavljene mere predstavljaju blokadu rada institucija BiH. On je pojasnio da će predstavnici RS biti prisutni na sednicama zajedničkih organa, te da će „imajući u vidu specifičnosti u odlučivanju institucija BiH, tamo gde to mogu odmah, zaustaviti donošenje odluka, a tamo gde moraju da učestvuju u odlučivanju, glasati protiv“.
Dodik je takođe najavio mogućnost da Narodna skupština RS poništi ranije datu saglasnost za prenošenje nadležnosti na nivo BiH u pogledu oružanih snaga, indirektnih poreza i visokih sudskih i tužilačkih organa, što bi – ukoliko zaista do toga dođe – bio novi izazov bošnjačkim političkim strukturama i njihovim globalističkim mentorima.

VUČIĆEVA MOLBA

Aleksandar Vučić se na Dan državnosti Srbije u Beogradu sastao s Miloradom Dodikom i Željkom Cvijanović, i posle sastanka saopštio da će matica nastaviti da podržava Republiku Srpsku, ali i zamolio čelnike RS da se za svoja prava bore kroz institucije, kako ne bi destabilizovali region.

„Moja molba predsedniku Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović jeste da imaju u vidu interes našeg naroda. Razumem sve sa čime se suočavaju, ali zamolio sam ih da sve rade pravno, demokratski i kroz institucije. Mnogi bi želeli da kažu kako tim procesima upravlja Beograd, po starom receptu iz prošlosti prema kojima je Srbija kriva za sve. Srbija podržava Dejtonski sporazum i tako poštuje integritet BiH, ali, razume se, i integritet RS unutar BiH.“

Milorad Dodik je naglasio da Srbi u RS, nakon novih pokušaja unitarizacije BiH, imaju dve mogućnosti: „Ili će doći do promene strukture Ustavnog suda BiH, ili će biti sproveden referendum o statusu Republike Srpske, bez obzira koliko su nam ga do sada osporavali. Dođe trenutak kad narod, i mi kao predstavnici tog naroda, ne možemo više da dozvolimo da ispadnemo glupi, da za pet godina neko napiše kako nas je preveo žedne preko vode.“

PODRŠKA I PRETNjE

Zahtev Republike Srpske da se usvoji novi zakon kojim bi strani arbitri bili odstranjeni iz Ustavnog suda podržao je i predsednik HDZ-a Dragan Čović, ali su usledile očekivane negativne reakcije domaćih i stranih političkih i diplomatskih faktora iz Sarajeva.

Bakir Izetbegović je, prebacujući Republici Srpskoj da „kao sa švedskog stola“ pokušava da uzme ono što joj odgovara, najavio da SDA neće „ni po cenu krize popustiti u svojoj podršci Ustavnom sudu BiH“. Od Hrvata bosanske orijentacije Željka Komšića čuli smo kako „niži organi vlasti ne mogu dovoditi u pitanje institucije BiH“, ali i gotovo neskrivenu pretnju da „bilo kakve najave neposlušnosti i poricanje sudskih odluka predstavljaju akt pobune i stavljaju one koji to čine izvan zakona“. Šefik Džaferović je poručio da su „sada na potezu Tužilaštvo BiH i Kancelarija visokog predstavnika“, iz koje je, očekivano, saopšteno da „ne može biti rasprave o odlukama Ustavnog suda BiH, koje entiteti moraju poštovati“.

U sličnom tonu reagovala je i ambasada SAD, poslavši u svet „pedagošku“ poruku vlastima u Banjaluci da „poštovanje ustavnog poretka nije diskreciono pravo već obaveza u bilo kojoj zemlji u Evropi“.

I zvanični Beograd, kao i vlasti u Banjaluci, želeli bi da se stvari reše mirnim putem, povratkom u „dejtonske okvire“, ali je problem u tome što je – zbog odbijanja Bošnjaka da pristanu na reformisanje Ustavnog suda, te podrške koju im daje Zapad – manevarski prostor za tako nešto, najblaže rečeno, maksimalno sužen.

Ukoliko se kriza produži, a Republika Srpska počne da vraća oduzete nadležnosti i zaista krene „putem bez povratka“, logično je očekivati oštru reakciju „čuvara jedinstvene BiH“. Ne treba isključiti ekonomske sankcije zapadnih država manjem entitetu BiH, kao i međunarodno „izopštavanje“ odgovornih funkcionera Republike Srpske, a moguće je i da „probuđeni“ Valentin Incko donese, u skladu sa svojim bonskim ovlašćenjima, „istorijsku odluku“ o smenjivanju Dodika i drugih funkcionera vlasti u Banjaluci, ili čak suspenduje „pobunjenu“ Narodnu skupštinu RS.

SCENARIO ESKALACIJE

Protiv lidera Republike Srpske bi mogao biti pokrenut i krivični postupak pred sudovima BiH, međutim, sve ovo – govorimo za sada samo o hipotetičkim merama – neće imati praktičan efekat ukoliko te mere ne budu realizovane putem primene sile, pošto se „odgovorni“ neće svojevoljno povinovati nalozima i presudama iz Sarajeva. Hoće li aktuelni visoki predstavnik – koji je još 2014. govorio o mogućnosti da „trupe Evropske unije budu upotrebljene ukoliko stanje u BiH bude eskaliralo“ – u cilju zaštite svog i međunarodnog autoriteta izdati direktivu prisutnim snagama EUFOR-a da zavedu vojnu upravu nad „pobunjenim“ manjim entitetom, ili će možda Bošnjaci dobiti mig od moćnih prijatelja da „askerskim“ udarom na RS promene stanje na terenu i time praktično obesmisle Dejtonski sporazum?!

Ni ovu opciju ne bi trebalo unapred odbaciti jer bi, po zamisli globalističkih scenarista, njena uspešna realizacija omogućila postizanje nekoliko ciljeva. Problem postojanja nepodobne srpske tvorevine u BiH bio bi praktično skinut s dnevnog reda, a zemlja zatim lako ugurana u NATO, Beograd bi dobio još jedan bolan šamar i opomenu šta ga može očekivati ukoliko se ne bude povinovao zahtevima u pogledu rešavanja statusa Kosova, dok bi Moskvi bilo stavljeno do znanja ko je i dalje glavni gazda u regionu.

ZAKLjUČCI NARODNE SKUPŠTINE RS

Narodna skupština Republike Srpske je na posebnoj sednici, održanoj 17. februara u Banjaluci, usvojila zaključke u vezi s antidejtonskim delovanjem Ustavnog suda BiH.
Potvrđujući privrženost RS Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH, Narodna skupština obavezala je predstavnike Srpske u institucijama BiH da predlože Parlamentarnoj skupštini BiH usvajanje Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH. Predstavnici RS u institucijama BiH su takođe obavezani da obustave donošenje bilo kakvih odluka u organima BiH do donošenja Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH i njegovog stupanja na snagu. Sve institucije Republike Srpske su dobile obavezu da ne prihvataju i ne sprovode bilo kakve buduće antidejtonske i nedemokratske odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH. Od predstavnika RS u zajedničkim organima BiH zahteva se da u roku od 60 dana obaveste Narodnu skupštinu o sprovođenju usvojenih zaključaka.

Donesene zaključke usaglasile su sve srpske partije u parlamentu, a prilikom glasanja za njih su se izjasnila 72 poslanika, dok je dvoje bilo protiv.

Milorad Dodik je na početku obraćanja poslanicima izgovorio reči: „Doviđenja BiH, dobrodošao RS-egzit“, najavivši tako da bi Srpska mogla putem referenduma napustiti BiH kao što je Velika Britanija otišla iz Evropske unije. Kasnije je, međutim, objasnio da je to „samo jedno od mogućih kretanja i da bi najbolje bilo da se putem zaključaka dođe do toga da Ustavni sud BiH bude reformisan u skladu sa najboljim praksama EU“.

DODIKOVA KALKULACIJA

Mada ovi, sa tačke srpskih interesa, mračni i zasad samo hipotetički scenariji u ovom trenutku ne moraju izgledati kao neposredna opasnost, nesumnjivo je da su čelnici vlasti u Banjaluci svesni rizika koji donosi odlučno suprotstavljanje presudi Ustavnog suda BiH. Postoje, naravno, mišljenja da je Dodik neiskren u svojoj najavi „puta RS bez povratka“, odnosno da svesno javno proklamuje maksimalne ciljeve kako bi kasnije u političkoj trgovini izboksovao manje ali ipak značajne koncesije.

Tačno je da je prvi političar RS proteklih godina često govorio kako građani njegovog entiteta imaju pravo da se putem referenduma izjasne o nezavisnosti, međutim, pri tome je gotovo uvek naglašavao kako čelnici Republike Srpske „nisu avanturisti“ i da se referendum može sprovesti „tek kad se za tako nešto steknu povoljni međunarodni uslovi“.

Očigledno je da sadašnji odnos snaga u svetu ne ispunjava uslove za sprovođenje tog cilja, pa ipak Dodik je, nakon odluke Ustavnog suda BiH – kojom nije samo narušen dejtonski teritorijalni balans po kome RS pripada 49 odsto BiH već i stvoren pravni osnov za dalje otimanje zemlje i imovine – obznanio svetu kako je Republika Srpska „krenula putem izlaska iz BiH“. Uz to je kao argument naveo činjenicu da se praktičnim rušenjem Dejtonskog sporazuma od strane međunarodnih faktora „došlo do zida“.

„Republika Srpska ima izbor između dve stvari, da dozvoli sebi da tiho nestane, ili da učini ono što mora“, saopštio je Dodik, najavljujući da će vreme pokazati koliko je RS zaista ozbiljna u ovoj nameri.

Naredni dani i meseci će zaista pokazati da li će činjenje „onoga što se mora“ stvarno voditi srpski deo Bosne i Hercegovine ka potpunom napuštanju sadašnje dejtonske tvorevine, ali i verovatno dati odgovor na pitanje kuda će iznuđena reakcija Banjaluke odvesti kako nekadašnju centralnu jugoslovensku republiku, tako i ceo region.

Autor: Kolja Besarović