Nakon Drugog svetskog rata, kada je Adolf Hitler službeno proglašen mrtvim, savezničke snage zaključile su da je njegovo imanje po diktatorskim standardima bilo prilično skromno - vredno je oko 800.000 dolara današnjeg novca.

Oduvek je tvrdio da nema novca, a u svom testamentu je izjavio: „Ono što ja posedujem pripada stranci, koliko god to da uopšte ima neku vrednost.“ Istina je bila znatno drugačija, sada se tvrdi da je on sakupio lično bogatstvo u imovini, umetnosti i gotovini u vrednosti većoj od 6 milijardi dolara.

Kada nije planirao svoj uspon na vlast u Nemačkoj i kasniju evropsku dominaciju, Hitler je radio na neverovatnoj lestvici šema za zaradu. Krio je novac prikupljen kao prilog na skupovima, usmeravao milione dobijene prodajom Majn Kappfa i osigurao niz ugovora o pravima na svoje fotografije.

Nismu samo mase bile u neznanju o njegovom bogatstvu, već i poreska služba. Do trenutka kad je postao kancelar, dugovao je tri miliona dolara poreza. Ubrzo nakon toga tiho je odlučeno da kancelari ne moraju da plaćaju porez.

„Osećao je da je plaćanje poreza ispod njegove časti“, objasnio je Kris Viton, autor knjige Hitlerova sreća. „Voleo je novac. Jednostavno nije bio spreman da učini to. "

Britanski TV dokumentarac, "Lov za Hitlerovim nestalim milionima", pita šta se desilo sa bogatstvom. „već u 1944. godini, on ima milijarde rajhsmaraka. Danas je to mnogo više milijardi evra. Od praktično bankrota do milijardi za manje od decenije “, kaže Viton.

Mnogo novca je prebačeno u imovinu, Hitler je potrošio ekvivalent više od 200 miliona dolara za renoviranje svog seoskog odmarališta Berhtesgaden, kompleks sa 30 soba, prepun perzijskih ćilima, tapiserija i starih majstora.

Godfri Barker, istoričar umetnosti, rekao je da mu je Hitlerovo poštovanje za likovnu umetnost pomoglo da skupi zapanjujuću ličnu kolekciju vrednu stotine miliona dolara. "Hitler, čovek koji je želeo da vlada svetom, bio je samo lice za javnost", rekao je Barker. „Privatno jebio nešto što malo ljudi izgleda razume. Njegov život je bilo povezano sa umetnošću. Održavao je večere u Berhtesgadenu na kojima se slobodno razgovaralo o umetnosti sa gostujućim generalima, a ni reč o krvi prolivenoj u logorima u krugu od 70 kilometara. Dahau, selo južno od Minhena, u kojem je bio jedan od najgrubijih koncentracionih logora, bilo je mesto gde je Hitler smeštao umetnost.

Procenio je da 8.500 hiljhada slika iz Hitrelove kolekcija bar 3.500 vresi milione evra svaka.

Nacisti su bili poznati po pljačkanju umetnosti tokom tridesetih godina prošlog veka, ali Viton je rekao da je bio iznenađen kada je otkrio da to izgleda nije bio izvor Hitlerove kolekcije. „Očekivao sam da ću otkriti da je direktno odgovoran za pljačku i krađu slika koje je želeo za sebe i nisam mogao da nađem dokaze za to. Našao sam dokaze da je on platio za njih - ponekad po nižoj ceni, ali nikada slika nije ukradena“, rekao je on.

Gotovo da je Hitler imao novac u rukama. Njegov prijatelj Mak Aman, izdavač Majn Kampf-a, vratio je 10 posto autorskih honorara na milione primeraka knjige, od kojih je mnoge otkupila nemačka vlada. Hitler je takođe primao milione preko Hajnriha Hofmana, svog zvaničnog fotografa još od 1920-ih, koji je došao na ideju da licencira njegov imidž uz naknadu, uključujući i uplatu za svaki pečat koji je kovala vlada.

Prema dokumentima koji su deklasifikovani decenijama kasnije, istraga OSS-a, prethodnika CIA-e, pronašla je račune u vrednosti od preko 350 miliona dolara u četrdesetim godinama prošlog veka. Taj novac nikada nije nađen posle rata.

Keneth Jormark, forenzički računovođa sa sedištem u Njujorku, kaže da je to i dalje misterija. "Hitlerovi bankovni računi nisu baš poznati", rekao je. „Nema mnogo informacija tamo.“

Hitlerova sestra provela je poslednjih 12 godina svog života boreći se za pristup nasledstvu. Pravo joj je dodeljeno 1960. godine, četiri meseca pre nego što je umrla, ali naizgled nije bila svesna ogromnog bogatstva koje je zataškavano.

Jormark je rekao da postoje dokazi o računima u Švajcarskoj i Holandiji, ali nikada nisu isplaćeni naslednicima Hitlera. „Potencijalno bi imali pravo da pokušaju da potraže deo tih sredstava“, rekao je. "Teoretski, banka je trebala da pokuša da pronađe pravog vlasnika."

Kazao je da je verovatno da će švajcarska vlada do sada evidentirala neprijavljeni novac na računima.

Hitlerov testament, koji je napisao u njegovom bunkeru malo pre nego što se ubio, otkrila je specijalna jedinica britanske vojske koja govori nemački jezik. Herman Rotman, nemačko-jevrejski izbeglica, koji je pobegao u Britaniju i prijavio se da se pridruži vojsci sa 18 godina, bio je tamo kada je jedan od Hitlerovih pres sekretara uhapšen.

U naramenicama uniforme je krio dokument koji je bio Hitlerov testament. Slika skromnog čoveka kako je Firer sebe prestavio bila je sve samo ne istinita, iako njegove milijarde nikada nisu do kraja pronađene.