Kako žive Srbi u Mostaru, izvan svetla kamera i reflektora

U Mostaru, prema poslednjem popisu živi oko 5. 000 Srba, ali da bi opstali u ovom gradu i da bi se vratli oni koji su ga napustili tokom rata devedesetih, neophodno je da dobiju status konstitutivnog naroda, jer time dobijaju sva prava koja uživaju i druga dva naroda, upozorava predsednik Koordinacionog odbora Srba u Mostaru Dušan Golo.

„Čim ne možete da izučavate svoj jezik i pismo, istoriju, onda nećete da se vratite u takvu sredinu", kaže on u razgovoru za Tanjug i dodaje da Srbi u Mostaru nemaju nikakvih bezbednosnih problema, jer , kako kaže, tu postoji sukob dva druga naroda, a Srbi su nevidljivi i kao narod i kao građani"

Golo kaže da je gotovo šizofrena situacija da u gradu u koji ne bi bio ono što jeste kada bi se izuzelo sve što su Srbi stvorili i ostavili, za svaku manifestaciju, kao s to su, recimo, Šantićeve večeri poezije koje traju već 102 godine, "mi moramo da prosimo, molimo gradske ili kantonalne institucije da daju sredstva" .

On istovremeno skreće pažnju da to pitanje mora sistemski da se reši, jer takav pristup upućuje poruku srpskom narodu da tu nije dobrodošao da nema prava koja imaju dva druga naroda.

Golo, koji je učestvovao u razgovoru predstavnika Srba iz Mostara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i RS Miloradom Dodikom, tokom njihovog boravka na medunarodnom sajmu privrede u Mostaru, podseća da je odlukom Ustavnog suda iz 2000, kao i amandmanom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH iz 2002. naloženo svim kantonima da usklade svoj ustav sa ustavom Federacije, kako bi Srbi postali konstitutivni narod u tim kantonima.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija predstavila turističku ponudu na sajmu u Mostaru

„Za taj posao je bio određen rok od 9 meseci, ali je od tada je prošlo više od 15 godina i nažalost te odluke još nisu implementirane. Srbi i dalje nije konstitutivan narod u četiri kantona sa hrvatskom većinom. Naše mogućnosti smo maksimalno iscrpeli, jer je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu jednom deklaracijom krajem prošle godine naložio svim kantonima da izjednače položaj Srba sa ustavno pravni statusom druga dva naroda", objašnjava.

Podseća da to slučaj i sa mnogim drugim odlukama Ustavnog i Evropskog suda koje se ne poštuju u BiH , pa su zato, kaže Srbiražili pomoć predsednika Vučića i Dodika.

„Tražili smo podršku predsednika Vučića, koji je sigurno jedan od najvažnijih lidera u regionu i koji uživa veliki ugled i poštovanje. Tražili smo podršku da u razgovoru sa svojim partnerima vidi u čemu je problem i šta se krije iza toga što predstavnici hrvatskog naroda ne žele da pitanje konstitutivnosti srpskog naroda stave na dnevni red“, objašnjava Golo.

Kao problem o kojem su razgovarali , navodi i potrebu izmene izbornog zakona, jer postojecji zanemaruje interesi srpskog naroda, te pomoći za određene infrastrukturne probleme.

„Dobili smo otvornu podršku predsednika Vučića i Dodika da će obezbediti određena sredstva za asfaltiranje puteva, renoviranje domova i dečijih igrališta“; kaže Golo.

To je, kako navodi veoma važno i zbog povratka Srba u Mostar,ali kako on navodi, ekonomska i politička situacija, vezana za status Srba kao naroda u ovom gradu i kantonu.

PROČITAJTE JOŠ: Izgorele tri kuće Srba povratnika u Mostaru

Zato smatra da smatra da je važno da Srbi nshvate i značaj češća u izborima, jer,kako kaže, u BiH vlada sistem „koliko vlasti imate, toliko imate i prava".

Mi nikada nećemo kao narod postići rezultat ako ne budemo politički narod, a to znači da izađemo na izbore i izaberemo svoje predstavnike, te se kroz institucije sistema borimo za svoj narod. Samo na taj način možemo obezbediti egzistencije i radna mesta“, uveren je on.

Objašnjavai da je u birački spisak upisano oko 9.000 Srba, od kojih veliki deo živi u Srbiji, Crnoj Gori, ali i širom sveta i da postoji namera da se oni animiraju da ostvare svoje pravo glasa.

„Kada bi se ispoštovale zakonske procedure ne bi bilo nezaposlenih Srba. U svim institucijama 20 odsto radnih mesta bi trebalo da bude obezbeđeno za Srbe", naveo je kao jedan važan razlog za učešće u glasanju.

Golo se pita zašto bi Srbija ulagala, recimo, u asflatiranje ulica u Mostaru. Te ulice treba da asfaltiraju gradske vlasti, a novac matice, smatra, treba da se koristi za nešto veće. On tako tako navodi da Srbi žele da u Mostaru bude otvoren Srpski kulturni centar, a veoma je srećan i ponosan zbog obnove Saborne crkve Svete Trojice, koja je, kaže, važna ne samo za srpski narod, već i za Mostar.

„Stari most i Saborna crkva su nešto što se ne može odvojiti od Mostara. Mnogi građani, bez obzira na nacionalnost, smatraju da nema Mostara bez Saborne crkve. Sa koje god strane ušli u Mostar, prva stvar koja vam padne u oči je Saborna crkva", kaže.

Očekuje da se radovi na obnovi crkve završe do 2020. , odnosno bar da nekada najveća saborna crkva na Balkanu dođe pod krov da dobije svoje konture, i kaže da će to biti izuzetno značajan dan za Srbe u Mostaru i neretvansko-hercegovačkom kantonu.

„Osećamo jednu vrstu ponosa zbog toga što smo pripadnici tog naroda i te crkve", zaključio je on