Prošla je 21 godina od NATO bombardovanja mosta preko Velike Morave u Varvarinu, ali, čini se, nikada kao ovog proleća nije bilo teže majkama koje su u ovom zločinu izgubile sinove. Do vanrednog stanja, skoro svakoga dana ove tužne žene obilazile su grobove mladića koji su tragično nastradali 30. maja 1999, na Svetu Trojicu, kada je u dva napada raketiran most preko reke, a život izgubilo 10 nedužnih civila.

Od sredine marta, naši stariji sugrađani morali su da ostanu kod kuće. Živadinka Jovanović, iz Varvarina, našla se tako daleko od groba sina Milana Savića (24), koji je poginuo na mostu. Ali srce majke ne zna za strah od bolesti, a suze su jače od epidemije. Kada bi tuga zaustavila disanje, odlazila bi na groblje da se isplače.

- Preteško mi je bilo zadnjih meseci. Da je bilo sreće da se oženi, pa da sada imam unučiće, već bi i oni veliki bili - svedoči, za "Novosti", Živadinka Jovanović. - Ovako, svuda je bila tišina, ulice su bile prazne, a i meni kuća. Kome da otključam, za koga da zaključam. Kada me je stezala tuga, išla sam do groba. Tu uvek porazgovaram sa sinom.

Sećanje na tragediju još je živo. Živadinki je danas ceo svet mlađi sin Miloš, sa porodicom, koji živi u istom mestu.

- Sve je sveže, kao da je sada bilo... I taj odlazak na pijacu, i zvuk bombe koja je prva pukla - priseća se, za "Novosti", Živadinka. - I vest da je Milan otrčao do mosta da pripomogne povređenima, da se nije vratio živ... Bio je takav, dobrica. Nije počeo čestito ni da živi, sve je tada bilo pred njim. Odmah posle škole, zaposlio se, popravljao je šporete u Donjem Katunu. Voleo je sport, uvek su ga pozivali u društvo. Takva mu je narav bila. Sanjao je da napravi veliku kuću.

Sudbinu nikad neutešne majke deli Milanka Marinković, čiji je sin Zoran (33) izgubio život istog dana kada i Milan. Zatekli smo je juče u žurbi, krenula je da sredi grob svog sina za godišnjicu. Danas će, zajedno sa drugim porodicama žrtava, ponovo na most, pa na groblje. Da zaboravi, Varvarin nikada neće Vojkana Stankovića (31), Toleta Apostolovića (74), Dragoslava Terzića (68), Stojana Ristića (56), Ružicu Simonović (55), poginulu sa sinom Ratiborom (38), dobrog sveštenika Milivoja Ćirića (66) i najmlađu među žrtvama, učenicu Sanju Milenković. Imala je samo 16 godina.

Živadinka Jovanović / Foto S. Babović

VENAC PLOVI REKOM

AKTUELNA epidemija uticala je i na protokol obeležavanja tragedije na mostu. Prethodnih dana se prvi put u istoriji sećanja na stradanje varvarinskih mučenika nisu održavale izložbe, promocije knjiga i priredbe. Danas od osam sati počinje liturgija u Crkvi Svetog Uspenja Bodogorodice, a onda će se posle pomena kod spomenika žrtvama kod mosta polagati venci. Đak generacije jedan venac će baciti u reku.

NASTRADALI U DVA NAPADA

U blizini mosta preko Velike Morave nije bilo vojnih ciljeva. Na Svetu Trojicu se u crkvi kod mosta okupilo više od 1.000 duša, a na stotine ljudi krenulo je do pijace. Sa dve rakete, tačno u 13.25, most je pogođen prvi put. Tada su poginule tri osobe, a ranjeno ih je pet. Nakon nekoliko minuta, avioni NATO su se vratili i ispalili još dve rakete. Usmrtili su sedam i teško povredili još 12 civila. Nemački advokati vodili su sudsku bitku u ime porodica žrtava i preživelih, od 2001. godine. Osnovni sud u Bonu, Viši sud u Kelnu,Savezni sud Karslrue i, na kraju, Ustavni sud Nemačke doneli su odluku o odbacivanju tužbe.





S. BABOVIĆ