Na poziv Srbije iz Ciriha je došla da leči ranjenike: Kako je prva srpska lekarka, Šapčanka Draga Ljočić, i danas svetao primer medicinskim radnicima

Aleksandra DELIĆ

ponedeljak, 27. 04. 2020. u 16:10

На позив Србије из Цириха је дошла да лечи рањенике: Како је прва српска лекарка, Шапчанка Драга Љочић, и данас светао пример медицинским радницима

Foto Vikipedija

U rodnom gradu još nema biste. Njeno ime odnedavno nosi DZ
ZDRAVSTVENI radnici koji se ovih dana vraćaju u Srbiju da pomognu u borbi protiv pandemije korone, kao da su inspirisani primerom znamenite Šapčanke, doktorke Drage Ljočić (1855-1926). Prva srpska lekarka se, daleke 1876. godine, takođe, odazvala pozivu svoje zemlje i iz Ciriha, gde je studirala medicinu, došla da leči ranjenike u srpsko-turskom ratu.

Doktorka Draga Ljočić, svakako, važi za jednu od najinteresantnijih žena u modernoj srpskoj istoriji. U rodnom gradu nema biste, a njeno ime tek nekoliko godina nosi dom zdravlja, ali ona živi u pamćenju Šapčana kao velika humanistkinja, čije su istrajnost, iskrenost i posvećenost uvek bile jače od svih izazova.

- Draga potiče iz trgovačke porodice Dime Ljočića, a otac joj je iznenada osiromašio. Talentovanu devojčicu primetila je učiteljica, odigravši presudnu ulogu u njenom daljem školovanju. Da tako nije bilo, završila bi četiri razreda ženske škole i bila bi "učiteljka" - objašnjava, za "Novosti", magistar Sonja Bokun Đinić, koja je napisala istraživački rad o životu doktorke Drage Ljočić, pod nazivom "Jedan neovdašnji život".

OSTALO je upamćeno kako je Dragin otac Dima, izgubivši sudski spor sa drugom rivalskom šabačkom porodicom, platio da zvone crkvena zvona, kao kad bi se oglasila nečija smrt. Kada su ga radoznali Šapčani upitali ko je to umro i za kim su zvonila zvona, odgovorio im je lakonski - umrla je pravda.

- Detalji iz tog ranog Draginog doba nedvosmisleno govore kakva je devojčica jedino mogla i stasati u porodici Ljočića. Pogotovo ako se zna da je njen brat Đura drugovao sa Svetozarom Markovićem i podržavao njegove napredne, socijalističke ideje.
Socijalisti tog vremena traže "oslobođenje ženskinja", pa Draga ima svaku podršku i braće i porodice, kao i Svetozara Markovića. Završava Višu žensku školu i uspeva da se upiše na Veliku školu (naš prvi Univerzitet), ali je tu provela tek godinu dana, pa se odvažila na sledeći veliki korak - da se upiše na medicinske nauke.

- Nedoumice gde će Draga studirati nije ni moglo biti u to vreme: jedino su se u Cirihu primale devojke. Eto paradoksa da je Švajcarska među poslednjima u Evropi priznala ženama pravo glasa - kaže mr Bokun Đinić.

TOKOM studija, Draga je drugovala sa ruskim studentkinjama preko kojih se upoznala sa idejama ruskih nihilista, što je uticalo na formiranje njenih političkih stavova. A kada je počeo srpsko-turski rat (1876-1878), kao bolničarka, dobrovoljno se pridružila srpskoj vojsci.

- Sa sobom je u Srbiju dovela i svoje drugarice, studentkinje, među kojima je bila i Marija Fjodorovna Zibolt. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu dobila je čin sanitetskog poručnika, da bi se, po završetku ratnih sukoba, vratila u Cirih gde je 1879. godine diplomirala sa temom "Prilog operativnoj terapiji fibromioma materice".

Draga je pokazala bezgranično rodoljublje i lojalnost otadžbini, koja joj nije uzvratila priznavanjem njenog profesionalnog rada, te je počela da se bori sa muškim svetom koji je pokušavao da je diskvalifikuje i ukloni sa mesta koje joj pripada. I to samo zato što je žena. Ostalo je zabeleženo jedno od upornih obraćanja Drage Ljočić, koje je upućivala ministru unutrašnjih dela:

"Ja sam završila Medicinski fakultet na ciriškom univerzitetu i položila doktorat medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga, molim gospodina ministra unutrašnjih dela, za dozvolu da u Beogradu praktikujem lekarsku praksu. I ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim gospodina ministra samo neka narediti izvoli i to ću ispuniti."

- Dragina neumorna borba za profesionalno izjednačavanje sa muškarcima, kao što je poznato, nije bila vezana samo za Srbiju. Ministar unutrašnjih dela više puta odbio je njen zahtev za bavljenje lekarskom profesijom, a obrazloženja koja su stizala bila su različita, sve do najapsurdnijeg da niko ne može biti državni službenik ukoliko nije služio vojsku.

SMATRA se da je presudno bilo Dragino poznanstvo sa Vladanom Đorđevićem, načelnikom vojnog saniteta u vreme srpsko-turskog rata, koji je lično intervenisao. Pritisak je popustio uz uslov da Draga položi državni ispit i konačno, od državne komisije je dobila ovakav dopis: "Posle dobrih odgovora, sigurno postavljenih dijagnoza (...) dopuštena je slobodna lekarska i hirurška praktika u Srbiji."

U Beogradu je živela u kući svog brata Đure, u Jevremovoj 6, a pošto nije bila u prilici da se, zbog otpora sredine prema lekaru ženskog pola, iskaže i potvrdi u lekarskoj praksi, u svoj dnevnik zapisala je da je "moralno strašno patila". Tek kasnije počela je da radi u državnoj službi, ali samo kao lekarski pomoćnik u Opštoj državnoj bolnici, tada najvećoj u Srbiji.

Iako u mirnodopskim uslovima nije bila jednaka sa muškarcima, za vreme ratova Draga je imala potpuno priznat status. Učestvovala je u srpsko-bugarskom ratu (1885), pa balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Za vreme srpsko-bugarskog rata ona je, zbog toga što su muškarci otišli na front, bila jedini lekar u tri bolnice u Beogradu - Opštoj državnoj, Zaraznoj bolnici i Bolnici za ranjenike.

Draga potiče iz trgovačke porodice Dime Ljočića


UDALA SE I ZADRŽALA SVOJE PREZIME

DRAGA Ljočić se udala za Rašu Miloševića, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke i - zadržala je svoje prezime. Porodični život bio je pun teškoća i neizvesnosti, najviše zbog suprugovog političkog delovanja, a Raša je osuđen na smrt u vreme njene prve trudnoće zbog aktivnosti oko Timočke bune, ali, ipak, nije pogubljen.
- Draga Ljočić bila je i lični lekar kraljice Natalije i smatra se da je i to uticalo da joj muža ne pogube - priča mr Sonja Bokun malo poznate detalje iz života ove heroine.
Imali su kćeri Spomenu, Radmilu, Zoru i Olgu, a Radmila je krenula majčinim stopama i završila medicinu, takođe u Cirihu. Za vreme Prvog svetskog rata Draga i Radmila radile su zajedno u bolnici u Nišu.

ZAŠTITNICA DECE

BAVILA se dr Draga Ljočić pedagoškim radom i pedijatrijom. Sa ruskog jezika prevela je knjigu Marije Manasejine "Gajenje male dece", smatrajući da je loša informisanost majki rezultirala velikom smrtnošću beba. Recenziju za knjigu napisali su doktor Laza Lazarević i dr Laza Dokić.
Bila je velika zaštitnica dece, zalagala se za otvaranje domova za nahočad, zbog čega je često bila prozivana u javnosti kao osoba koja "javno promoviše nemoral", jer je većina te dece bila vanbračna.

BOLNICA ZA ŽENE

DOKTORKA Draga je jedan od osnivača i prva predsednica Društva beogradskih žena lekara, osnovanog 1919. godine, koje je radilo na prikupljanju sredstava za izgradnju prve bolnice za žene i decu. Izuzetno se zalagala da se ta bolnica što brže izgradi, ali zbog ratnih razaranja otvorena je tek 1920.