Katanac na domove čuva zdravlje: Stanari ustanova za seniore pod zabranom još od sezone gripa

VRATA mnogih domova za stare širom Srbije zatvorena su za sve posete još u vreme epidemije gripa, par nedelja pre uvođenja vanrednog stanja. Većina vlasnika ispoštovala je preporuku Ministarstva rada i uvela potpuni karantin. Tako u njihove prostorije radnici ulaze jednom u 14 dana. To znači, da žive sa stanarima 24 časa, a posle isteka njihove dvonedeljne smene dolazi druga postavka zaposlenih. Na ovaj način sačuvani su životi velikog broja najstarijih. Prema zvaničnim podacima u 74 doma za stare u državnom vlasništvu u ovom trenutku smešteno je 14.512 korisnika, dok u 229 privatnih ustanova boravi 8.617 stanara.

KORISNICIMA GERONTOLOŠKOG CENTRA U SUBOTICI NAJVIŠE NEDOSTAJE ŠETNjA I POSETE NAJBLIŽIH

DAN KRATAK DA URADE SVE ŠTO ŽELE

Još pre nego što je uvedeno vanredno stanje, a pošto je u Subotici registrovan prvi slučaj virusa, vrata Gerontološkog centra u ovom gradu su zatvorena. I to bez pogovora.

U Domu "Dudova šuma" boravi 250 korisnika, koji imaju celodnevnu medicinsku negu, obroke, ali i brojne zanimljive sadržaje kojima mogu da ispune dane. Ono što nemaju su posete bližnjih, ali zahvaljujući savremenim tehnologijama i to prevazilaze.

- Tokom dana radim ručne radove, čitam, slušamo poeziju, razgovaramo, trudimo se da ispunimo vreme i da ne mislimo na sve što se dešava. Svi zaposleni se zaista trude oko nas. Najviše mi nedostaju šetnje, ali i posete članova porodice - priča Vesna Kovančić (85). - Brinem za mlade, članovi moje porodice su medicinski radnici i stalno su izloženi virusu. Nadamo se da će sve ovo brzo proći i da ćemo svi biti zajedno.

Iako ne može da ide u šetnju, Luka Jovović (72) dnevno pređe 11 kilometara po krugu i zgradi, odnosno stepeništu Gerontološkog centra.

- Ko želi da bude aktivan uvek nađe način, a nekada mi je dan kratak za sve što želim da uradim - kaže nam Luka. - Ne prođe dan, a da se telefonom ne čujem sa dragim ljudima. Tako je kako je. Poručujem mladima da budu strpljivi i da se čuvaju, mi smo svoje proživeli, a pred njima je život. (J.L.)

BOSILjKI KOCIĆ NIJE KAO KOD KUĆE, ALI JE ZADOVOLjNA

PESMOM PROTIV KORONE

VREMEŠNA Boranka Bosiljka Kocić i u svojoj 85. godini voli da zapeva i, kako kaže, povede, a da je kolege iz doma prate. Teško joj pada izolacija, ali se saglasila sa naredbom i čuva se koliko može. Posle dvogodišnjeg iskustva sa osobljem u borskoj ustanovi za stare "Vila Katarina", otkriva da u domu ne može da bude kao kod kuće, ali su svi jedna velika porodica i svi jedni drugima pomažu. Ovde, tvrdi, niko ne pita za platu i odakle dolaziš, već je važno kakav si čovek.

Bosiljka voli da se druži sa stanarima, šali se, nasmeje i diže moral u domu. Tako im, kaže, dan brzo prođe. Voli da uzme i ručni rad u ruke i štrika čarape. Vreme krati i uz dobru knjigu i dnevnu štampu i magazine.

- Preživela sam jedan rat i mnogo problema u životu, ali čini mi se da je sada mnogo teže. Šta ćemo hrabrimo jedni druge i čekamo da se vratimo u normalu - priča naša sagovornica.

MICU ANDREJIĆ IZ OKOLINE BORA POZITIVAN DUH NE NAPUŠTA

HEKLANjE KAO BEG OD STVARNOSTI

Mica Andrejić (86) iz Krivelja kod Bora već je uveliko zašla u devetu deceniju, ali je pozitivan duh i vedro raspoloženje ne napuštaju ni u vreme pandemije. Mica je, kaže, hvala bogu dobro, bez obzira što je u potpunoj izolaciji i osim osoblja doma i stanara "Vile Katarina" u Boru nikoga nije nedeljama videla. Dve godine je na spisku stanara i jako je zadovoljna.

U slobodno vreme, koga je sada napretek, igra sa domskim drugarima društvene igre, najčešće "ne ljuti se čoveče", razmenjuje mustre za hekleraj i trudi se da misli pozitivno.

- Izađemo u dvorište i prošetamo, a da bi održali kondiciju i vežbamo - otkriva nam Mica.

Najviše joj nedostaju deca koju dugo nije videla, ali to pokušava da nadoknadi čestim telefonskim razgovorima.

PENZIONERI IZ KLADOVA BEZBRIŽNI U KARANTINU

AKO SE NE ČUVAMO ODE GLAVA

Roksandi Popović u 75. godini više ništa ne fali. Svoje je, kaže, proživela, sada je vreme da mladi uživaju, ali vreme im ne ide baš naruku. Dani su joj isti kao i ranije. Sada, međutim, češće voli da čuje kako su joj deca, kako se oni snalaze u današnjoj situaciji.

Vitomir Prvulović ima 76 godina i u izolaciji mu je malo dosadno, jer igrao bi, kaže, karte, ali nema sa kim. Vreme najviše provodi uz televizijski program.

- Dobro podnosim sve ovo. Svestan sam da moram da poštujem sve i da se čuvam, u suprotnom ode glava - iskren je deda Vita.

Ništa mu ne nedostaje, osim kaže, malo više živaca svima nama, ali važno je da nema panike.

Slično iskustvo ima i Miloš Bibulović iz Velike Kamenice. Uveliko gazi devetu deceniju i sve mu je jasno oko vanrednih mera pošto detaljno prati sve televizijske emisije.

- Dobro podnosim karantin, nedostaju mi deca, ali i ovde mi je lepo kao kod kuće. Čitam novine, knjige, pratim televiziju, a i deca me zovu svaki dan po dva-tri puta - kaže stanara doma u Kladovu.

U KNjAŽEVAČKOJ USTANOVI ZA STARE TREĆE DOBA ZA VEĆINU STANARA I ZLATNO

SVI ŽIVE KAO JEDNA VELIKA PORODICA

Ambijent u kome borave najstariji iz Knjaževca i okoline uopšte ne podseća na gerontološki centar, već na hotel visoke kategorije. Ogromno dvorište prepuno zelenila sa velikom fontanom u centralnom delu sada im je jedini izlaz u svet.

Za Jona Čobotovića iz Zaječara nema razlike u domskom životu sada i pre uvođenja potpunog karantina.

Za njega nema razlike u odnosu na raniji period i živi normalno. Hrana je dobra, niko ne izlazi iz dvorišta, čak ni zaposleni, svi živimo zajedno.

- Niko od njih ne ide kući svojoj porodici, već su sada sve svoje vreme i pažnju posvetili nama - navodi vremešni Zaječarac.

Vidosava Petković iz Žučkovog Sela kod Sokobanje posle četiri i po godine ima samo reči hvale za domski život. Sve je isto kao i pre pandemije, druže se, samo što ne mogu da napuste dom.

- Igramo karte i domine, a najveća je prednost što nikada nismo sami - kaže Vidosava.

Iza Kristifora Vasilića iz Belog Potoka kod Knjaževca je dve i po godine u domu i sve mu je potaman. Porodica mu je u blizini, pa su ga dok je to bilo moguće često i posećivali. Slično iskustvo ima i Lenka Pejić iz Zaječara, koja sedmu godinu provodi u knjaževačkom domu.