Freske iz kičice Nikolaja Muhina: Preporod Ruske crkve na Tašmajdanu

RUSKA pravoslavna crkva u beogradskom Tašmajdanskom parku doživljava preporod. Sanacija zdanja koje svedoči o neraskidivim vezama dvaju naroda se privodi kraju. Kada taj posao bude završen, početkom maja, biće postavljane kupole sa krstovima, prepoznatljivim za ruske svetinje.

Na stogodišnjicu otkako su ruske izbeglice utočište potražile u Srbiji, početkom leta počeće i freskopisanje hrama posvećenog Svetoj Trojici. Taj posao poveren je čuvenom ruskom umetniku Nikolaju Muhinu, koji je ukrasio i svodove Hrama Svetog Save na Vračaru.

- Pre četiri godine pojavile su se ozbiljne pukotine na zidovima, statika hrama je bila narušena, pa su naši inženjeri uradili projekat sanacije, koja podrazumeva učvršćivanje temelja i zidova - govori nam otac Vitalije Tarasjev, starešina Ruske crkve. - Predsednik Aleksandar Vučić podržao je naše napore da obnovimo svetinju, i imamo dovoljno materijalnih sredstava da završimo ovaj veliki posao. Zamenili smo krovni pokrivač, koji nije diran od kada je postavljen pre dve decenije, uradili smo novu fasadu, uveli novi sistem ventilacije... Radove lagano privodimo kraju.

Planirano je da u narednih nekoliko nedelja bude postavljena velika kupola sa krstom.

- Iskoristili smo priliku da i taj segment hrama obnovimo - kaže sveštenik Vitalije. - Velika kupola će do Vaskrsa biti montirana, a ideja je da osvećenje krstova, koje se podrazumeva kada se postavlja krsno znamenje na hram, bude 8. maja. Potvrde nekih zvaničnika koji bi voleli da prisustvuju tom činu još nismo dobili, pa ćemo možda izabrati neki drugi datum. Zamolili bismo patrijarha Irineja da osvešta krstove.

Nikolaj Muhin

Posle završetka građevinskih radova, i kada se unutrašnji zidovi u potpunosti pripreme, počeće freskopisanje crkve.

- Mitropolit volokomalski Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne veze Moskovske patrijaršije, koji nadgleda radove na mozaiku u Hramu Svetog Save na Vračaru, blagoslovio je da Muhin bude zadužen za oslikavanje naše crkve - objašnjava otac Vitalije. - U ovom projektu, pod Muhinovim rukovodstvom, učestvovaće i drugi umetnici iz Srbije. Nadamo se da ovaj poduhvat neće predugo trajati, jer je naš hram malih dimenzija - površina zidova koji će biti freskopisani je oko 500 kvadrata. Nadamo se da hram neće biti zatvoren za bogosluženje. To smo imali samo jednom u istoriji naše crkve, kada je oštećen u vreme raketiranja zgrade Radio-televizije Srbije.

Otac Vitalije Tarasjev

Otkako je podignuta 1924. godine, Ruska crkva je samo jednom rekonstruisana. Svetinja koja je preživela Drugi svetski rat, oštećena je 1999. tokom NATO agresije. U noći kada je bombardovana zgrada RTS, ostala je na mestu samo zahvaljujući pozorištu "Duško Radović", koje se nalazi između ova dva zdanja.

- Crkva je imala 27 rupa na krovu, prozori su izbačeni iz ležišta, plafon hrama je mogao svakog trenutka da se obruši na nekog vernika, i bili smo prinuđeni da zatvorimo hram za bogosluženja - seća se otac Vitalije. - Srećom, bio je letnji period, pa smo liturgije održavali na platou između crkve i kancelarije. Uprkos svim iskušenjima, liturgija nije prestajala da se služi od kada je hram podignut.

Unutrašnjost crkve Svete Trojice

Iz godine u godinu liturgiju u Ruskoj crkvi posećuje sve više vernika.

- Naša pastva se poslednjih tridesetak godina proširila, ranije su to bile mahom izbeglice koje su došle 1920. u Kraljevinu SHS i njihovi potomci. Posle političkih promena u Sovjetskom Savezu i dolaskom Gorbačova na vlast, popustili su zategnuti odnosi između države i Crkve, prestali su progoni i pritisci, pa su ovde počeli da dolaze i članovi diplomatskog kora. U međuvremenu se proširila ruska zajednica u Srbiji i oni su postali naši vernici. Mnogi od njih ne žive u Beogradu, ali dolaze u crkvu za velike praznike.

POČIVALIŠTE GENERALA VRANGELA

RUSKA crkva Svete Trojice, sagrađena je prema projektu Valerija V. Staševskog, a ikonostas je uradio poznati ruski ikonopisac knez Miahailo Sergejevič Putjatin. Ubrzo po izgradnji, hram je postao duhovno sedište Rusa u rasejanju. U njemu su rukopolagani novi episkopi, a srpski patrijarsi Dimitrije, Varnava, Gavrilo, German i Pavle često su činodejstvovali u ovoj crkvi. Svetotrojački hram čuva mnogobrojna svedočanstva mučeničkog i teškog vremena. Poslednji vrhovni komandant Bele armije, general baron Petar Nikolajevič Vrangel, preminuo je u Briselu 1928, a prema vlastitom zaveštanju, sahranjen je pod svodovima Ruske crkve u Beogradu (na slici). U ovom hramu su pohranjene mnoge svetinje, ikone i ćivoti.