Seoske vile na platnima: Arhitektura u Banatskom Velikom Selu inspiracija slikarima

FASADE starih kuća, vile nekada bogatih meštana, zgrada železničke stanice, pa i delovi ulica u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde inspirisale su slikare da ih četkom i bojom prenesu na svoja platna. Tako su trajne likovne portrete dobile Kerkezova vila, žuta kuća, prelepa stara građevina "na ćošku", železnička stanica, ali i stara katolička crkva iako je odavno više nema u selu. Slikarskim kistom zabeležene su i neke kapije, ajnforti i pejzaži.

- Seoska arhitektura bila je vrlo podsticajna i to je aktuelna tema, jer je očuvanje kulturnog nasleđa, posebno lokalnog, vrlo popularno i u svetu. Banatsko Veliko Selo ima arhitekturu s kraja 19. i početka 20. veka, sa srednjoevropskim šmekom, koja je vrlo zanimljiva i u detaljima i u celini - objašnjava profesor doktor Milorad Stepanov.

Novi, likovni izgled i život seoske zgrade i kuće dobile su zahvaljujući Udruženju likovnih stvaralaca "Džev" koje je okupilo 24 slikara na koloniji "Sećanje na Dževa" i usmerilo ih baš na seosku arhitekturu kako bi je sačuvala i na taj način. Zahvaljujući onome što su slikari preneli na platna, šira javnost upoznala je ovo selo na izložbama u Kikindi, i u Beogradu, u Skadarliji.

- Spletom istorijskih događaja nakon Drugog svetskog rata, nemački i francuski narod napustio je ovo selo i iza sebe ostavio večne artefakte u materijalnoj i duhovnoj kulturi. Arhitektura seoskih kuća ukrašenih, s jedne strane plitkom malterskom plastikom, a s druge strane baroknim zabatima, ređe secesijskim, visokim ajnfort kapijama, floralnim motivima iznad prozora, pružila je umetnicima neprocenjivu inspiraciju za stvaranje jedne nove dimenzije naše bogate kulturne baštine - ocenila je Tanja Đaković, akademski slikar, rođena u ovom selu.

PROČITAJTE JOŠ: Neke su pisane perom i mastilom, stare su i do 140 godina i stizale su čak iz Amerike: Kako je iz hobija beogradske književnice nastala jedinstvena zbirka

Budući da, po sopstvenom priznanju, više voli selo nego grad, oko i četkica akademskog slikara Zlatana Vojvodića skoro da su se zaljubili u arhitektonsko nasleđe Banatskog Velikog Sela.

- Ovo mesto ima arhitekturu prepoznatljivu za Banat. Ima novih, lepih kuća, ali je staro jezgro veoma zanimljivo i nostalgična je veza za moje odrastanje. Brzo sam zapazio niz kuća sa žutom fasadom u centru - prenosi Vojvodić.

MURALI NA FASADAMA?

NEKIM slikarima inspiracija je bilo i jezero Laguna, jer ima onih trajno zaljubljenih u nevidljivo panonsko more. A ako bude uslova da se relizuju ideje slikara, već možda ove godine selo će na nekim fasadama dobiti i prve murale.