Smešten u Kući legata, objediniće zaostavštinu Miše Blama: Beograd dobija Muzej džeza?

Ukoliko sve bude teklo po planu, Beograd će na stogodišnjicu "dolaska" džeza u Srbiju imati muzej posvećen ovom muzičkom žanru. Muzej bi trebalo da se nalazi u suterenu zgrade iz 1869. godine u Knez Mihailovoj ulici 46, gde je smeštena Kuća legata. Osim toga, već nekoliko meseci ozbiljno se razgovara o tome da se zaostavština Mihaila Miše Blama nađe objedinjena u ovom svojevrsnom legatu popularnog džezera.

Prvi put u srpskoj prestonici, džez se pominje početkom 1922. godine, kada je objavljeno da u noćnom Beogradu "danas grmi džaz band". Ako pratimo put popločan notama i njime se vratimo u Beograd dvadesetih godina prošlog veka, koraci će nas sigurno odvesti do orkestra "Studentski Miki džez" i imena Rafaela Blama, Mišinog oca. I u vreme kada je naziv novog muzičkog pravca lutao novinskim člancima od žaza, preko džaza do džeza.

- Na sastanku u Skupštini grada 28. novembra, kome su prisustvovali Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu, izneo sam ono što mi je Miša Blam ostavio kao amanet nekoliko meseci pred smrt. Tražio je da mu pomognem da osnuje muzej džeza. Srećan sam što gradski sekretarijat nije samo podržao ovaj projekat, već namerava da ga realizuje - kaže inicijator ove ideje Miroslav Tasić, koji je nekada bio predsednik Upravnog odbora Kuće legata.

Pročitajte još - USKORO NOVA USTANOVA KULTURE NA JUGU: Niški muzej za kraljeve džeza

Kolekcija Miše Blama broji nekoliko hiljada predmeta - od knjiga, fotografija, novinskih isečaka, instrumenata do zvučnih i video zapisa o istoriji džeza u Beogradu i Srbiji.

- Ta kolekcija je dragoceno svedočanstvo ne samo o razvoju džez muzike u Beogradu i Srbiji, već i o jednom građanskom društvu koje je postojalo pre gotovo sto godina - kaže Tasić. - Kolekcija je smeštena na više mesta zbog svog obima. Čuva se u Jevrejskoj opštini, kod Mišinog sina Markusa Blama, a delom kod njegovih prijatelja.

Naslednici bogate kolekcije Miše Blama, sin Markus i sestra Nada, još nisu rekli pod kojim uslovima bi je ustupili na čuvanje budućem Muzeju džeza. I Markus je svojevremeno tvrdio da je želja njegovog oca bila da se osnuje muzej, ali njegova tetka Nada nam je rekla da s njima, tim povodom, još niko nije kontaktirao.

Miša Blam, foto P.Milošević

Suteren u kome bi trebalo da bude Muzej džeza, kako saznajemo, sada je zapušten i potrebno je i vremena i novca da se obnovi.

Pročitajte još - Grad džeza odužio se velikom muzičaru: Miša Blam dobio ulicu u centru Niša

- Nadamo se da će ovaj projekat ubrzati obnovu cele zgrade, u kojoj je zaostavština naših velikih umetnika - kaže Filip Brusić Renaud, direktor Kuće legata. - Krov prokišnjava, instalacije su dotrajale, nema mokrog čvora... Potrebna je kompletna sanacija. Grad Beograd je spreman da uđe u ovaj posao, ali zgrada je vlasništvo Republike Srbije i svima su vezane ruke dok se taj proceduralni problem ne reši.

Foto P.Milošević

Zgrada u Knez Mihailovoj 46 je spomenik kulture, pa će za projekat rekonstrukcije biti zadužen Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Kako objašnjava Brusić Renaud, projekat je urađen pre više od deset godina i moraće da se prilagodi postojećem stanju, ali bi, veruje, mogao brzo da se preradi ako dođe do realizacije obnove za koju je potrebno oko milion evra.Mi ćemo učiniti sve da taj prostor privedemo nameni i da osnujemo Muzej džeza budući da Beograd ima zaistu veliku tradiciju kada je reč o ovoj vrsti muzike - uveren je Miroslav Tasić. - Potrebno je napraviti koncepciju stalne postavke, ali i pronaći modus da to bude "živi" muzej. Neće biti klasičan muzej sa postavkom već će posetioci tu moći i da slušaju džez, a s obzirom na to da će se nalaziti u Knez Mihailovoj ulici, biće i dodatak bogatoj turističkoj ponudi grada.

Filip Brusić Renaud

ŠTAP KRALjICE ELIZABETE

IMAMO oko 110.000 albuma, što je prilika da se u 420 dana ne ponovi ista pesma - svojevremeno je otkrio Markus Blam. - Posebno se izdvaja ploča iz 1939. godine, na kojoj je moj deda svirao Hitleru pod imenom Raka Blamović jer bi pod drugim imenom verovatno završio u logoru, a ne na koncertu. Vođa Rajha je prisustvovao snimanju tih pesama. U kolekciji su i štap kraljice Elizabete i mnogo fotografija s potpisima svetskih "faca".

Miroslav Tasić,foto Tanjug /T.Valić

INSTRUMENTE SAKUPLjAO 40 GODINA

MIŠU Blama sam upoznao 2013, nekoliko meseci pre njegove smrti - kaže Tasić. - Tražio je da se sretnemo, jer je želeo da osnuje Muzej džeza. Govorio mi je da četrdeset i više godina sakuplja instrumente, novinske isečke, plakate, snimke na starim trakama, da čuva ploče sa potpisima Lajola Hemptona i mnogobrojnih poznatih džezera. Ne mnogo posle našeg razgovora, on je preminuo i obratila mi se Nada Blam, njegova sestra, a kasnije sam upoznao i njegovog sina Markusa Blama.