AKO ovih dana krenete iz Pariza za Stokholm, nećete više sresti živo biće, kada je reč o aerodromskom, policijskom i carinskom osoblju. Čekirate se sami, ispraćate prtljag bez ičije pomoći, sopstvenom snagom uma otvarate elektronska vrata i sprovodite se lično, bez pratnje i provere službenog lica. Pa se onda odjednom obrete na sedištu koje ste sami rezervisali.

To, naravno, pod uslovom da ste imali sreće, znanja i umeća da prethodno pobedite štrajkačku armadu nezadovoljnu bankarsko--liberalnim svetom i domognete se kopnenim putem aerodroma u Parizu.

POŠTO se vinete ka severnim predelima, jureći zimi u suprotnom smeru od sporog zalaska sunca, zapitate se u jednom trenutku da li je već nastupilo ono buduće doba kada i avione na daljinski pokreću piloti sa zemlje. Iz naučnofantastičnog filma prene vas ljubazni glas plavooke stujardese, prvog zvaničnog bića koje srećete na ovom putu.

Na izlasku iz aviona, na unutrašnjim zidovima aerodromske zgrade sačekuje, uvodeći vas u svet u koji dolazite, krupnim slovima ispisana reklamna poruka: "Ovo je zemlja u kojoj je rođen mobilni telefon".

AUTOBUS ispred zgrade u dva različita pravca staje na istom mestu. Morate u svakom trenutku da budete svesni svoje krajnje destinacije. Tako je to i u životu. Tada zapravo shvatite šta to znači savršeni red.


PROČITAJTE JOŠ: Zapisi iz Pariza: Mali trenuci na Sen Žermenu koji mnogo znače u životu

Posle silno razrogačite oči kada, jedva četrnaestogodišnjak, zajedno s nekoliko svojih pajtosa, mirne duše zafrljači praznu limenku na železničke šine pred očima ravnodušnog vozača prigradskog voza koji, uzgred, nikada ne štrajkuje.

Zbog tih izuzetaka, bez obzira na to što ima i onih koji preispituju nisu li, možda, ovako na putu da stvore delimično pretencioznu progenituru, u monarhiji u kojoj dete ima kraljevski tretman, koja je predvodnički uvela zabranu njihovog fizičkog kažnjavanja i u kojoj roditeljima na raspolaganju ostaju samo uporne pregovaračke metode, nikome ne pada na pamet da dovede u pitanje ovaj humanistički model.

DRŽAVA je to u kojoj je obustava rada shvaćena kao poslednja a ne opominjuća instanca, s malo štrajkova, retkim manifestacijama i nepostojećom blokadom. Osim kada štrajkuje petnaestogodišnja učenica nezadovoljna vladinom politikom očuvanja čovekove okoline.

Ovo je finansijsko carstvo u kome se čak osamdeset odsto transakcija odvija bez gotovine, pa se očekuje da za desetak godina fizički novac ovde bude u potpunosti izbačen, na radost bankarsko-liberalnog sveta. Verovatno će, posle, jednom, na zidu aerodromske zgrade u Stokholmu stajati natpis: "Ovo je zemlja u kojoj su ukinute pare".

Za bakšiš ne brinite. Tu je na terminalima već uneta opcija da sami unesete koliko želite da darujete kelnera, na isti onaj način kao što sami otpremate svoj prtljag, čekirate se i sprovodite u avion. Jedino prosjacima ostaje da se pobrinu za svoju apanažu.

Virtuelni ili stvarni novac, svejedno, donosi Švedskoj jedan od najvećih standarda na svetu, sa najskupljim pivom u Evropi, u hladnoj zemlji srdačnih ljudi.

POSLE, u pravcu sporijeg zalaska sunca, kad ponovo izađete iz aviona, u toploj zemlji buntovnih ljudi, na zidovima pariske aerodromske zgrade ne piše: "Ovo je zemlja štrajkova".

Ne piše, ali se podrazumeva.

Na veliku žalost liberalno-bankarskog sveta.