ONO što je u antičkoj Grčkoj bio trg, osunčani javni prostor gde se izlazi, sreće, odvija društveni život, drže govori, sklapaju zavere, gde se sastaju ljubavnici, stvara umetnost i govore stihovi, to je za Srbe, zbog klime u kojoj žive - kafana, rekao je jednom čuveni Momo Kapor.

A da je zaista tako od davnina i da u tome Novi Sad nije izuzetak, u svojoj knjizi "Novi Sad - kafanologija i prostitucija" svedoči Zoran Knežev, publicista, oživljavajući prohujala vremena u nekadašnjim "carstvima" neopranih čaša i stolnjaka, gde su i ružne devojke "lepe" i gde se beži od stvarnosti. A, bircuza je u gradu bilo svuda. U svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pijacama, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova...

- Čini se da nijedna ljudska tvorevina nije opevana toliko puta, i sa toliko emocija, kao kafana - kaže Knežev. - A kako i ne bi, kada je svaki srećan i tužan trenutak u čovekovom životu kulminirao upravo na ovom mestu. Takođe, bila su to mesta gde su navraćali boemi, pa se bekrijalo i veselilo, često, uz opijajuću kapljicu, i svađalo, pa i fizički obračunavalo i ubijalo. U prošlosti Novog Sada kafedžije su bile među najuglednijim ljudima i okupljale su najviđenije ljude i sa njima provodile nezaboravne trenutke, od kojih su neki upisani u istoriju grada.

Ostalo je zapisano da je "Turski han", prvi gostioničarski objekat, otvoren 1. novembra 1749. godine, na prostoru gde se danas nalazi zgrada Matice srpske, gde su odsedali stranci u prolazu. Glavni konkurent biće mu gostionica "Zeleni venac" u današnjoj zgradi banke na Trgu slobode, gde se okupljao otmeniji svet, a tu su Novosađani prvi put igrali bilijar. Tu su se, ispod ruke, prodavale i cenzurisane knjige. Stalno su nicale neke nove birtije, sa razonoraznim imenima, koje nisu dugo opstajale, jer bi se najčešće ortaci između sebe posvađali, pa i tužakali, ne samo kod gradskih, već i verskih vlasti.

Pročitajte još - Priče iz Vojvodine: Daje se na znanje, javljeno!

Što se tiče gostionica u Dunavskoj ulici, jedna od najpopularnijih bila je "Kod brudera", na čijoj su firmi bila dva zagrljena soldata, a vlasnik je bio neki Švaba. U istoj ulici nalazio se i bircuz "Kod crnog konja", dok je za otmeniju kafanu važio Hotel "Fabri". Posle Prvog svetskog rata u toj ulici nastaju gostionice "Šumadija" "Bosna", "Makedonija", "Levač"...

- Karađorđeva popularnost manifestovana je 1812. preko krčme "Kod Crnog Đorđa", u vlasništvu Irižanina Marka Svilarevića - navodi Knežev podatak iz kafanske prošlosti grada. - Srbi su rado svraćali u ovu krčmu, koja je svojim imenom podsećala na ustanak i herojstvo ustanika u Srbiji.

Kafana "Lipa" stecište oficira, lekara, profesora...

I danas je na uglu Kisačke i Temerinske ulice sačuvana zgrada u kojoj se nekada nalazila popularna kafana "Kod tri krune". Nju su posećivali putnici, trgovci, seljaci, ispijalo se pivo i jeo nadaleko čuveni paprikaš, svirala je muzika, igrale su se karte i održavale igranke.

Novosadska kafana "Bela lađa" (današnja Njegoševa ulica), bila je uglavnom stecište viđenijih Srba, a zgarada je nadživela mnoge birtije. Dolazili su tu Jaša Tomić, Svetozar Miletić, Laza Kostić, orile su se srpske pesme i izvodile kompozicije Isidora Bajića i Marka Nešića, a svirale su čuvene tamburaške družine Vase Jovanovića iz Kovilja.

Kafana "Kod tri krune" poznata po gurmanlucima Foto iz knjige "Novi Sad - kafanologija i prostitucija"

ŠeZdesetih i osamdesetih godina 19. veka, elita Novog Sada okupljala se svakodnevno, a naročito uveče, u kafani "Kod kamile". Ostala je zapisana atmosfera u ovoj krčmi: "U narodnoj gostionici 'Kod kamile' sastaje se jezgro novosadske inteligencije, književnici, novinari, pesnici slikari. Oni sedaju za dugački sto što se pruža ispod likova cara Dušana i Banović Strahinje, što ih je krasno naslikala ruka Jakšićeva. A kad počne načelnik Miletić da razlaže svoje politike, sluša ga sve društvo." Kultna novosadska kafana "Kod kamile" srušena je 1930. godine.

U "Belu lađu" u Njegoševoj ulici dolazili Jaša Tomić, Svetozar Miletić, Laza Kostić

Kada se iz Zmaj-Jovine uđe u Miletićevu, u četvrtoj kući s leve strane, na broju sedam je restoran "Lipa", a tu se i danas nalazi istoimeni bife. Pre 135 godina, kada je Miletićeva još bila lebarski sokak, tu se nalazila čuvena gostionica s pivnicom koju su Novosađani krajem 19. veka nazivali "Linda". Tu su rado zalazili oficiri, lekari, profesori, činovnici i bogatiji trgovci. U "Lindi" se prvo čulo da li će pasti vlada, sprema li se neki važan zakon ili kako je prošla poslednja premijera u Srpskom narodnom pozorištu, hoće li biti nesporazuma na zasedanju Skupštine Matice srpske...

Pročitajte još - Priče iz Vojvodine: Čitaj i ne zaboravi da je vratiš vlasniku

Kafana je kod nas oduvek bila institucija, a sudbina starih novosadskih slična je onim širom Evrope. Odigrale su, zasigurno, ulogu "malih gradskih parlamenata", gde se svašta moglo čuti u "onim vremenima". Kada su novine i pisana svedočenja bila prava retkost, kafane su bili prvi i sigurni izvori informacija, kako stanovništvu, tako i policiji. Kafane su prva medijska sredstva kroz istoriju ili prvi javni servisi informisanja, stoga slobodno možemo reći i preteča društvenih mreža.

Zoran Knežev opisuje kafane u svojoj knjizi


NA SPISKU 50 RESTORACIJA

KRAJEM devedesetih godina pretprošlog veka u varoši je bilo pedesetak kafana, restoracija i manjih gostionica. Svaka je imala svoj naziv. Veliki hoteli su bili s većim brojem gostinskih soba, restoracijom i kafanom - hotel "Jelisaveta" (današnji "Vojvodina"), Grand hotel "Majer" (bivši Dom JNA, danas banka), hotel "Fabri" (danas Komanda Vojske Srbije) i "Central" koji je kasnije preseljen u staru Poštu.

POREZ NA BANČENjE POSLE 23 ČASA

GODINE 1926. u Novom Sadu građani su plaćali 14 raznih opštinskih poreza, ali među redovnim posetiocima kafana najveću buru nezadovoljstva i protesta izazvao je porez na luksuz, koji se naplaćivao samo u kafanama i gostionicama od gostiju posle 23 časa. Zbog toga je novi namet dobio naziv "bekrijski porez". Usvojeno je bilo da se u svim ugostiteljskim objektima od gostiju naplaćuje dinar posle 23 časa, a od ponoći dva dinara po osobi. I da stvar bude komičnija, taj porez se naplaćivao i blojkovima za pijačarinu.

AMERIKAN BAR OTVORIO BOSANAC

"AMERIKAN bar" je bio prvi ugostiteljski lokal u Novom Sadu koji je bio uređen po uzoru na američke noćne klubove. Otvorio ga je 1920. došljak iz Bosne Dobroslav Jevšević. U baru je izvođen estradni program, uz učešće igrača, pevača, mađioničara, iluzionista, i bio je otvoren noću do 2.30. Vlasnik je 15 odsto bruto prihoda davao novosadskim glumcima, po deset odsto ratnim invalidima i policiji, koja je blagonaklono gledala na ovaj vid zabave, što se često pretvaralo u orgijanje, pa i fizičko razračunavanje među pijanim gostima.