Kralj Aleksandar glavom platio samostalnu politiku

POSTVERSAJSKA Evropa, podeljena različitim interesima i zavađena ideologijama fašizma, nacizma i boljševizma, gotovo neprekidno je bila pred pretnjama novog rata. Velike sile su gledale, u najmanju ruku, da je podele između sebe na interesne sfere. Revizija mirovnih ugovora, a samim tim i granica evropskih država, bila je predmet stalnih sporova.

Zbog toga je putovanje kralja Aleksandra u Francusku zaokupljalo celokupnu evropsku javnost. Trebalo je da uveri Evropu u postojanje dobrog razumevanja i prijateljstva između Jugoslavije i Francuske, a poseta jugoslovenskog suverena je bila manifestacija tog prijateljstva. Kralj Aleksandar je ministru Bartuu, prilikom njegovog dolaska u Beograd, posle poseta Pragu, Varšavi i Bukureštu, obećao da će doći u Pariz. Predviđeno je da to bude između kraljeve posete Sofiji i Bartuove posete Rimu, od 9. do 12. oktobar 1934. godine.

Francuske novine su pisale da im u posetu dolazi iskreni prijatelj Francuske i da se razmišlja o tome da se jugoslovenskom suverenu ponudi članstvo u Akademiji političkih nauka, u kojoj je ostalo upražnjene mesto posle smrti belgijskog kralja Alberta Prvog. Aleksandar, koji je nesumnjivo među svim kraljevima Evrope bio najveći frankofil, povezan sa idejom i kulturom Francuske, bio je sasvim predodređen za takvo nasledstvo. Verovalo se da bi se kraljeva poseta mogla podudariti sa njegovim izborom za člana Akademije Francuske.

Međutim, u ostalim evropskim glasilima bilo je i drugačijih tonova. Jedni su tvrdili da će on slepo voditi francusku politiku, dok su ga drugi optuživali da igra dvostruku ulogu, da se okreće prema Nemačkoj.

Gle kakve slučajnosti! Ne podsećaju li te optužbe na današnje, da Srbija sedi na dve stolice? Ne podseća li to na pritiske na predsednika Srbije "kom će se carstvu privoleti"?

U CENTAR pažnje svetske javnosti Aleksandar je dospeo kada se vratio iz Sofije gde je sa bugarskim kraljem učvrstio balkanski savez. Naime, u uzavreloj političkoj evropskoj sceni, jugoslovenski kralj je nastojao da vodi samostalnu politiku, a balkanski savez je zamišljao kao zajednicu država ovog regiona koja ne bi tolerisala strana uplitanja i koja bi bila značajan činilac u međunarodnim odnosima.

Poseta kralja Aleksandra Sofiji predstavljala je istinski trijumf njegove balkanske politike. On nije ostavljao utisak nekog ko posećuje bivšeg neprijatelja. Tu nijansu u njegovom ponašanju osetio je i bugarski narod, koji je izašao na ulice i klicanjem ga pozdravio. U jednom trenutku masa sveta je probila policijski kordon u želji da se što više približi jugoslovenskom suverenu.

Aleksandar je posebno osvojio simpatije Bugara za vreme defilea vojničkih trupa ispod balkona dvora gde su stajala dva kraljevska para. Kako je koja formacija nailazila, naš kralj ih je pozdravljao sa: "Zdravo, junaci!"

LOV Aleksandar u Sloveniji

U razgovorima koji su vođeni u Rilskom manastiru, Aleksandar je dobio garancije od Borisa da će Bugarska ostati neutralna u slučaju oružanog sukoba u srednjoj Evropi.

BEOGRADU je Balkanski pakt doneo velike političke prednosti koje su se odnosile na garantovanje granica na Balkanu. Jugoslavija je tako mogla nesmetano da se okrene zapadnim granicama i da koncentriše svoju vojsku za odbranu od eventualnog napada Italije.

Sa ovim velikim pregovaračkim kapitalom Aleksandar Karađorđević kreće za Francusku. Odlučeno je da se ide ratnim brodom, razaračem "Dubrovnik". I ova odluke nije prošla bez političkog predznaka. Trebalo je time demonstrirati, naročito Italiji, pored čijih se obala prolazilo, da je Jugoslavija i pomorska sila, da ima svoju ratnu flotu, i da na osnovu toga ima i svoja prava na Jadranu.

ISTOMIŠLjENICI Kralj Aleksandar i Luj Bartu u Beogradu

NA PUT bez povratka kralj Aleksandar je krenuo 4. oktobra, sat pre ponoći, sa Topčiderske stanice u pratnji kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge. Plan je bio da se dvorskim vozom ide do Kosovske Mitrovice, a da zatim put nastave automobilima do Cetinja i Zelenike u Boki Kotorskoj, gde ih je čekao razarač "Dubrovnik", kojim je sutradan, 6. oktobra po podne, trebalo da se krene za Marselj.

Za kraljevo putovanje kroz zemlju preduzete su samo uobičajne mere predostrožnosti: ministar unutrašnjih poslova izdao je naređenje da se izvrši diskretno obezbeđenje ovoga puta, dok je ministru vojske naloženo da obezbedi železničku prugu Topčider - Kosovska Mitrovica.

IDILA Kraljica Marija i Aleksandar u jednoj od retkih prilika kada kralj nije nosio uniformu

Na stanici je pre polaska bilo mirno, bez gužve i bez uobičajnih protokolarnih detalja prilikom ispraćaja suverena. Pred ulazak u voz Aleksandar je posvetio desetak minuta francuskom otpravniku poslova Knobelu. Vidljivo je bilo da kralj ispod pazuha drži pregršt ozbiljnih francuskih časopisa i novine. Diplomata iz Orseja je odmah u šali zapazio:

- Vaše veličanstvo, za put niste izabrali mnogo veselu lektiru?

Kralj je, smešeći se, odgovorio:

- Ne osećam potrebu za zabavom, ali sam vrlo radostan što idem u Francusku gde imam nekoliko prijatelja.

- Ja takvih znam najmanje 42 miliona - odgovorio je Knobel.

KRALjEVA želja je bila da u otvorenom automobilu prođe kroz Crnu Goru i pozdravi podanike iz kraja u kome je rođen i odakle potiče loza njegove majke, ćerke kralja Nikole Petrovića. Iako mu vremenske prilike nisu išle naruku, on nije odustao da putuju otvorenim kolima, jer je želeo da ga mnogobrojni narod, koji je izašao da pozdravi kralja, što bolje vidi. Povremeno je vreme bilo strašno, naleti vetra su šibali lica putnika. Bez obzira na to, Aleksandar se divio pejzažu i s ponosom pokazivao krajolike kroz koje su prolazili knezu Pavlu i kneginji Olgi, kojima je to bio prvi put da prolaze kroz Crnu Goru.

BEZ POVRATKA Kralj na razaraču "Dubrovniku" u trenutku isplovljavanja iz Zelenike / Foto dokumentacija "Borbe"

Na putu ka Cetinju jedino su se nakratko zadržali u Rijeci Crnojevića, da bi se kralj i njegova pratnja presvukli. Francuska spisateljica Klod Elan tvrdi da je, usput, bukvalno nekoliko minuta, razgovarao i s predstavnicima lokalnih vlasti i da im je obećao da će doći u lov na divlje patke i pelikane naredne godine. I ka Aleksandrovom rodnom mestu "pratila ih je kiša koja je lila kao iz kabla". "Centralni grad Zetske banovine, ukrašen ćilimima, ukrasima od hartije i zastavama, pružao je tužnu sliku pokislih dekoracija. Aleksandra su poveli do njegove rodne kuće, u kojoj je bio Oficirski dom. Sa uzbuđenjem je pokazivao knezu Pavlu sobe u kući, obnavljajući uspomene iz najranijeg detinjstva", piše Klod Elan.

MEĐUTIM, mitropolit Gavrilo Dožić, potonji patrijarh, u svojim memoarima je dao sasvim drugačiju sliku dočeka kralja Aleksandra u njegovom rodnom gradu.

"Dan je bio vedar kao retko kad. Sunce je tako toplo sijalo. Nebo je bilo vedro bez oblaka i vetra. Bio je to pravi sunčani jesenji dan. Pošto izađe iz kola i pošto se pozdravismo, on reče:

- Kako je toplo i divno vreme u mome rodnome mestu. Ovo me podseća na dane kad sam bio dete i kad sam uživao pod ovakvim suncem. Zaista je oktobar ovde veličanstven."

Nažalost, ovo neće biti jedina kontradiktornost u svedočenjima oko ovog puta i samog atentata na jugoslovenskog kralja.

Meteorološki izveštaji su najavljivali loše vreme na moru, i knez Pavle mu je savetovao da odustane od putovanja morem i da krene vozom. Kralj nije hteo za to ni da čuje:

"Šta bi rekli svi brodski oficiri koji su radosni što me vode u Francusku gde će im ukazati počasti naši francuski prijatelji? Treba li da ih lišim odlikovanja kojima se raduju što će ih primiti? Krenuću sutra 'Dubrovnikom', kako je i predvićeno."

Samo tri dana kasnije, 9. oktobra 1934. godine u Marselju, Aleksandra je stigla kazna velikih sila za samostalnu spoljnu politiku. Revolverski hici koje je ispalio Vlado Černozemski zaustavili su ostvarenje devize - Balkan balkanskim narodima.

FRANCUSKI istraživači došli su do podatka koji nije mnogo poznat u javnosti, a koji je mogao da izmeni kraljevu sudbinu. Jugoslovenska obaveštajna služba u Parizu dobila je 9. oktobra pre podne obaveštenje iz Italije da će atentat na kralja biti izvršen u Marselju, da su tamo već upućeni teroristi, a jedna njihova grupa ostala je u Parizu za slučaj da atentat tamo ne uspe. Iz ovog dokumenta se vidi da je tu poruku kralju preneo generalni konzul u Marselju Svetislav Lazarević, neposredno pre iskrcavanja:

- Veličanstvo, ne treba da se iskrcavate u Marselju. Dobio sam alarmantna obaveštenja. Nameravaju da vas ubiju - rekao je Lazarević.

Kralju je savetovano da odloži iskrcavanje u marseljskoj luci, kako bi se dobilo u vremenu za preduzimanje potrebnih mera za njegovu ličnu bezbednost. Kao izgovor, savetovano je da se navede kraljeva bolest. "Dubrovnik" bi onda produžio prema ratnoj luci Tulon, gde bi se kralj iskrcao i odmah nastavio put za Pariz, a to vreme iskoristilo bi se da se pronađu i pohapse teroristi.

Kralj je to odbio, nije hteo da razočara Luja Bartu, koji ga je čekao. "Uostalom", rekao je, "više nema vremena za povlačenje", a zatim je odlučno dodao: "Ne boji se valjda jedan kralj dvojice probisveta i mangupa."