NEVEROVATAN fenomen poznat kao “Vodopad krvi” je već duže od veka zbunjivao istraživače na Antarktiku. Prve ekspedicije su još 1911. naišle na masivne glečere iz kojih je curela nepoznata crvena tečnost. Oni su pojavu pripisali algama, međutim najnovija ispitivanja pokazuju da je u pitanju oksidacija gvožđa u izuzetno slanoj vodi, tj. reka rđe.

Naučnici sa nekoliko američkih univerziteta otišli su na glečer Tejlor kako bi utvrdili odakle izvire ova tečnost i od čega se sastoji. Posle analize uzoraka dokazano je da je “krv” , uprošteno rečeno, rezultat dodira rude gvožđa sa jako slanom turšijom, prenosi portal Science alert.

Ispostavilo se da je glečer pre oko milion godina ispod svog toka zarobio slano jezero. Vremenom je koncentracija soli rasla kako se voda pretvarala u led, dostigavši nivo na kom tečnost nije mogla da se zaledi. Drugi činilac neophodan za hemijsku reakciju je bila stena bogata površinskom rudom gvožđa, koju je tokom jako dugog perioda rastvarao “rezervoar turšije”.

Preostalo je specijalnim radarom otkriti putanju kojom je crvena tečnost dospela na površinu. Praćenjem vijugavih kapilara, dužine oko 300 metara, utvrdili su gde se tačno nalazi jezero.

Ovi tuneli su nastali bez obzira na ogroman pritisak leda, a sve to je bilo moguće zahvaljujući hemijskom sastavu tečnosti i neočekivanoj reakciji glečera.

- Iako zvuči kontraintuitivno, voda oslobađa toplotu kada se ledi i tako greje hladniji led oko sebe. Glečer Tejlor je trenutno najhladniji poznati glečer ispod koga se nalazi tekuća voda – objašnjava članica istraživačkog tima, geolog Erin Peti.

Još jedna zanimljiva pojava vezana za ovaj fenomen je postojanje neverovatno otpornih bakterija, sposobnih da opstanu u potpunom mraku, bez kiseonika i pod ogromnim pritiskom tako što ograničene rezerve sulfata pretvaraju u sulfite, koji u reakciji sa velikom koncentracijom gvožđa, daju mnogo veće količine sulfata, odakle dobijaju energiju i ponavljaju proces.